Najtoplija godina ikad je iza nas, a ova će biti još toplija! Slede klimatski ekstremi: Toplotni talasi, suše i šumski požari

Severna hemisfera u poslednjih 2.000 godina nikada nije bila topla kao prošle godine ukazuju podaci prikupljeni na osnovu godova sa drveća. Za stepen i po je 2023. godine premašena granica postavljena na Pariskom klimatskom samitu. Meteorolozi i klimatolozi upozoravaju da prošlogodišnje leto treba da služi kao upozorenje na opasan trend rapidnog rasta prosečne temperature na planeti, piše science alert.

Naučnici Ulf Buntgen, sa Univerziteta Kembridž, i Jan Esper i Maks Torbenson, sa nemačkog univerziteta "Johan Gutenberg", napravili su istorijske temperaturne izveštaje koristeći podatke godova sa drveća u severnoj hemisferi. Sastavljanje takvih temperaturnih izveštaja je od izuzetnog značaja, jer pre više hiljada godina temperaturna merenja su bila retka i nisu sistematski praćena.

Njihovi rezultati ukazuju na to da je severna hemisfera prošle godine tokom leta bila za 2,07 stepeni celzijusa toplija nego tokom istog perioda između 1850. i 1900. godine. Klimatska služba Evropske unije takođe je nedavno objavila podatke da je globalno zagrevanje premašilo granicu od 1,5 stepeni celzijusa za čitavu prošlu godinu.

April topliji za 2,5 stepeni u odnosu na period pre tri decenije

Najnoviji podaci ukazuju i da je mesec iza nas oborio rekord i postao najtopliji april od kada se vodi evidencija. Bio je to jedanaesti mesec zaredom s rekordnim temperaturama kopna i trinaesti s najvišom temperaturom mora, navodi se u mesečnon izveštaju Klimatskog centra "Kopernikus".  April je bio 1,58 stepeni topliji od aprilskog proseka s kraja 19. veka, predindustrijskog referentnog perioda.

Kako za 24sedam objašnjava meteorolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda Goran Pejanović, april 2024. godine je bio četvrti najtopliji u Srbiji od 1951. godine, sa odstupanjem srednje mesečne temperature vazduha od 2,5 stepeni celzijusa u odnosu na normalu 1991-2020.

Profimedia

- Od kada se vrše meteorološka merenja, april 2024. godine je drugi najtopliji u Ćupriji, Negotinu, Novom Sadu, Beogradu i Kikindi. Prva polovina aprila bila je ekstremno topla, a u Novom Sadu, Negotinu i Kruševcu prevaziđeni su dnevni maksimumi za april, pa je temeratura bila iznad 32 stepena. Inače, najtopliji april u Srbiji bio je 2018. godine, sa temperaturom četiri stepena višom od proseka, a slede ga 2000. i 1961, sa vrlo malom razlikom (deseti deo stepena) u odnosu na april 2024 - naveo je Pejanović za 24sedam.

2023. godina najtoplija i u Srbiji

Dodaje da je 2023. bila najtoplija u Srbiji od 1951. godine, sa odstupanjem srednje temperature vazduha od 1,5 stepeni celzijusa u odnosu na prosek od 1990. do 2020. godine.

- U Beogradu je prošla godina bila najtoplija, i to od 1888., kada su počela da se vrše merenja, sa odstupanjem od 1,7 stepeni.  Ekstremno topli januar, septembar, oktobar i decembar i veoma topli jul doprineli su tome da 2023. godina bude najtoplija od kada se kod nas vrše merenja parametara vazduha - navodi Pejanović za 24sedam.

TANJUG/ VLADIMIR ŠPORČIĆ

Dodaje da je deset najtoplijih godina bilo posle 2000. godine.

- Samo leto je u Srbiji bilo u kategorijama "toplo" i "veoma toplo", ali po rangu tek jedanaesto najtoplije, a po nekim vremenskim događajima i ekstremno. U junu 2023. godine Sredozemlje i Balkan bili su pod uticajem niskog vazdušnog pritiska, pa je zbog intenzivnih padavina došlo do izlivanja vodotoka - u pedesetak opština u Srbiji proglašena je vanredna situacija. Poslednjih decenija na većini stanica u Srbiji beležimo porast sadržaja vodene pare u vazduhu, pa toplo, vlažnije, sparno vreme utiče na to da se ljudi osećaju lošije. U julu je došlo i do formiranja superćelijskog oblaka u sklopu mezociklona (polja niskog pritiska na nadmorskoj visini – prostorne razmere od nekoliko desetina kilometara sa jakim uzlaznim i silaznim strujanjima vazduha), koji se brzo kretao iz Slovenije u Vojvodinu, praćen olujnim i uraganskim vetrovima, nanoseći ogromnu štetu duž puta - podseća Pejanović.

Stižu vremenski ekstremi

Dodaje da su vremenske prilike, posebno u poslednjih 50 godina, rezultat klimatskih promena, odnosno globalnog zagrevanja.

Profimedia

- Usled sve veće potrošnje fosilnih goriva dolazi do povećanja koncentracije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi (vodena para, ugljen-dioksid, metan…). Globalna temperatura vazduha je porasla za preko 1,1 stepen, a temperatura površine okeana za oko 0,8 stepeni. Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva - više od dva stepena, a njeni severni delovi još brže. Zbog  povećanog isparavanja sa kopna i mora, povećava se koncentracija vodene pare u vazduhu, a u nekim vremenskim situacijama i količina konvektivne energije, tako da kao posledica ovih procesa dolazi do sve češćih i intenzivnijih ekstremnih vremenskih pojava, kao što su oluje i poplave. S druge strane, povišene temperature, a kod nas i dominacija afričko-mediteranske tople vazdušne mase, dovode do dugoročnijih klimatskih ekstrema kao što su toplotni talasi, suše, šumski i drugi požari - upozorava Pejanović.

Kada je reč o letu pred nama, očekuje se da će biti za dva stepena toplije u odnosu na prosek 1990-2020.

- Prognozira se da će biti nešto vlažnije u junu, sušnije u julu i prosečno u avgustu - zaključuje Pejanović.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi