Deca našla utehu jedna u drugoj! Psihološkinja Lajović pričala sa učenicima i roditeljima nakon masakra i otkrila šta ih najviše muči

Školski psiholog Biljana Lajović obilazi škole po Beogradu i pruža psihološku podršku učenicima i roditeljima nakon strašnog masakra koji se desio u OŠ "Vladislav Ribnikar" na Vračaru.

Iako nije razgovarala sa decom iz "Vladislava Ribnikara", posetila je neke druge škole, a za 24sedam otkrila je sa čim se susrela na terenu, odnosno šta najviše tišti roditelje i decu.

- Roditelji su po pravilu zabrinuti zato što se njihova deca boje, a jedan deo roditelja se i sam boji, pa onda indukuje sopstvenu decu. Uvek savetujem roditeljima da prvo raščiste sa sobom i da shvate da ni pre ovoga nismo imali nikakve garancije da se ništa neće desiti - kaže ona. 

Lajovićeva kaže da se roditelji boje da se ovakav masakr ne ponovi, da se ne desi u nekoj drugoj školi.

- Svi misle da je pojava policije za prvi momenat dobra, jer im to uliva vrstu sigurnosti koja je potrebna. Ali su i svesni toga da to nije dovoljno. Taj potez na roditelje deluje umirujuće, ali na kratke staze i za početak. E sad, oni se pitaju kako da budu sigurni. I onda smo pričali o tome da moraju da razgovaraju sa decom, da ih čuju, kako bi njihova deca mogla da čuju drugu decu - objasnila je Lajovićeva.

Njen utisak je da su roditelji "hronično" uznemireni, a deca "ciklično".

- Ako gledamo čitav dan, roditelji vrlo često o tome misle, a deca tu priču prvo smetnu s uma, pa je vrate. Tako da je jako teško da se bilo šta priča jer je prošlo kratko vreme - dodaje ona.

- Meni se čak čini iz komunikacije sa različitim roditeljima - a pričala sam sa dosta njih ovih dana - da su još uvek u neverici. Još uvek ljudi ne mogu da veruju da nam se to desilo. To je ogromna tuga i neverica. I stalno ta pitanja: A kako to? A otkud to kod nas? To se stalno, nekako, vraća - objašnjava psihološkinja.

Faze kroz koje prolazimo

Lajovićeva kaže da se u ovakvim situacijama kod ljudi prvo javlja neverica, pa tuga, bes, bespomoćnost, i tek onda pokušavamo da iole racionalno priđemo tome. 

- Zato i u narodu postoje običaji koji su vezani za sedam dana, 40 dana, pola godine... to nije tek tako. To je iskustveno, a ljudi znaju da prosto treba vremena da se otuguje - dodaje ona.

Psihološkinja naglašava da deca jako vole da budu sa svojim vršnjacima i da u vršnjačkom okruženju mogu lakše da iskažu osećanja, na drugačiji način nego u porodičnim uslovima.

Printscreen/Tanjug

Dodaje da u drugim školama u najvećem broju slučajeva đaci hoće da idu u školu.

- I nemaju taj strah - kaže ona.

Lajovićeva ipak smatra da nastava i dalje ne može da teče normalno jer je sve još uvek sveže.

- I deca hoće o tome da pričaju. Ali svako u skladu sa svojim kontaktom sa decom i predmetom treba da pronađe sadržaj u kome može da poveže život i priču o osećanjima i razmišljanjima sa sadržajem predmeta - kaže psihološkinja.

- Baš mi je jedna nastavnica srpskog jezika rekla da će pismene sastave prilagoditi momenut. I dati deci priliku koja žele da pišu o svojim osećanjima. Ali ima i dece koja ne žele da pričaju i pišu o tome. Njih ne treba terati i insistirati. Ima dece koja će svoja osećanja iskazati za 15 dana... - kaže ona.

AP Photo/Darko Vojinovic

Lajovićeva ne može da pretpostavi kada će se život učenika i roditelja vratiti u normalu i smatra da će ovaj događaj uvek "visiti u vazduhu".

- Mislim da je ovo događaj koji je, na neki način, prekretnica. I koji će nekako uvek tu da stoji kao tragična i strašna opomena svima. Ne može da se poredi bukvalno i direktno, ali znate, to je kao ono što govorimo da je nešto bilo pre i posle bombardovanja. Ti strašni događaji su, u stvari, kao neka vrsta granične linije posle koje ništa više nije isto kao što je bilo - kaže ona.

Psihološkinja je opisala i jedan događaj prilikom davanja izjave za jednu televiziju. Dva dečaka koja su se tu zatekla, kada su saznala da je tema masovno ubistvo u OŠ "Vladislav Ribnikar", rekla su joj da je to "strašno i užas".

ATA Images/Antonio Ahel

Oni su slično komentarisali i devojčicu koja se pogrdno izražavala o žrtvama.

- A onda su mi rekli da se neka deca ljute što se o takvoj deci priča. Rekli su mi: "Vi nas ne vidite od tih koji su loši." Ja sam se, bogami, ozbiljno zamislila. Mi ne vidimo kakva su deca, jer samo pričamo o onima koji su loši - ispričala je ona.

Mladi za odrasle "nevidljivi"

Psihološkinja je dodala da je i od kolega dobila slične informacije da se pojedina deca žale na to da odrasli više pričaju o dešavanjima u "Ribnikaru" nego što vode računa o njima.

- Mladi se žale da im je ozbiljan problem to što imaju osećaj da su za odrasle nevidljivi. Da ih odrasli uopšte ne uzimaju ozbiljno u obzir. I to deca koja su dobri đaci... Ja sam se zabrinula i to me je zabrinulo - izjavila je ona.

Što se tiče roditelja, Lajovićeva dodaje da im je još uvek sve to strašno i da retko daju konkretan sud o događaju i dečaku ubici.

- Još uvek govore:"Grozno, grozno!" Sa svima s kojima komuniciram govore da je ovo tragedija - dodaje ona.

Ono što je ohrabrujuće, psihološkinja kaže da nije primetila da deca ili roditelji vide opasnost jedni u drugima, s obzirom na to da u svakoj školi postoje onda deca koja su po ponašanju problematičnija od druge.

- Ne bi trebalo da se bojimo jedni drugih, već bi trebalo nekako bolje da čujemo i vidimo jedni druge. Ono što je bilo očigledno jeste da su deca htela da zajedno kao razredi idu na Cvetni trg ili pred školu da ostave cveće. I čini mi se da je to jedan momenat u kome vidimo da su deca našla jedna u drugoj neko utočište i dobru vezu. Oni nekao osećaju tu povezanost sa školom, razrednom, razredom, drugom decom... Oni su hteli da idu zajedno, i to ne sa roditeljima, već sa svojim drugovima iz odeljenja. Ja stvarno mislim da nije poljuljano poverenje u škole, i treba da radimo na tome da ako negde primetimo tako nešto, da se vrati poverenje jer nije dobro ni za nas ni za decu da živimo sa takvom presijom - zaključila je ona.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi