aktuelno

Naučnici imaju rešenje za klimatsku krizu: 12 oblasti je ključno za spas planete!

02.09.2021

07:04 >> 09:45

0

Autor: Nataša Pavlović

Naučnici i dalje smatraju da ima nade da se očuvaju živi svet i priroda i tako spase Zemlja od klimatske krize

Naučnici imaju rešenje za klimatsku krizu: 12 oblasti je ključno za spas planete!
Copyright Profimedia

U jeku sve ozbiljnijih klimatskih promena ulazimo u eru u kojoj je budućnost naše planete pod velikim pitanjem.

Uprkos svim zabrinjavajućim statistikama, naučnici i dalje smatraju da ima nade da se očuvaju živi svet i priroda i tako spase Zemlja od klimatske krize.

Pročitajte još

Prema istraživanju objavljenom u časopisu “Nature”, veliki pomak se može napraviti fokusiranjem na nekoliko ključnih oblasti u svetu.

– Naša mapa omogućava pogled na to koja područja bi mogla da pruže najveću zaštitu kada je reč o bioraznolikosti, ugljeniku i vodi – rekao je koautor studije Martin Jang.

Kako se klimatska kriza pogoršava, naučnici pozivaju na primenu rešenja koja se baziraju na prirodi, posebno zato što je izveštaj UN iz 2019. godine pokazao da globalno zagrevanje pojačava nestanak vrsta.

Naučnici su shvatili da treba da rade na dve stvari – ne samo klimatskoj krizi već i krizi biodiverziteta, naglašavajući da su te dve oblasti neraskidivo povezane.

Baš zbog toga, kreirali su mapu koja pokazuje specifična zemljišta širom sveta koja mogu pomoći da se očuvaju tri elementa neophodna za zdravlje čitave planete, a u pitanju su čista voda, skladištenje ugljenika i biodiverzitet.

Jungov tim istraživača označio je 12 područja u svetu za koja smatraju da su ključna za spas planete, a to su:

– Južna Kina

– Madagaskar
– Centralna Amerika
– Karibi
– Brazilska atlantska šuma
– Severni region Južne Amerike (Kolumbija, Gvajana…)
– Jugoistočna Azija
– Basen Konga i delovi južne Afrike
– Evropski deo Rusije
– Papua Nova Gvineja
– Mediteran
– Delovi zapada i jugoistoka SAD

Ovih 12 oblasti mogu da pomognu u očuvanju 42,5 odsto kičmenjaka i biljnih vrsta (uključujući 33,7 odsto svih do sada poznatih vrsta biljaka), 26 odsto čitavog ugljenika koji postoji na svetu i 22,1 odsto čiste vode širom sveta.

Do ovih brojki došli su analizom 10 odsto zemljišta, a kada su to proširili na 30 procenata, rezultati su bili još optimističniji, što znači da pomenutih 12 oblasti može da pomogne u očuvanju 57,9 odsto kičmenjaka i vrsta biljaka, 60,7 odsto celokupnog ugljenika na svetu i 66 procenata čiste vode.

Jung je objasnio zašto su pojedini regioni u prednosti u odnosu na druge.

– Otkrili smo da pojedina područja imaju veći potencijal da održe te koristi nego druga, što je važno jer dokazuje da je važan kvalitet (koji su to regioni i kako se njima rukovodi), a ne kvantitet (koliko tačno regiona biramo za očuvanje prirode) – naveo je Jung.

Zašto je to važno?

Biodiverzitet, čista voda i ugljenik su sve više ugroženi kako se klimatska kriza pogoršava.

Jedna od tri osobe na svetu nema pristup vodi za piće, a suše samo pogoršavaju situaciju. Prema izveštaju UN iz 2019. godine, milion vrsta je pred izumiranjem, a nedavni dokument UN pokazao je da će globalne temperature porasti za 1,5 stepeni Celzijusovih u odnosu na predindustrijsko doba, u narednih nekoliko decenija, a na to direktno utiče emisija ugljen-dioksida u atmosferu.

Pixabay

Jungov tim smatra da ukoliko bi donosioci odluka i zakona i naučnici radili pametnije, možda se može nešto učiniti.

– Ovo je sada važno jer moramo da pojačamo napore u borbi za očuvanje biodiverziteta, kao i borbi sa klimatskim promenama, a ovi ciljevi ne treba da se ispunjavaju pojedinačno već zajednički – istakao je on.

Šta je sledeće?

Njihova lista 12 oblasti pruža ključni plan za očuvanje zdravlja planete, ali zahteva momentalnu akciju svetskih lidera i političara.

– U kontekstu klime i biodiverziteta lista daje perspektivu i alat za donošenje odluka – dodao je Jung.

Sa druge strane, već smo pisali o zemljama kojima prete klimatski ratovi. Broj smrtonosnih suša, poplava i drugih nepogoda povećava se konstantno širom sveta, a postaje jasno da klimatske promene značajno utiču na sve to.

Aleks Rendal, direktor grupe organizacija koje rade sa migrantima “Klima i migracije” (Climate & Migration), izdvojio je pet zemalja koje bi, zbog posledica klimatskih promena, mogle lako da postanu mesta budućih ratova.

Pixabay

Rendal smatra da klimatske promene neće toliko pogoditi bogate demokratske zemlje, ali će zato siromašnija područja nastradati. U pitanju su Jemen, Somalija, Južni Sudan, Haiti i Mozambik.

Smanjenje emisija metanskog gasa od vitalnog je značaja za kratkoročno suočavanje sa klimatskim promenama, kaže se u velikom izveštaju UN.

Metan se u atmosferi zadržava samo kratko vreme – za razliku od ugljen-dioksida – ali je mnogo snažniji gas za globalno zagrevanje. U izveštaju piše da su neophodni “hitni koraci” kako bi se smanjila emisija metana da bi globalno zagrevanje bilo u granicama utvrđenim Pariskim sporazumom.

Ovaj sporazum, koji je potpisalo 200 zemalja, ima cilj da održi globalni rast temperature na nivou od 1,5 stepeni iznad predindustrijskog nivoa do kraja ovog veka. Cilj od 1,5 stepeni smatra se ulazom u „opasno“ zagrevanje, gde bi planeta mogla da doživi ozbiljne štetne posledice klimatskih promena.

Ko je u opasnosti?

Globalno zagravanje iznad 1,5 stepeni biće katastrofalno za pacifičke ostrvske zemlje i moglo bi da dovede do gubitka celih država zbog porasta nivoa mora tokom ovog veka, upozorili su stručnjaci.

Prema novom izveštaju Grinpisa, ovaj region ima jednu od najnižih emisija ugljenika u svetu, 0,23 odsto svih globalnih emisija, ali trpi neke od najranijih i najozbiljniji uticaja rastućih globalnih temperatura.

Ovde su već u velikoj meri prisutne posledice klimatskih promena, koje se ugledaju u plimama, katastrofalnim ciklonima, povećanju saliniteta u vodi, što onemogućava uzgoj useva, stalnim sušama i ugroženosti ostrva zbog porasta nivoa mora, a očekuje se da će ove krize biti sve učestalije i ozbiljnije kako se planeta bude zagrevala.

Pročitajte još

Upozorenja dolaze nakon što je Međuvladin panel za klimatske promene (IPČ) pri Ujedinjenim nacijama početkom avgusta objavio važan izveštaj o globalnom zagrevanju, koji je pokazao da je potrebno prepoloviti emisije gasova sa efektom staklene bašte kako bi se zagrevanje ograničilo na 1,5 stepeni Celzijusovih u odnosu na predindustrijski nivo, što je cilj dogovoren u okviru Pariskog klimatskog sporazuma tek nakon stalnog lobiranja pacifičkih ostrvskih lidera.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Najčitanije Vesti

Ostale vesti iz rubrike