Neumorna borba protiv iseljenja: Kako su građani pobedili izvršitelje

Članu Združene akcije “Krov nad glavom” Vojislavu Vuksanoviću i njegovoj porodici ponovo je zakazano iseljenje iz kuće Prilepskoj ulici broj 7, međutim, on nije usamljeni slučaj u neumornoj borbi sa izvršiteljima i prisilnim iseljenjima.

Porodica Vuksanović koja u kući na Autokomandi živi decenijama tvrdi da objekat na kom bi trebalo da se izvrši presuda ne postoji od 1999, međutim, šest poverilaca smatra da deo kuće Vuksanovića koji su oni izgradili umesto srušene stare kuće – ipak pripada njima.

Izvršiteljka Mirjana Dimitrijević je porodici Vuksanović zakazala ponovno iseljenje za 30. septembar.

Nažalost, porodica Vuksanović nije usamljeni slučaj.

Porodica Lalović je krajem juna ove godine po deseti put sprečila izvršitelje da ih nasilno izbace iz stana u Vespučijevoj ulici na Bežanijskoj kosi.

Pukovnik Gojko Lalović svojevremeno je rekao da je rešenje o dodeli stana doneto je 14.10.2005. kao zaposlenom profesionalnom licu, kojem je u toku službe odbijan od plate deo sredstava za rešavanje stambenog pitanja, koje mu, kako kaže, stambeni organ Ministarstva odbrane nije priznao kao deo učešća ličnim sredstvima, niti je priznao vrednost 56 kvadrata stana u garnizonu republike BIH koji od 6.4.1992. godine nije mogao da koristi zbog ratnih dejstava, “a za koje se Srbija obavezala da nadoknadi”.

Dodeljeni stan na Bežanijskoj kosi prema važećim propisima koje regulišu zakoni, Pravilnici i ostala opšta akta, uz učešće ličnim sredstvima, trebao je biti useljiv dana 14.1.2006, na koji dan su i važili uslovi učešća. Međutim, umesto 2006. useljivost je usledila tek 2008, jer stan nije bio završen, na šta Lalović nije mogao da utiče.

Ipak, Ministarstvo odbrane navelo je u saopštenju da penzionisani pukovnik Lalović bespravno koristi troiposoban stan u Vespučijevoj ulici, koji na osnovu pravosnažne sudske presude pripada Ministarstvu.

– Tadašnji ministar odbrane samoinicijativno, bez saglasnosti nadležnih organa menja uslove učešća, uvodi povoljnije okolnosti koja su primenljiva na pojedina lica, ali povoljnosti se na dan useljenja ne priznaju pukovniku Laloviću – naveo je Lalović.

Neumornu borbu sa izvršiteljima i policijom dobile su po peti put i izbeglice u Ustaničkoj ulici broj 244g.

U pitanju su bili stanari 11 stanova u toj zgradi, uglavnom izbeglice iz bivše SFRJ, i raseljeni sa Kosova. Stanovi u kojima žive dodeljeni su izbeglicama iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, koje su na konkursu Komesarijata za izbeglice sakupile više bodova.

U saopštenju Komesarijata piše da su stanovi za izbeglice u Ustaničkoj ulici u Beogradu dodeljeni na konkursu okončanom 2016. porodicama koje među svojim članovima “imaju bolesna, invalidna i u ratu poginula ili nestala lica, u transparentnom postupku čija je dokumentacija više puta stavljana na uvod javnosti”.

– Prisilna iseljenja nisu rešenje, već umnožavanje nagomilanih socijalnih problema u gradu. Srbija ima i previše beskućnika, a državne institucije, sa misijom da štite ugrožene, moraju se posebno angažovati da ne doprinose daljem uvećanju siromaštva i patnje – saopštila je tada Združena akcija “Krov nad glavom”.

Nažalost, jedini krov koji je srušen je krov porodice Seladin, u Dunavskoj keju 30.

Petočlanu porodicu prošle godine je više od 15 policajaca prisilno iselilo i bagerima su otpočeli rušenje njihovog jedinog doma. Kuća je predviđena za rušenje zbog greške Katastra, kada je objekat izbrisan iz zemljišnih knjiga, a Osman Seladin je četiri godine pokušavao kuću ponovo da uknjiži.

Rešenje o odobrenju ponovnog upisa porodica je dobila nedelju dana pred rušenje, ali ono nije postalo pravosnažno, ne dovoljno brzo da spreči rušenje jedinog doma koji je u vlasništvu te porodice još od 1982. godine.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi