Si upozorio Trampa na Tukididovu zamku: Šta je time hteo da mu poruči?

Američki predsednik Donald Tramp stigao je u Peking u prvu zvaničnu posetu jednog američkog lidera Kini posle gotovo devet godina, a pažnju analitičara posebno privlači činjenica da pitanje Tajvana nije među glavnim temama.

Upravo to izaziva zabrinutost u Tajpeju, čak više nego kineske vojne vežbe u regionu. U toku je i važan sastanak iza zatvorenih vrata između Trampa i kineskog predsednika Sija Đinpinga.

Tramp je došao u Kinu u vreme pojačanih globalnih tenzija, nakon rata sa Iranom zbog kog je putovanje, prvobitno planirano za april, bilo pomereno. Si Trampa dočekuje iz pozicije političke snage, što dodatno pojačava utisak da Kina u razgovore ulazi samouvereno. Zbog toga je izjava američkog predsednika pred polazak u Peking na Tajvanu dočekana sa velikom zabrinutošću.

Tanjug/Brendan Smialowski/Pool Photo via AP

Tokom uvodnog obraćanja na sastanku u Pekingu Si Đinping je naglasio potrebu za saradnjom dve najveće svetske sile. Sedeći naspram američke delegacije, kineski lider govorio je o izazovima sa kojima se svet suočava.

Prema njegovim rečima, planeta prolazi kroz "isprepletene turbulencije i transformacije" i kroz "duboke promene". Si je potom otvorio pitanje budućnosti odnosa Vašingtona i Pekinga.

- Mogu li Kina i Sjedinjene Američke Države prevazići takozvanu Tukididovu zamku i uspostaviti novi model odnosa velikih sila, možemo li udružiti snage u rešavanju globalnih izazova i doneti više stabilnosti svetu, možemo li ispuniti očekivanja naša dva naroda i odgovoriti na pitanja budućnosti i sudbine čovečanstva i zajedno stvoriti svetlu budućnost za naše odnose - to su, moglo bi se reći, istorijska pitanja, pitanja sveta i pitanja naroda - rekao je Si.

Tanjug/AP Photo/Mark Schiefelbein

Dodao je i da su to izazovi na koje upravo lideri velikih sila moraju dati odgovor.

- To su ujedno i odgovori našeg doba koje Vi i ja, kao vođe velikih zemalja, moramo zajedno ispisati - kazao je on.

Šta je Tukididova zamka?

Pojam Tukididova zamka poslednjih godina često se koristi u geopolitičkim analizama odnosa velikih sila. Termin je inspirisan delom starogrčkog istoričara Tukidida, koji je u "Istoriji Peloponeskog rata" opisivao kako je rast moći Atine izazvao strah u Sparti i doveo do rata u petom veku pre nove ere.

Suština teorije jeste da uspon nove sile često izaziva nesigurnost kod postojeće dominantne sile, što stvara tenzije i rivalstvo i pvećava rizik od sukoba.

Tanjug/AP Photo/Mark Schiefelbein

Dok jedna država pokušava da očuva postojeći poredak, druga nastoji da proširi svoj uticaj, a takva dinamika neretko vodi ka konfrontaciji.

Savremenu popularnost konceptu dao je američki politikolog Grejem Alison u knjizi "Predodređeni za rat: Da li Amerika i Kina mogu da izbegnu Tukididovu zamku" ("Destined for War: Can America and China Escape Thucydides’s Trap?") iz 2017. godine.

On je proučavao šesnaest istorijskih slučajeva sukoba između dominantnih i sila u usponu, pri čemu se čak dvanaest završilo ratom, dok su samo četiri rešena mirnim putem. Danas se taj koncept najčešće povezuje upravo sa odnosima Sjedinjenih Američkih Država i Kine.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam