Otac je udario majku i komad stakla joj se zario u oko! Kija Kockar o bolnim sećanjima iz detinjstva

Dajte bre, svi vi sto se hvalite da ste ziveli u disfunkcionalnim, siromasnim, porodicama, punim nasilja. To je, bre, sramota, to se krije i ne udara na sva zvona. Ne kaze se badava da cega se pametan stidi, budala se ponosi. Jel' ja treba da se stidim sto sam odrasla u domu punom ljubavi, otac inzenjer, majka uciteljica, imali kucnu pomocnicu, citala sam knjige od pete godine, pustila u srce klasicnu muziku, slikarstvo, svirala klavir, posecivala Vatikan i Prado, Toledo, kucu El Greka, slusala i gledala Stefana Milenkovica od njegove osme godine, slusala R. Bakocevic, predivnu Tosku, Milku Stojanovic, i da ne nabrajam. A da samo spomenem da se u nasoj porodici, blagoslovenoj unukom, danas, uz to sve, puno prica o informatici, robotici, i da smo detetu objasnili da svi ljudi ne izgledaju isto, ali da vecina njih ima toplu dusu i veliko srce, a neki i veliko znanje. Da pok. Stivena Hokinga gledamo prvenstveno kao veliki Um, a ne kako je izgledao. I sigurna sam da ti, Kristina, nemas nikakvu intelektualnu i obrazovnu podlogu, nego prodajes bogu zjala, bazas po svetu, a uskoro ce pitati starost gde je bila mladost.