Zašto je Kir Starmer podneo ostavku? Od rekordne pobede do političkog kraha

Kir Starmer. Nekada je važio za lidera koji će posle godina političkog haosa doneti pragmatičnost i stabilnost Ujedinjenom Kraljevstvu. Međutim, mnogi birači i članovi Laburističke stranke vremenom su počeli da ga doživljavaju kao političara bez čvrstih uverenja i jasnog pravca, navodi Rojters.

Nakon što je 2024. godine doveo Laburističku stranku na vlast osvojivši najveću parlamentarnu većinu u modernoj istoriji Britanije, Starmer se fokusirao na kontrolisanu stagnaciju i ono što je smatrao realno ostvarivim, umesto da ponudi jasnu viziju budućnosti zemlje.

Više od 20 članova stranke izjavilo je da su ga mnogi birači i laburisti vrlo brzo počeli smatrati čovekom bez uverenja i jasnog smera. Smatrali su da mu nedostaju velike ideje.

Bivši advokat bio je izložen napadima suparničkih frakcija unutar Laburističke stranke, pritiscima interesnih grupa, ali i nerazumevanju opreznih birača, od kojih su mnogi zamerali ono što su videli kao njegovu neodlučnost i previše robotski nastup u javnosti.

Odluku prelomio posle razgovora sa suprugom

Starmer se sve češće oslanjao na savete svoje supruge Viktorije. Dana 12. maja, pet dana nakon katastrofalnih rezultata lokalnih izbora za laburiste, koji su pokrenuli pozive da podnese ostavku, dugo je razgovarao sa suprugom i nakon toga odlučio da nastavi političku borbu.

Ipak, čini se da ga je vikend proveden sa suprugom u seoskoj rezidenciji Čekers naveo da promeni mišljenje, prihvati neizbežno i podnese ostavku.

Tanjug/AP Photo/Thomas Krych

 

 

Na vratima svoje rezidencije u Dauning stritu, 63-godišnji Starmer izjavio je da će učiniti sve kako bi omogućio uredan prenos vlasti na novog lidera laburista. Očekuje se da će to biti njegov politički rival Endi Bernam, bivši gradonačelnik Velikog Mančestera.

Moja ostavka sada postavlja pitanje da li sam ja u najboljoj poziciji da nas vodim do sledećih opštih izbora. Čuo sam odgovor svoje parlamentarne stranke na to pitanje i taj odgovor prihvatam s poštovanjem - rekao je odlazeći britanski premijer.

Starmer je 2015. godine postao laburistički poslanik u 52. godini života, a samo pet godina kasnije izabran je za lidera stranke nakon njenog najgoreg izbornog rezultata od 1935. godine pod vođstvom prethodnika Džeremija Korbina, koga su pratile optužbe za antisemitizam i pogrešan pristup pitanju Bregzita.

Ubedljiva pobeda ili samo poraz torijevaca

Iskustvo stečeno na čelu Krunskog tužilaštva, nezavisne institucije koja savetuje policiju i vodi krivične postupke, iskoristio je u pokušaju modernizacije Laburističke stranke.

Kao direktor Državnog tužilaštva, Starmer je problemima pristupao strateški. Najpre se obračunao sa navodnim antisemitizmom i unutarstranačkim podelama, potom finansijski stabilizovao organizaciju, okupio najjače laburističke poslanike u svoj tim i na kraju usvojio politike za rešavanje ključnih problema Britanije.

Nakon 14 godina unutrašnjih sukoba, Bregzita i čak pet premijera u osam godina, konzervativci su gotovo sami sebe politički uništili, što je otvorilo put laburistima da preuzmu vlast.

Tanjug/AP Photo file

 

Sve u svemu, ovo više liči na izbore koje su konzervativci izgubili nego na izbore koje su laburisti dobili - rekao je 2024. godine Džon Kertis, najpoznatiji britanski stručnjak za ankete.

Birači nisu videli dalje od gafova

Kako su meseci prolazili, Starmer je pokušavao da istakne uspehe svoje vlade, uključujući poboljšanje uslova rada, smanjenje lista čekanja u zdravstvenom sistemu i upravljanje ekonomskim okruženjem koje je moglo da dovede do smanjenja kamatnih stopa.

Ipak, jedan njegov bivši saradnik izjavio je da Starmer nikada nije uspeo da ponudi jasno „odredište“ koje bi biračima omogućilo da razumeju smisao njegovih odluka. Njegove politike više su delovale kao saniranje štete koju su ostavile prethodne vlade nego kao stvarna vizija reformi i zaokreta Britanije.

Tanjug/AP Photo/Kin Cheung)

 

Birači nisu mogli da zanemare afere povezane sa donacijama, političkim zaokretima i imenovanjem laburističkog veterana Pitera Mendelsona, uprkos njegovim poznatim vezama sa pokojnim američkim seksualnim prestupnikom Džefrijem Epstinom.

Zbog skandala povezanog sa Mendelsonom izgubio je deo svojih najbližih savetnika, uključujući bivšeg šefa kabineta Morgana Meksvinija. Nakon što je smenio visokog zvaničnika Ministarstva spoljnih poslova, njegovi odnosi sa britanskom državnom službom dodatno su se pogoršali.

Starmer se ipak bolje snašao na međunarodnoj sceni.

Kada je reč o ruskoj invaziji na Ukrajinu, pojedini evropski lideri pohvalili su ga zbog pomoći u okupljanju država takozvane „koalicije voljnih“, spremnih da pruže pomoć u slučaju postizanja mirovnog sporazuma. Zajedno sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom predvodio je i pregovore o ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza.

Odlazeći britanski premijer imao je i određeni uspeh u pridobijanju američkog predsednika Donalda Trampa, često igrajući na njegov ego. Pozvao ga je u drugu zvaničnu posetu Britaniji i hvalio njegove napore da donese mir u Ukrajini i okonča druge sukobe.

Međutim, takav pristup ubrzo je doveo do toga da Tramp javno ismeva Starmera. Američki predsednik poručio mu je da nije Vinston Čerčil nakon što je odbio da uvuče Veliku Britaniju u američko-izraelski rat protiv Irana.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi