Oni su posebno na meti talibana: Pomagali su stranim vojnicima i Bajdenu spasli život, a svi su ih ostavili na cedilu

Hiljade Avganistanaca koje su sarađivale sa SAD i drugim državama, tokom dvadesetogodišnjeg rata u toj zemlji, u velikoj su opasnosti sada kada su talibani preuzeli vlast.

Mnogi su radili kao prevodioci, vozači ili su na neki drugi način pomagali strancima, a pošto talibani sve koji sarađuju sa Zapadom posmatraju kao neprijatelje i izdajnike, postali su izuzetno ranjiva grupa.

Pročitajte još

Kamere snimile biblijski egzodus: Hiljade Avganistanaca beže od talibana, a pred njima je opasan i dug put (VIDEO)

Muškarac, koga Amerikanci zovu Redži, kaže da je u stalnom strahu u svom domu u Kabulu.

– Otkad su stigli militanti, ne mogu da zaspim ni na jedan minut – rekao je mediju NPR.

Redži je devet godina radio kao prevodilac za američku vojsku. Kaže da postoje slike na kojima je u društvu američkih vojnika, a ukoliko bi talibani to otkrili, ne bi mu oprostili. Zato mu je život ugrožen.

Sa svog krova je posmatrao dolazak talibana. Lokalna policija je napustila stanicu, a militanti su pričali sa meštanima.

– Govorili su im da ne brinu: “Mi smo ovde zbog vaše zaštite. Nećemo povrediti nikoga, mi smo ovde zbog neprijatelja naše zemlje.” Tako da su dali ljudima vremena da se opuste. Međutim, ne može se verovati njihovim rečima. Svakog trenutka mogu učiniti bilo šta, šta god žele. Stojim ispred svoje kuće, ali se ne osećam sigurno. Ne postoji nijedan trenutak kada mogu da se osećam opušteno – poručio je on.

On je samo jedan od oko 20.000 Avganistanaca, zajedno sa 53.000 članova njihovih porodica, koji su se našli u velikom problemu jer su im glave ucenjene zbog toga što su “sarađivali sa neprijateljem”. Većina je pokušala da se evakuiše na aerodromu u Kabulu, a podneli su i zahteve za imigrantske vize kako bi mogli da dođu u SAD. Međutim, čitav proces je veoma dug i mukotrpan, a postoji čak 14 koraka koji traju prosečno tri i po godine. I pre dolaska talibana, Redži je pokušavao da dobije vizu.

Neprofitna organizacija “No one left behind” (Nikoga ne ostavljamo) saopštila je da je od 2001. godine ubijeno oko 300 prevodilaca i njihovih članova porodica zbog povezanosti sa američkim snagama.

– Ovo je kampanja odmazde protiv njih – rekao je predsednik organizacije Džejms Mirvaldis.

Redži se još oporavlja od povreda zadobijenih tokom jednog napada kada se bombaš samoubica razneo. U njegovom telu nalaze se delovi 23 šrapnela, ima problema s levim uhom i ponekad uopšte ne može da kontroliše svoje telo.

– Moja porodica trpi zbog moje službe. Govore mi kako će “loši momci” doći i ubiti prvo mene pa onda njih. A ja im odgovaram da imam dosta dobrih prijatelja u Americi koje sam stekao i da će nas oni primiti – rekao je Redži.

Portparol Stejt departmenta Ned Prajs rekao je da sistem za dobijanje viza ima dosta nedostataka, hroničan manjak osoblja i komunikacije među sektorima, i za sve to je optužio bivšu administraciju Bele kuće.

Prajs kaže da je sadašnja vlast dodala resurse i unela dovoljno promena u sistem kako bi se vreme čekanja smanjilo na godinu dana. Broj izdatih viza povećao se od 100, koliko ih je bilo u martu, na 813 nedeljno.

Spasao život Bajdenu

Kako se američka vojska povlačila brzopotezno iz Avganistana, iza sebe je ostavila i veliki broj ljudi koji su računali na njihovu pomoć i podršku.

Među njima je i prevodilac koji je pre 13 godina spasao život sadašnjem predsedniku SAD Džou Bajdenu. Muhamed, ne želeći da otkrije puno ime, pozvao je Bajdena da pomogne njemu i njegovoj porodici.

– Dobar dan, gospodine predsedniče. Spasite moju porodicu i mene. Ne ostavljajte me ovde – rekao je on.

Muhamed se trenutno krije sa ženom i troje dece i ne može da napusti Avganistan.

On je bio deo tima koji je 2008. godine pomogao u spasavanju tadašnjih senatora Bajdena, Čaka Hegela i Džona Kerija, kada su njihovi helikopteri bili prinuđeni da slete tokom snežne oluje, zbog čega su bili zarobljeni u nepristupačnoj dolini Avganistana.

Muhamed je predvodio za američku vojsku, potvrdili su ratni veterani.

Portparolka Bele kuće Džen Psaki obećala je da će mu se odužiti.

I Muhamed ima muke sa čekanjem vize, njegova prijava je odložena jer je njegov bivši poslodavac izgubio sve potrebne podatke. Pokušao je da se evakuiše sa aerodroma “Hamid Karzai” u Kabulu, ali mu je rečeno da kroz kapije može da prođe on, ali ne i njegova porodica.

Sve što je ostalo prevodiocu, koji je sa avganistanskim i američkim vojnicima pre 13 godina stajao na hladnoći kako bi zaštitio tri lidera SAD, jeste da čeka.

– Ne napuštam kuću, veoma sam uplašen – rekao je on, a prenosi “USA today”.

Izdaja

Prevodioci koje Novi Zeland nije hteo da evakuiše smatraju da je to bila “potpuna izdaja”.

Aliju (ime izmenjeno) odobrena je viza za preseljenje u Novi Zeland, ali je ipak ostao u Kabulu, gde je u kontaktu sa još 37 prevodilaca i drugih ljudi koji su sarađivali sa novozelandskim snagama u Avganistanu. Kako je rekao za “Gardijan”, niko od njih nije uspeo da se evakuiše.

U jednom trenutku novozelandska vlast je prekinula evakuacione letove.

– To je šokantna vest, ne mogu da poverujem u to. Šta će se dogoditi sa nama? Ne ostavljajte nas ovde, to je potpuna izdaja. Vlada bi trebalo da potraži neki drugi način – rekao je Ali.

Ne zna se kada će se nastaviti evakuacija.

Abdulovo uspešno bekstvo

Abdul Rašid Širzad (34) bio je jedan od srećnika koji su uspeli da napuste Avganistan.

Radio je pet godina kao prevodilac za specijalne snage SAD, a 20. avgusta je snimio kako je izgledao prolaz kroz punktove koje su uspostavili talibani.

– Teško je ovde živeti, u stalnom smo strahu – rekao je on.

To je bio njegov drugi pokušaj da stigne do aerodroma, sa ženom i troje dece. Znao je da to neće biti lak zadatak, ali je bio uveren da je ostanak u Avganistanu smrtna kazna za celu porodicu.

Na aerodromu je nastao haos. Abdul je povredio nogu preskačući zid, a njegovog sina (8) umalo nije pregazila rulja. Ubrzo potom, dvogodišnji sin je dobio dijareju. Ipak, nisu tada uspeli da odlete iz zemlje, pa su se vratili kući ne znajući šta ih dalje čeka.

Abdul je na meti talibana ne samo zbog svog posla, već je i pripadnik Hazara, etničke grupe koju oni smatraju neprijateljskom. Pošto je u prošlosti govorio i za nekoliko stranih medija, uključujući CNN, militanti nemaju o njemu lepo mišljenje.

– Zašto su nas američki vojnici zaboravili, posle svega što smo učinili, posle svih žrtava koje smo podneli? – upitao je u jednom snimku.

Ugovor sa američkom vojskom je raskinut 2013. godine, a kada se prijavio za imigrantsku vizu, odbijen je, tako da je bio prepušten sam sebi.

Nedavno je pokušao da kontaktira s nekim starim poznanicima, ali bezuspešno. Bilo je i onih koji su hteli da mu pomognu, ali nisu znali kako.

Grupa prijatelja, ali i novinara CNN, ujedinila se kako bi pomogla njemu i njegovoj porodici, i konačno, 26. avgusta su sleteli u Vašington.

Abdul zna da je jedan od srećnih, jer su mnogi i dalje zarobljeni u Avganistanu.

Kada je stigao do kapije aerodroma, marinci nisu hteli da ga puste jer nije imao vizu, ali Abdul nije hteo da se preda i ponovo ode kući. Pozvao je CNN i prijatelje, a posle sedam sati brojnih telefonskih razgovora, omogućen mu je prolazak.

Za sada, ne zna se koje opcije imaju Avganistanci koji su i dalje zarobljeni u zemlji. Neizvesna je sudbina mnogih prevodilaca.

Pročitajte još

Naoružani talibani upali u emisiju i okružili voditelja: Naterali ga da pročita njihovu poruku narodu (VIDEO)

Abdul kaže da stalno dobija poruke od kolega koje su ostale u zemlji.

– Ovo je druga šansa za sve nas. Ovo se sve dogodilo jer smo imali dobre ljude na našoj strani, ali i drugi treba da dobiju pomoć jer su rizikovali svoje živote – poručio je on.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi