Svaljivanje krivice i mnogo prazne priče: Zašto klimatski samit COP26 neće spasiti planetu?

Dugo najavljivani pregovori o klimi u Glazgovu privukli su veliku pažnju javnosti, ali je skoro sigurno da će se završiti neuspehom, iako to svetski lideri swigurno neće priznati kada se konferencija završi za dve nedelje.

Domaćini iz Ujedinjenog Kraljevstva, Evropska unija, Sjedinjene Američke Države i druge zemlje najavljuju samit COP26, koji počinje u nedelju, 31. oktobra, kao sastanak za "održavanje 1,5 stepena u životu" - to jest sastanak na kom će se odlučiti o tome kako da se globalno zagrevanje ograniči na 1,5 stepeni Celzijusa rasta u odnosu na preindustrijski period. U suprotnom bi broj oluja, požara, suša i toplotnih talasa mogao da se poveća, a ove pojave bi mogle da budu još ekstremnije.

Ipak, veoma je mala verovatnoća da će se skoro 200 zemalja koje se sastaju u Škotskoj složiti da podnesu posledice ekonomskih promena i političke trzavice koje bi mogle da uslede zbog njih samo kako bi se smanjila količina emisija gasova staklene bašte. 

- Trenutno nije verovatno da se to desi, zato što nema čak ni ranih znakova da veliki igrači to žele - rekao je Oliver Geden, stručnjak za političku ekonomiju klimatskih promena sa nemačkog Instituta za međunarodne i bezbednosne poslove.

Uprkos tome što je postignut veliki napredak od potpisivanja Pariskog klimatskog sporazuma pre šest godina, cilj od 1,5 stepena već je ugrožen.  

- COP se zapravo održava zbog jačanja samopouzdanja - rekao je jedan britanski diplomata.

Tanjug/AP photo

Teorija da će nacije svake godine biti sve ubeđenije da svet ide u jednom pravcu zapravo je samo prazna priča, jer se retko ko pridržava međunarodno dogovorenih ciljeva.

Nakon što su govorile o COP26 kao o poslednjoj šansi da se dogovori o potezima za postizanje cilja, vlade država već planiraju da kažu da će COP27, skup koji će najverovatnije biti održan 2022. u Šarm El-Šeiku u Egiptu, biti sledeći konačan sastanak na kom će se sve utvrditi.

Države već počinju da se odstupaju od cilja od 1,5 stepena, a neki visoki savetnici vlada u Evropi već se pripremaju da objasne javnosti zašto 1,6 ili 1,7 stepeni možda ne znači potpuni neuspeh, ali da ne treba odustati od prvobitnog cilja.

Nijedna zemlja ne želi da prizna da su male ostrvske države i one podložne sušama pre katastrofom. Ideja da će ranjive zemlje „odustati od rasprave o tome šta je sigurniji prag je nerealna", rekla je Farhana Jamin, britanska advokatica koja je prisustvovala skoro svim klimatskim pregovorima Ujedinjenih nacija i koja je pregovarala u ime najugroženijih zemalja.

Svaljivanje krivice

Iako je cilj zajednički, neke države nisu propustile priliku da svale krivicu na druge. Zapad je uperio prstom u zemlje u razvoju, posebno u Kinu, Indiju i Indoneziju, ističući da one ne čine dovoljno da smanje emisije. Sa druge strane, zemlje koje ispuštaju velike količine ugljen-dioskida u atomsferu i siromašne države u razvoju krive bogate nacije što ne rade dovoljno na smanjenju količine sopstvenih emisija i što ne daju dovoljno novca da pomognu siromašnijim zemljama da učine svoje ekonomije čistijim za planetu i doprinesu borbi protiv klimatskih promena.

Profimedia

- Svako mora da snosi svoj deo odgovornosti - istakla je finska ministarka životne sredine i klimatskih promena Krista Mikonen.

Pitanje finansijske pomoći postavlja se kao glavna tačka razdora u pregovorima. Bogate zemlje su se obavezale da će godišnje izdvojiti 100 milijardi dolara za finansiranje klimatskih promena do 2020. godine, ali sada kažu da to neće dostići do 2023. To znači da mnoge siromašne zemlje neće moći da krenu u borbu protiv klimatskih promena sve do tada.

Dok cilj o maksimalnom rastu temeperatura od 1,5 stepena izmiče, pritisak je sve veći. Na samitu lidera G20, koji se održava ovog vikenda u Rimu, italijanska vlada će zatražiti od svih zemalja da potpišu pakt o postepenom izbacivanju uglja i da se obavežu na politiku koja bi se pridržavala tog cilja. Na COP26, Ujedinjeno Kraljevstvo i EU podržavaju pritisak najugroženijih zemalja za sporazum prema kojem bi sve zemlje brzo uskladile svoja obećanja sa ciljem od 1,5 stepena.

- Moramo to da postignemo, moramo - rekao je za "Politiko" predsednik britanskog COP26 Alok Šarma.

Ipak, globalno jedinstvo oko ovog cilja ne postoji. Pariski sporazum iz 2015. ima dva temperaturna cilja - da zadrži globalno zagrevanje „dosta ispod“ 2 stepena Celzijusa, dok „ulaže napore“ da se ono zaustavi na 1,5 stepeni. Iako naučnici insistiraju da se mora zadržati na nižem cilju, neke zemlje se opiru tome.

Dvadeset četiri ministra iz Kine, Indije i drugih velikih zemalja izdala su besno saopštenje uoči pregovora, pozivajući na "pomeranje ciljeva" Pariskog klimatskog sporazuma.

Tanjug/AP photo

- Ako bogati žele da jure fatamorganu, trebalo bi da smanje sopstvene emisije brže nego što planiraju - rekao je Rajani Ranjan Rašmi, bivši vodeći pregovarač o klimi, dodajući da je "granica od 1,5 stepena već dostignuta, hteli mi to ili ne".

Džejms Hansen, bivši naučnik Nase, čiji se dokaz predat Kongresu 1988. smatrao prekretnicom u svesti javnosti da emisije gasova staklene bašte opasno zagrevaju Zemlju, rekao je da sporost vlada i gasovi staklene bašte koji su već u atmosferi sabotiraju ostanak na cilju od 1,5 stepeni.

Najnoviji sveobuhvatni pregled studija Međuvladinog panela UN za klimatske promene (IPCC), najvišeg naučnog autoriteta na tu temu, prikazao je samo jedan scenario u kojem je postizanje cilja od 1,5 stepena moguće. Prema njemu, globalne emisije CO2 opale bi u ovoj deceniji i dostigle nulu do sredine veka.

Ali čak i tada, svet će premašiti prag od 1,5 stepena pre nego što se ponovo spusti uz pomoć velikih napora da se isisa ugljenik iz atmosfere. Drugi istraživači, uključujući autora IPCC Pirsa Forstera, ukazuju na to i kažu da „povećanje temperature i dalje može biti ograničeno na 1,5 stepen“, iako trenutno nema naznaka da se takav plan spasavanja razvija.

Spor napredak

Mala je verovatnoća da će samit COP26 rešiti nešto i zbog toga što je rezultat pripremljen mnogo pre nego što se delegati pojave u Glazgovu. Većina zemalja je već naznačila koliko je spremna da uradi pre pregovora, a trenutna obećanja podrazumevaju zagrevanje od oko 2,7 stepeni Celzijusa.

Tanjug/AP photo

Razgovori će trajati dve nedelje, ali je o COP bolje razmišljati kao o jednogodišnjem procesu tokom kog su vršeni pritisci na najveće svetske zagađivače da smanje emisije i da se obavežu na postepeno izbacuju ugalj iz upotrebe i usmere se na cilj od 1,5 stepena Celzijusa. Ova obećanja koja uobličavaju ekonomiju nisu obaveze koje lideri mogu da ispune preko noći.

Više od polovine zemalja sveta podnelo je poboljšane planove sa ciljem ostvarenja Pariskog sporazuma koji je od svake zemlje tražio da obeća da će raditi na borbi protiv klimatskih promena i da vremenom pojačava svoje napore. Sada su tri četvrtne globalne ekonomije složno za cilj da se dostigne nula emisija do sredine veka.

Mnoga od tih obećanja nisu ispraćena planovima za smanjenje emisija u ovoj deceniji, a zajedno su daleko od cilja o 1,5 stepenu. Nedostaje politička volja da se učini više - čak i u najbogatijim zemljama sveta koje glasno govore o važnosti borbe protiv globalnog zagrevanja.

Postojao je veliki pritisak na Kinu da promeni datum za koji je obećala da će njene emisije dostići vrhunac sa „pre 2030.“ na nešto oko 2025. Nije se povukla, iako je obećala da će prestati da finansira strane projekte uglja.

Sjedinjene Američke Države su svoj povratak Pariskom sporazumu nakon što je Donald Tramp digao ruke od njega nazvale novim početkom i učetvorostručile su svoju ponudu za pomoć siromašnijim zemljama u ispunjavanju ovog cilja. Ali i dalje zaostaje daleko iza EU i nekoliko procena njenog udela. Osim toga, Bajden je saopštio svoj cilj da količinu emisija  prepolovi do polovine ove decenije, ali ovu njegovu odluku Kongres tek treba da odobri.

Tanjug/AP photo

Klimatski planovi Evropske unije, koja je hoće da smanji količinu emisija za 55 odsto do kraja decenije i da postane klimatski neutralna do 2050, pod sve većim su pritiskom zemalja koje se bore sa trenutnom vanrednom situacijom sa cenama energenata i brinu o ekonomskim troškovima.

U poslednjih nekoliko nedelja postalo je jasno da ne treba mnogo očekivati od COP26. Dok su SAD pričale o tome da će im klimatski cilj biti da ne doprinesu prelasku 1,5 stepena, američki izaslanik za klimu Džon Keri podsetio je novinare posle septembarskog putovanja u Kinu da je uključivanje 1,5 stepeni u Pariski sporazum samo „aspirativno“.

- Ovaj samit će biti veoma težak i veoma sam zabrinut jer bi mogao da pođe naopako i da možda ne sklopimo sporazume koji su nam potrebni. Veoma je teško, ali mislim da se to može uraditi - rekao je britanski premijer Boris Džonson na konferenciji za novinare.

Kritičari smatraju da će po završetku samita COP26 ovo biti najjače izgovorene reči koje su izašle iz usta nekog od lidera, a da će se u Glazgovu postići taman toliko da se otvori prostor za doržavanje još jednog sličnog samita na kom će se konačno napraviti konkretan plan.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi