Burna prošlost Mihaila Sakašvilija: U egzilu je bio 8 godina, a u Gruziju se vratio spreman da završi u zatvoru

Bivši predsednik Gruzije Mihail Sakašvili vratio se u svoju zemlju u petak, posle osam godina provedenih u egzilu. Vlasti su prvo poricale da je on prešao granicu, da bi nekoliko sati kasnije bio priveden.

Sakašvili je osuđen na šestogodišnju kaznu zatvora u odsustvu 2018. godine po optužbi za zloupotrebu položaja i prikrivanje dokaza.

Odmah po hapšenju Sakašvili je počeo štrajk glađu i zatražio da se sastane sa ukrajinskim konzulom, istakavši da sebe smatra političkim zatvorenikom i porekavši još jednom da je kriv za ono za šta ga optužuju.

AP photo

Gruzijska predsednica Salome Zurabišvili saopštila je da neće pomilovati bivšeg predsednika, a sada opozicionog političara. Vlasti su više puta saopštavale da će Sakašvilija, koji je bio predsednik od januara 2004. godine do novembra 2013. godine, uhapsiti odmah po dolasku u zemlju.

Voljeni opozicionar, ozloglašeni vladar

Mihail Sakašvili (54) je diplomirao na pravnom fakultetu Instituta za međunarodne odnose Univerziteta u Kijevu, da bi obrazovanje nastavio na postdiplomskim studijama u Francuskoj, Italiji i Holandiji i na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku. Od 1993. do 1995. radio je za advokatsku kancelariju u Njujorku, da bi se 1995. vratio u Gruziju, gde je na poziv Zuraba Žvanije pristupio Uniji građana Gruzije (SMK), političkoj partiji levog centra, pa u novrembru postao član parlamenta. U avgustu 1998. izabran je za šefa frakcije SMK u parlamentu.

Ministar pravde postao je 2000. godine i odmah je pokrenuo reformu pravnog sistema i poboljšavanje uslova u zatvorima, zarekavši se da će se angažovati u iskorenjivanju korupcije. U avgustu 2001. Sakašvili je došao u direktnu opoziciju sa predsednikom Ševardnadzeom i neočekivano podneo ostavku nakon misteriozne provale u njegovu kuću. Ponovo je izabran u parlament na dodatnim izborima 2001. godine, a u novembru je izjavio da se otvoreno protivi Ševardnadzeu i osnovao Ujedinjeni nacionalni pokret (UNM). Kasnije je izabran za predsednika gradskog veća Tbilisija. Na tom mestu podigao je penzije, donirao školske udžbenike i lično pomogao u popravci dotrajalih stambenih zgrada.

AP photo

U novembru 2003. godine aktuelno rukovodstvo je objavilo da je Ševardnadzeov blok Za novu Gruziju pobedio na parlamentarnim izborima, nakon čega je Sakašvili zajedno sa Žvanijom i predsednicom parlamenta Ninom Burdžanadze pokrenuo proteste u Tbilisiju i drugim gradovima zbog navodne izborne prevare i pozvao na ostavku Ševardnadzea. Sa grupom pristalica zauzeo je 22. novembra zgradu parlamenta bez ikakvog pruženog otpora. Ševardnadze je pobegao iz zgrade, a sutradan je zvanično podneo ostavku.

Na izborima koji su organizovani početkom januara 2004. Sakašvili je dobio 96 odsto glasova i postao predsednik Gruzije. Odmah je obećao rešavanje brojnih problema gruzijskih građana i počeo borbu protiv korupcije. U isto vreme pokušao je da održi jedinstvo države boreći se sa separatističkim grupama u gruzijskim republikama Abhaziji, Adžariji i Južnoj Osetiji. Tako je počeo njegov sukob sa predsednikom Rusije, Vladimirom Putinom, koji je podržavao separatiste u tim regionima.

Popularnost novog predsednika nije dugo trajala. Već 2007. Irakli Okruašvili, bivši ministar odbrane u Sakašvilijevoj vladi, osnovao je Pokret za ujedinjenu Gruziju i počeo direktno da optužuje predsednika. Okruašvili je naknadno uhapšen, da bi bio pušten uz kauciju i na kraju napustio zemlju. U novembru 2007. počeli su protesti opozicije, a u jednom trenutku ispred zgrade parlamenta u Tbilisiju bilo je 50.000 ljudi koji su tražili ostavku Sakašvilija. Protesti su trajali od 2. do 7. novembra, kada je interventna policija angažovana da rastera okupljene, a Sakašvili je proglasio vanredno stanje u zemlji na 15 dana, koje je ipak ukinuo posle nedelju dana. Raspisao je vanredne izbore i povukao se sa mesta predsednika 25. novembra 2007.

Ipak, već mesec dana kasnije, 5. januara 2008, pobedio je na predsedničkim izborima, ali sa znatno manjom većinom u odnosu na onu koju je imao 2004. Međunarodna zajednica potvrdila je regularnost izbora, iako je opozicija tvrdila da su namešteni.

AP photo

Nedugo nakon izbora sukob u Južnoj Osetiji naglo je eskalirao. Sakašvili je pokrenuo vojnu akciju sa ciljem da Južnu Osetiju vrati pod gruzijsku vlast, što je dovelo do ruske vojne intervencije u kojoj su gruzijske snage poražene. Rusija je nedugo nakon toga priznala nezavisnost Južne Osetije, ali joj se u tome nisu priključile druge zemlje, sa izuzetkom Nikaragve, Venecuele, Naurua i Tuvalua. Sakašvili se tada suočio sa još većim kritikama - opozicione grupe, koje su već bile ogorčene zbog Sakašvilijeve upotrebe sile na protestima u novembru 2007, nisu odobravale njegovo postupanje u sukobu i kritikovale su ga zbog toga što je Gruziju uveo u štetan i skup rat u kom nije mogao pobediti.

Protivnici su ga konstantno pozivali na ostavku, a u aprilu 2009. ponovo su izbili protesti, ali je Sakašvili ovog puta odbio da se povuče i obećao je prevremene lokalne izbore i brojne reforme.

Sakašvilijeva UNM suočio se 2012. sa izazovom zbog novoformirane opozicione koalicije Gruzijski san, koju je predvodio milijarder Bidzina Ivanišvili. Iako su ankete pokazivale da UNM ima velike šanse za pobedu, pozicija partije je oslabljena objavljivanjem snimaka iz gruzijskog zatvora u kom se vide stražari koji prebijaju i seksualno zlostavljaju zatvorenike, što je izazvalo bes javnosti. Kada su preliminarni rezultati ukazali na veliku mogućnost pobede Gruzijskog sna, Sakašvili, koji je trebalo da ostane na poziciji do kraja mandata 2013, priznao je poraz i Ivanišvilijevo pravo da postane premijer.

Buran život u egzilu

Po završetku drugog mandata Sakašvili je kratko predavao na Univerzitetu Tufts u Medfordu u Masačusetsu. Gruzijski zvaničnici podneli su protiv njega krivične prijave dok je bio tamo, pa se posle toga nije vratio u Gruziju, da bi mu 2018. bilo suđeno u odsustvu na dva odvojena suđenja.

AP photo

U Ukrajinu je otišao 2015. na poziv Porošenka, u vreme kada se ova zemlja suočavala sa pritiskom da izvrši ozbiljne reforme i kada je bila usred dugotrajnog sukoba sa Rusijom. Sakašvili je dobio ukrajinsko državljanstvo, odrekavši se državljanstva Gruzije, i imenovan je za guvernera ukrajinske regije Odesa.

Naredne godine optužio je Porošenka za korupciju, napustio mesto guvernera i pokrenuo opozicionu stranku. Dok je Sakašvili bio u poseti Sjedinjenim Američkim Državama u junu 2017, Porošenko mu je oduzeo državljanstvo. Ponovo je ušao u Ukrajinu preko Poljske, ali je uhapšen u februaru 2018. i deportovan u Poljsku. Preselio se u Holandiju, gde je njegova supruga imala državljanstvo, i našao posao predavača. U Ukrajinu je ponovo došao 2019, nakon što mu je ukrajinsko državljanstvo vratio novi predsednik zemlje, Vladimir Zelenski. U maju 2020. Zelenski je postavio Sakašvilija na čelo svog Izvršnog odbora za reforme.

Dok je on bio u Ukrajini, UNM u Gruziji imenovala ga je kao svog kandidata za premijera na prethodnim parlamentarnim izborima u oktobru 2020. Bez obzira na to što nije imao gruzijsko državljanstvo i što je osuđen na dve zatvorske kazne, vodio je kampanju u egzilu.

Hapšenje

Povratak u Gruziju najavio je pre nekoliko dana, da bi u zemlju stigao dan pre lokalnih izbora, zakazanih za 2. oktobar, pozivajući sve da izađu na njih. Kada je ustanovljeno gde se nalazi, uhapšen je, a mediji su objavili snimak privođenja.

U snimku se vide dva policajca koja ga sa lisicama sprovode u zatvor, dok on sve vreme ima osmeh na licu.

Gruzijsko tužilaštvo saopštilo je da nije moguće uložiti žalbe na ranije presude Sakašviliju.

Najavljujući svoj povratak, Sakašvili je istakao da planira da "spasi zemlju" i pozvao je na održavanje uličnih protesta dan posle izbora, da bi se u petak na društvenim mrežama oglasio i obavestio svoje pristalice da je uspeo da uđe u zemlju, pozivajući ih da glasaju za UNM i za sve opozicione stranke koje se protive vladajućoj partiji Gruzijski san.

- Svi moraju izaći na izbore, a 3. oktobra Trg slobode mora biti pun. Ako se okupi 100.000 ljudi, niko nas ne može pobediti. Vidite, rizikovao sam sve - svoj život, slobodu, sve, da bih došao ovde. Želim samo jedno od vas - izađite na izbore - rekao je Sakašvili u video-poruci.

Kako javlja Rojters, nakon hapšenja Sakašvilija ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je na razgovor gruzijskog ambasadora u Kijevu.

U Gruziji rastu tenzije između vladajuće partije Gruzijski san i opozicije, koju Sakašvili podržava, od parlamentarnih izbora prošle godine za koje opozicija tvrdi da su bili neregularni.

Međunarodni posmatrači tada su rekli da su izbori bili konkurentni i da su se generalno poštovale osnovne slobode.

Pre nego što je poništio politički dogovor sa opozicijom, postignut uz posredstvo Evropske unije, Gruzijski san pristao je da raspiše vanredne parlamentarne izbore ako ne uspe da obezbedi najmanje 43 odsto glasova na lokalnim izborima.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi