Političko nasleđe Angele Merkel u ozbiljnoj krizi: Kako je Nemačka postala žrtva sopstvenog uspeha
20.04.2021 | 16:00 >> 16:11
U ponedeljak je broj smrtnih slučajeva od koronavirusa u toj zemlji premašio 80.000
Copyright Profimedia
Angela Merkel je u samom vrhu Nemačke skoro 16 godina, ali najveći izazov u njenoj karijeri događa se nakon što je podnela ostavku u CDU i samo nekoliko meseci pre izbora, posle kojih više neće biti kancelarka.
Sada joj mnogo stvari ne ide za rukom, a ponajviše najnoviji talas pandemije. Rast infekcija dešava se zbog nove, zaraznije varijante virusa, koja je prvi put identifikovana u Ujedinjenom Kraljevstvu, a koja je postala dominantna u Nemačkoj početkom marta.
U ponedeljak je broj smrtnih slučajeva od koronavirusa u toj zemlji premašio 80.000. I dok Velika Britanija napreduje sa planom ponovnog otvaranja, a SAD se raduju “letu slobode”, Nemačka se suočava sa još jednim snažnim “zaključavanjem” – a Nemci se pitaju kako je sve pošlo po zlu.
Kai Archajmer, profesor političkih nauka sa Univerziteta u Majncu, rekao je da je zemlja postala žrtva sopstvenog uspeha.
Copyright Hannibal Hanschke/Pool Photo via AP
– Početni odgovor Nemačke bio je odlučan, uspešan i potkrepljen naukom – rekao je on za CNN.
Zemlja, a posebno Merkelova, pohvaljena je zbog načina na koji se izborila sa prvim talasom pandemije. Dok je virus harao Evropom, Nemačka je držala epidemiju pod kontrolom. Bolnice su čak primale i kovid pacijente iz susedne Francuske.
– Ovaj rani uspeh doveo je do određenog samozadovoljstva – rekao je Archajmer.
Ipak, pristup Angele Merkel zasnovan na podacima sukobljavao se sa političkom realnošću na terenu. Ona nije uspela da ubedi lidere 16 nemačkih saveznih država da su potrebna dodatna ograničenja da bi se suzbila epidemija. Dok je Merkelova na čelu savezne vlade, državni premijeri su ti koji su odgovorni za sprovođenje mera “zaključavanja”.
Najsramotniji trenutak za Merkelovu nastupio je krajem marta, kada je bila primorana da izvrši potpuni zaokret koji je vodio strogom “zaključavanju”, a koje je želela da nametne zemlji tokom praznika. Rekla je da je “zaključavanje” neophodno zbog brzog širenja novih sojeva virusa. Dan kasnije, i nakon mnogo kritika, poništila je odluku, rekavši da je nije moguće sprovesti. Zatražila je od nacije oproštaj i rekla da je došlo do zabune, kako pojedinačno, tako i njenom greškom.
Gero Neugebauer, politikolog sa Berlinskog univerziteta, kaže da je od presudne važnosti to što se mnogi regionalni lideri suočavaju sa izborima, svesni činjenice da nakon godinu dana pandemije glasači ne žele ograničenja.
– Ljudi su se od toga umorili, a političari to znaju – dodao je on.
Dugogodišnja kancelarka je uvek favorizovala izgradnju konsenzusa između savezne vlade i regiona, što ovog puta nije uspelo.
Copyright Tanjug/Bodo Schackow/dpa via AP)
Suočena sa rastućom krizom, Merkelova je prošle nedelje uvela novi hitni zakon, koji saveznoj vladi daje veća ovlašćenja u vezi sa ograničenjima tokom pandemije. Prema predloženom zakonu, koji još treba da odobri parlament, mere “zaključavanja” širom zemlje automatski bi se pooštrile ako sedmodnevna stopa incidencije koronavirusa poraste iznad 100 na 100.000 ljudi.
Neugebauer je rekao da je njena greška bilo to što je sačekala da sada dođe do promene.
– Ovaj proces je mogao da se uradi na jesen prošle godine. Ali umesto toga, razgovarali su o bolnicama, o brojkama, govorili su o ljudima koji umiru, ali nisu ništa odlučili – rekao je on.
Upitan za komentar o kritici na račun vladinog rešavanja krize, portparol nemačke vlade osvrnuo se na izjavu Merkelove u petak u parlamentu, gde se zalagala za promenu zakona.
Pročitajte još:
– Moramo zaustaviti treći talas pandemije i brzi porast broja novih slučajeva. Da bismo to konačno postigli, moraćemo da usmerimo snage saveznih, državnih i lokalnih vlada i vlasti bolje nego što smo to učinili u prošlosti – rekla je kancelarka Bundestagu.
– Ne možemo ignorisati pozive za hitne slučajeve, ne možemo samo napustiti lekare i medicinske sestre, jer oni ne mogu sami pobediti virus, čak ni uz najbolje medicinske veštine – rekla je ona.
“Kancelarka koja je pobedila pandemiju”
Merkelova je više puta rekla Nemcima da se nada da će do jeseni, odnosno trenutka kada se povuče, najgore biti iza njih.
Takođe je obećala da će svima biti ponuđena bar jedna doza vakcine do septembra, a analitičar Volfgang Merkekl objašnjava šta je krenulo po zlu.
– Ako me pitate šta je pošlo po zlu, sigurno je postojao pokretač, a to je neuspeh Evropske unije da efikasno i brzo nabavi vakcinu. To je označilo preokret u Nemačkoj, i tada su političari postali nervozni – kaže on.
Svakako, šta god da se desi u narednih pet meseci, u velikoj meri će uticati na utisak koji će ona ostaviti nakon povlačenja.
– Lični rejting Merkelove i dalje je relativno visok, ali je poverenje u odgovor nemačke vlade na pandemiju opalo – rekao je Archajmer. Dodao je da dugotrajna vanredna zdravstvena situacija nije način na koji bi Merkelova želela da završi svoj mandat – uprkos činjenici da veliku krivicu snose državni premijeri.
Analitičari kažu da bi Merkelova mogla da ostane upamćena i kao “kancelarka za evropske integracije”, “kancelarka za čovečanstvo”, a sada ima priliku da postane i “kancelarka koja je pobedila pandemiju”.
Novi lider CDU
U ponedeljak je izvršni odbor nemačke Hrišćansko-demokratske unije (CDU) podržao lidera te partije Armina Lašeta kao kandidata tog konzervativnog bloka za kancelara Nemačke na saveznim izborima u septembru. Trka za kandidata za budućeg nemačkog kancelara koalicije CDU/CSU je zvanično završena danas i potvrđena je odluka da će unioniste na parlamentarnim izborima u septembru predvodti šef CDU Armin Lašet.
Angela Merkel se ubrzo ogradila i rekla da će se držati po strani kada bude došlo vreme da se bira kancelar. Naime, posle 16 godina Angela Merkel se povlači – neće se kandidiovati na jesen i iza sebe ostavlja dezorijentisanu stranku. Ona je nedavno u anketama dobila poverenje između 26 i 28 odsto ispitanika. Zeleni su joj tik za petama. Merkelova je na saveznim izborima 2017. dobila 32,9 odsto glasova.