Koronavirus i obavezna vakcinacija postali oružje za političku borbu: Ko ima koristi od demonstracija u Evropi

Kako se pandemijska kriza u Evropi intenzivira, tako se organizuje i sve veći broj protesta širom kontinenta na kojima se okupljaju protivnici zatvaranja i obavezne vakcinacije.

Skepticizam prema vakcinama opstaje bez obzira na sve veći broj mrtvih i novozaraženih, a nasilne demonstracije koje su se održavale poslednjih nedelja imaju relativno nov element: radikalnu krajnju desnicu.

Svetska zdravstvena organizacija opisala je u utorak izazov sa kojim se Evropa suočava kao „veoma ozbiljan“, sa skoro 4.200 smrtnih slučajeva na dnevnom nivou u protekle dve nedelje, u poređenju sa 2.100 dnevno u septembru. Broj smrtnih slučajeva širom kontinenta mogao bi da poraste sa sadašnjih milion i po na 2,2 miliona do proleća 2022, saopštila je SZO.

To upozorenje usledilo je nakon protesta protiv mera za suzbijanje virusa tokom vikenda. Policija je saopštila da se 40.000 demonstranata okupilo u centru Beča, gde se epidemija polako otrže kontroli, zbog čega je cela država zatvorena četvrti put u ponedeljak.

Prilika za ekstremne političke opcije

Miting u Beču organizovala je krajnje desničarska Slobodarska partija, treća najveća politička partija u Austriji, za koju stručnjaci kažu da je iskoristila pandemiju kako bi privukla veći broj pristalica koje se uklapaju u njihovu politiku usmerenu protiv establišmenta i ponovo dobila podršku javnosti posle velikog skandala.

Tanjug/Salvatore Di Nolfi/Keystone via AP, File

Na protestima zbog zatvaranja i najave uvođenja obavezne vakcinacije mogli su se videti  transparenti na kojima je pisalo „Zaustavite vakcinacioni fašizam", „Kontrolišite granicu a ne sopstveni narod", što su samo neki od slogana koji se uklapaju u desničarsku ideologiju.

Najmanje jedan znak „Q“ mogao se videti u Beču, čime je signalizirano da demonstracije podržava QAnon, teorija zavere u koju veruju neke pristalice bivšeg predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa i neki od učesnika napada na Kapitol 6. januara.

Slični protesti, poruke i znaci mogli su se videti i u Belgiji, Holandiji, Italiji, Nemačkoj i Hrvatskoj.

Predsednik Slobodarske partije Herbert Kikl zalagao se za pokret koji se bori protiv vakcina u Austriji, a i sam je bio pozitivan na kovid 19 nekoliko dana pre mitinga u subotu, zbog čega je morao da ostane kod kuće.

- On se politički mobilisao protiv vakcina. Blago rečeno, on je širio dezinformacije - rekla je Katarina T. Pol, stručnjak za pitanja vakcinacije sa Univerzitetu u Beču.

Tanjug/Valentin Flauraud/Keystone via AP, File

- Mislim da on i Slobodarska partija imaju značajnu ulogu u politizaciji pitanja vakcinacije. Ono što je posebno važno kada je u pitanju Austrija, naročito u poslednje vreme, jeste odnos između populizma s jedne strane i neodlučnosti prilikom donošenja odluke o vakcinaciji s druge strane. Ovo nije jedinstveni problem Austrije, videli smo to i u Italiji i Francuskoj, ali se Austrija ističe - objasnila je ona, dodajući da se u ovoj zemlji uvek veliki broj ljudi protivio vakcinaciji, ali da je sadašnja situacija bez presedana.

Slobodarska partija Austrije vladala je u koaliciji 16 meseci, sve dok se njen tadašnji lider i kancelar Hajnc-Kristijan Štrahe nije našao u centru skandala koji ga je koštao pozicije. Austrijom trenutno upravlja desni centar, Austrijska narodna partija, u koaliciji sa Zelenima.

Vakcina kao političko oružje

Od 1. februara 2022. svi Austrijanci moraće da se vakcinišu, čime će ova zemlja postati prva evropska država koja je nametnula tako drastičan zahtev svojim građanima. Zbog toga je još više razbesnela one koji su bili kivni zbog strogih epidemioloških mera.

Trenutno desetodnevno zatvaranje u Austriji usledilo je nakon što je broj novozaraženih dostigao vrhunac 19. novembra sa više od 15.000 slučajeva u zemlji koja ima manje od devet miliona stanovnika, a zdravstveni stručnjaci strepe da će biti još gore.

Tanjug/AP Photo/Efrem Lukatsky

Do sada je potpuno vakcinisano 64,4 odsto ukupne populacije, što je ispod evropskog proseka i daleko iza zemalja poput Španije, gde je ta brojka skoro 80 ​​odsto.

- To što stopa vakcinacije nije viša definitivno je posledica činjenice da su nuspojave uvek gurane pod tepih - rekla je jedna Austrijanka iz Gornje Austrije, koja nije želela da otkiva lične podatke. 

Ona je tvrdila i da mali broj ljudi želi da se vakciniše zato što vakcine koje su u ponudi nisu dobre, iako dokazi iz celog sveta govore da su efikasne u smanjenju rizika od infekcije, u eliminisanju ozbiljnih simptoma i u smanjenju broja preminulih.

Profesor Ričard Grejl, stručnjak za infektivne bolesti iz Salcburga, koji je često u javnosti pričao o pandemiji, rekao je da je vlada izgubila kontrolu nad narativom o tom pitanju, zbog čega su drugi dobili priliku da se umešaju u to.

- Strategija koja se sprovodila bila je veoma loša, a priče o vakcinaciji nije bilo dovoljno. Imamo posebno relevantne desničarske stranke, koje podržava oko 20 odsto birača, i postoje veoma pouzdani dokazi širom sveta da je stopa vakcinacije niža što su relevantne stranke više usmerene desno - rekao je on.

Tanjug/AP Photo/Mosa'ab Elshamy

U septembru je još jedna austrijska stranka, novoformirana MFG („Ljudi, sloboda, osnovna prava“), takođe počela da se oslanja na vakcinaciju kako bi privukla pristalice, pa je osvojila 6,4 odsto glasova na regionalnim izborima u Gornjoj Austriji, što je dovoljno da se osvoje tri mesta u državnom parlamentu.

Ovakav rezultat ukazao je na novo političko oružje koje stranke koriste kako bi privukle glasače: protivljenje vakcinaciji ili podržavanje vakcinacije protiv kovida 19.

- U tome ima mnogo potencijala: sada postoje dve stranke koje pokušavaju da iskoriste skepticizam prema vakcinaciji, jer se od 25 do 30 odsto građana Austrije protivi vakcinama - smatra Tomas Hofer, politički analitičar iz Austrije.

Kako je virus evoluirao, tako je napredovala i desničarska reakcija na njega.

- Nemojte da se zavaravate, početkom marta 2020. Kikl je bio prvi, čak i pre uvođenja prvog karantina, koji je rekao da treba da zatvorimo svoje granice kako koronavirus ne bi mogao da uđe. Tokom pandemije on je zaista otkrio potencijal u suprotstavljanju vakcinama i zna da bi taj argument mogao da koristi čak i kad se pandemija završi - objasnio je Hofer.

Tanjug/AP Photo/Efrem Lukatsky

Kako kaže Emili Salivan, profesorka filozofije i etike na Tehnološkom univerzitetu u Ajndhovenu u Holandiji, zagovaranje stavova koji su u suprotnosti sa zvanično prihvaćenim stavovoma godinama je pojačavalo podršku desničarima.

Ekstremni elementi krajnje desnice u SAD, kao što je zavera QAnon, na sličan način su pokrenuli kombinaciju pandemije i društvenih medija.

- Antivakserska zajednica zaista se udružila u pogledu retorike i stavova sa Republikanskom strankom i strankama krajnje desnice. To bi nas pre 2016. iznenadilo. Postoji prirodno poverenje između ove dve grupe, koje se sve više povećava - rekla je profesorka.

Iako je Austrija prva evropska nacija koja je ponovo ušla u karantin i uvela obaveznu vakcinaciju, možda nije poslednja. Jens Špan, nemački ministar zdravlja, dao je oštru procenu ove nedelje: Nemci će, kako je rekao, biti „vakcinisani, izlečeni ili mrtvi“ do kraja zime, što ukazuje na želju da se epidemiološke mere pojačaju.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi