Pet godina ubijao i izmicao policiji: Krvavi pir Jorkširskog Trboseka koji je paralisao Britaniju i danas izaziva jezu
13.11.2021 | 11:31
Zbog tvrdoglavosti policije i zanemarivanja dokaza, Satklif je ispitivan devet puta, ali nije bio uhapšen
Copyright Profimedia
Britanski zločinac Piter Satklif, poznatiji kao Jorkširski Trbosek, jedan od najozloglašenijih ubica u istoriji Velike Britanije, preminuo je 13. novembra prošle godine u 74. godini i to zato što je odbio terapiju za kovid 19. Uprkos tome što je mrtav već godinu dana, on i dalje intrigira englesku javnost.
Britanski grad Lids zbog njega je živeo u strahu sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. On je između oktobra 1975. i novembra 1980. godine ubio 13 i napao najmanje osam žena.
Sin njegove prve žrtve, koji je imao pet godina kada mu je majka ubijena, rekao je da smrt ubice „predstavlja neku vrstu završnice".
A ko je bio Jorkširski Trbosek? Radio je kao vozač kamiona, sve njegove poznate žrtve su bile žene i osuđen je na doživotni zatvor 1981. godine za sedam ubistava sa predumišljajem. Poslednje tri decenije života proveo je u psihijatrijskim bolnicama, a samo četiri godine pred smrt bio je u zatvoru.
Monstruozna ubistva prvih pet žena iz Lidsa i okoline, koja su se dogodila između oktobra 1975. i juna 1977. godine posejala su „stravu i užas" u ovom gradu, izjavila je svojevremeno advokatica Rut Bandi, koja je u to vreme zastupala žrtve.
Godine straha
- Strah se uselio u domove stanovnika - rekla je Bandi u dokumentarcu iz 2019. godine „Dosije Jorkširskog Trboseka: Veoma britanska krimi priča".
Ona se prisetila da su svi tada bili sumnjičavi i gledali u komšije i mislili „da nije možda on".
- Svako ko je imao auto da odveze ženu njenoj kući sačekao bi je da zaključa ulazna vrata za sobom i upali svetlo, ne bi otišao sa prilaza dok se u to ne uveri - opisuje Rut Bandi strah koji je vladao.
Satklifove žrtve bile su: Villma Meken (28), Emili Džekson (42), Ajrin Ričardson (28), Džejn Makdonald, Margarit Vols (47) i Džeklin Hil (20), sve iz Lidsa, zatim Patriša Etkinson (32), Ivon Pirson (22) i Barbara Lič iz Bredforda, Džin Džordan (21) i Vera Milvord (41) iz Mančestera, Helen Ritka (18) iz Hadersfilda i Džozefin Vitaker (19) iz Halifaksa.
Policija je u početku mislila da su na meti ubice uglavnom prostitutke, ali budući da se talas zločina širio, sve sigurniji su bili da nije reč o tome.
Smrt desete žrtve, devetnaestogodišnje šalterske službenice Džozefin Vitaker, čije je telo nađeno u Lidsu u aprilu 1979, godine, za mnoge je bila tačka u kojoj je strah prerastao u opštu histeriju.
- Pre njene smrti mnogi su mislili da Jorkširski Trbosek ubija samo seksualne radnice. Smrt Džozefin Vitaker sve je promenila. Nijedna žena više nije bila bezbedna, niko nije bio bezbedan, počela je masovna histerija - rekao je bivši detektiv Bob Bridžstok, koji je bio zadužen za taj slučaj i među prvima na mestu događaja kad je nađeno telo Džozefine Vitaker.
Bridžstok tvrdi da su ljudi tada govorili da neće izlaziti iz kuća dok ubica ne bude uhvaćen, jer ne smeju. Sve to stvorilo je „kulturu straha", kako je objasnio bivši detektiv.
Nesposobnost policije
Ubistvo Džozefin Vitaker opovrglo je teoriju da Satklif ciljano napada isključivo seksualne radnice. Za pet godina istrage, policija je ispitala na hiljade muškaraca, a strah je lebdeo nad Lidsom.
Satklifova varvarska ubistva mladih žena pratile su mnogobrojne greške i nesposobnosti britanske policije zbog kojih je ubijao pet godina. Potraga za njim bila je jedna od najvećih koju je Velika Britanija ikad poznavala, sa oko 2,5 miliona sati provedenih u pokušaju da ga uhvate. Tvrdoglavi britanski istražitelji uporno su se držali svojih teorija, propuštajući ključne tragove i ignorišući konkretne dokaze.
Mislili da nije žrtva
Žrtva koja je preživela udarac čekićem u glavu, Marsela Klakton, uspela je da pomogne policiji da stvori sliku osumnjičenog koja se kasnije pokazala tačnom. Njeno svedočenje je, međutim, odbacila nesposobna policija, koja je mislila da nije žrtva Trboseka, jer nije prostitutka, za razliku od nekih drugih njegovih žrtava.
Istražitelji su Satklifa ispitivali čak devet puta, ali nije bio uhapšen. Usledila su i nova ubistva. Majka i supruga su Piteru Satklifu pružale alibi, pa policija nije bila preterano sumnjičava prema njemu, iako su ga više puta ispitivali.
Policija je bila preplavljena informacijama, a sistem koji su kreirali prouzrokovao je pogrešno postavljanje ključnih činjenica. Detalji o njegovom izgledu, poput razmaka među zubima i veličina stopala nisu obeleženi.
Tokom jednog od saslušanja, policajci su pokazali Satklufu sliku otiska čizme u blizini tela, ali nisu uspeli da primete da on zapravo nosi takve čizme.
Tačka na sve
Satklif je uhapšen 2. januara 1981. godine u engleskom gradu Šefildu kad ga je policija zaustavila jer je u automobilu sa lažnim tablicama bio sa prostitutkom. Stanovnici Lidsa su odahnuli, a mnogi su izašli na ulice da pozdrave hapšenje serijskog ubice i uzvikuju parole tražeći pravdu.
Kasnije je priznao zločine, iako je na suđenju negirao da ih je počinio. Osuđen je 22. maja 1981. godine na Centralnom krivičnom sudu u Londonu zbog 13 tačaka ubistva, sedam slučajeva pokušaja ubistva i osuđen je na 20 istovremenih doživotnih kazni.
Čak je i sam Satklif tokom suđenja rekao da je iznenađen što je mogao da ubija tako dugo.
- Bilo je samo čudo što me ranije nisu uhvatili. Imali su sve činjenice - pričao je Jorkširski Trbosek na suđenju.
On je poslat u psihijatrijsku ustanovu na lečenje, gde je proveo gotovo 30 godina. Iz bolnice Brodmur u Berkširu prebačen je 2016. godine u zatvor Frankland.
- Iako je ubica robijao doživotno, zapravo su porodice žrtava te koje izdržavaju doživotnu kaznu. Za njih je Satklifova smrt neka vrsta tačke na sve što se dogodilo - rekao je detektiv Bridžstok čim se čulo da je Satklif preminuo iza rešetaka.
Piter Satklif je odbio lečenje kad se pokazalo da je pozitivan na koronu iako je patio od niza bolesti kao što su srčane tegobe, dijabetes i gojaznost.