24sedam u poseti najlepše uređenoj beogradskoj bašti: "Onaj koji misli da ima savršen vrt, ne zaslužuje ga" (FOTO)

Akcija “Za zeleniji Beograd” ove godine održana je po osamnaesti put, a Beograđanima su dodeljivane nagrade u čak sedam kategorija. Reporteri 24sedam razgovarali su sa Radetom Grujićem, zaslužnim za to što je stambena zajednica u ulici Dunavski kej 2 na Starom gradu ove godine pobednik u kategoriji “Najlepša zelena površina oko stambene zgrade”.

Kako je za 24sedam Rade objasnio, on se poslom uređenja površine oko svoje zgrade bavi već 15 godina.

Pročitajte još

“Za zeleniji Beograd”: Građanima dodeljene nagrade za najlepše dvorište, balkon, prostor oko zgrade…

– U poslednjih šest, sedam godina učestvovali smo na opštinskim, kao i par puta na gradskim takmičenjima. Do sada smo imali osvojeno drugo mesto u Beogradu, a manje-više redovno prva mesta u opštini Stari grad, dok je ovo prvi put da smo osvojili prvo mesto na gradskom takmičenju – kaže naš sagovornik.

Rade je, inače, novinar po zanimanju, koji je svoju karijeru započeo u “Privrednom pregledu”, potom je pisao za časopis “Duga”, kao i za “Politiku”. Bio je glavni i odgovorni urednik časopisa “Galaksija”, a sada, već 15 godina, ima svoj časopis koji se bavi estetskom hirurgijom i kozmetikom.

Baštovanstvom je krenuo da se bavi, kako je rekao, iz ličnog prkosa i inata da se prostor u okviru zgrade pretvori u nešto lepo i smisleno.

– Prostor oko zgrade ne mora da služi kao deponija na koju će komšije sa viših spratova bacati ono što im je nepotrebno. Tako sam i krenuo, skupljanjem đubreta i edukovanjem komšiluka, da to što oni rade nije ni najmanje lepo i pametno – kaže Grujić.

Vremenom on je uspeo da odvikne komšije od loših navika, a sledeći korak je bio uređenje bašte.

– Taj proces traje i dan danas, a mislim da će trajati i dalje, pošto se vodim onom misli jednog pametnog književnika koji kaže “da onaj koji misli da ima savršen vrt, on ga ne zaslužuje”. Bašta je jedan živ organizam koji stalno raste, stalno se menja. Nekad ga menjam ja, nekad on mene, a nekad se menja sam, tako da to je jedan proces koji traje – objašnjava naš sagovornik.

Kako kaže, on nije jedini zaslužan za uređenje bašte, već i komšije koje žive u dva stana koja se nalaze u prizemlju zgrade.

– Zasluge delimo stanari tri stana koji se nalaze u prizemlju. Složili smo se kao ljudi, po idejama i viziji, i lepo smo se organizovali. Naša bašta ima dva dela koja su spojena oko zgrade. Jedan deo koji se nalazi ispred mog stana, uređujem ja, dok se drugim delom više bave komšije iz druga dva stana – kaže Grujić.

On dodaje da imaju podršku još nekoliko vrednih ljudi koji hoće da izađu da pomognu, ali kako kaže, misli da je veći uspeh to što ih više niko ne ometa u poslu i ne pokušava da sabotira njihove napore, kao što se ponekad dešava u zgradama, da uvek neko postoji ko je protiv svega.

U bašti imaju oko 100 vrsta biljaka, a zanimljivo je da je posađen i jedan ruzmarin koji je star više od 20 godina i koji deluje impresivno, a prema Radetovim rečima, niko ne može da shvati da je toliko porastao.

– Ono što je jako interesantno u našoj bašti je bambusova šuma koju sam uspeo da uzgajim. Počeo sam sa dva, tri mala bambusa, a sada je to čitav šumarak, sa biljkama visine osam do devet metara, koje su već stigle do drugog, trećeg sprata. Mislim da je to raritet videti u centru grada – ističe naš sagovornik.

Biljke donose iz cele Evrope, kao i kamenje, koje ih podseća na mesta gde su bili.

– Imamo jako impresivne primerke kamenja sa ostrva Re u Francuskoj, zatim sa Lago di Garde u Italiji, kao i sa mnogih grčkih ostrva. Imamo i puno lijandera, koje, takođe, donosimo iz Grčke. Time bašta dobija, rekao bih, mediteranski šmek, to je ideja kojoj težim. Ne previše sređena, ona ima malo i razbarušenosti poput engleskih vrtova – kaže naš sagovornik.

Dodaje da koliko god se trudio da nametne svoju ideju kako bi bašta trebalo da izgleda, ona ipak ima i neku svoju vlastitu filozofiju.

– Dešava se da iznikne drvo, ne znam ni ja kako, verovatno od neke semenke koja je doletela. U jednom trenutku samo shvatim da je to prvo mesto za njega, čim je tu izraslo – objašnjava Rade.

Ističe da je jedan od najvećih uspeha koji je postigao baveći se baštom to što mnoge komšije iz okolnih zgrada jako pozitivno reaguju na to, donose mu semenje i biljke, a što je najlepše, već ima nekoliko manjih bašta u okolini zgrade čiji su žitelji počeli da uređuju svoja dvorišta i shvatili da nije sramota izaći ispred stana, uzeti grabuljicu i motiku i početi sa sređivanjem, tj. provesti vreme napolju umesto unutar čitiri zida.

Pročitajte još

Odbranjena zelena oaza na Petlovom brdu: Budućnost parka Borići u rukama građana

– Mislim da je to možda i najveći uspeh na tragu one izreke, koju mnogo volim, od filozofa Seneke koji kaže da je “za ispunjen život dovoljna biblioteka i vrt”. Pošto ja bibliotku već imam, koju pravim od studentskih dana, sada imam i vrt i mislim da mi je i jedno i drugo dalo neku punoću i smisao životu – zaključio je Grujić.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi