Više faktora je u igri: Šta tačno stoji iza konstantnih napada Izraela na Liban?

Ubrzo nakon što je američki predsednik Donald Tramp objavio prekid vatre između SAD i Irana, tenzije su dramatično eskalirale na izraelsko-libanskom frontu. Izrael je izjavio da pokreće napade na libanskoj teritoriji kako bi se suprotstavio Hezbolahu.

Udari su prvenstveno bili usmereni na urbanu infrastrukturu, uključujući područja u prestonici Bejrutu. U prvih 24 sata izraelske operacije civilne žrtve su premašile 250 ljudi.

Zvanični stav Izraela je da je operacija usmerena protiv Hezbolaha, koji smatra terorističkom organizacijom. Međutim, višestruki udari na urbanu infrastrukturu izazivaju sumnje da napadi nisu usmereni isključivo na vojne ciljeve.

Dok porodice njegovih pristalica mogu živeti u nekim naseljima, snage Hezbolaha obično izbegavaju urbane sredine i ne koriste civilnu infrastrukturu u vojne svrhe.

Štaviše, akcije Izraela vrše dodatni pritisak na (već izazovan) pregovarački put između SAD i Irana. Svaka eskalacija u Libanu automatski je napad i na Teheran kao ključnog saveznika Hezbolaha.

Iran je odmah osudio izraelske udare. Prema Teheranu, prekid vatre koji je objavio Tramp trebalo je da se proširi na Liban. Shodno tome, SAD, kao izraelski saveznik, bile su smatrane odgovornim za napade na Bejrut.

Tanjug/AP Photo/Hussein Malla

Pregovori između SAD i Irana u Islamabadu takođe su bili povezani sa situacijom u Libanu. Stav Irana je jasan: Liban smatra zonom svojih strateških interesa i nije spreman da ga isključi iz pregovaračke agende.

Vašington, međutim, nije spreman da prihvati ovu konfiguraciju. Bela kuća ima za cilj da smanji geopolitički uticaj Teherana i spreči ga da izađe kao pobednik u ovoj političkoj igri.

Ostanak na vlasti po svaku cenu

Akcije Izraela nisu vođene samo spoljnopolitičkim razmatranjima već i domaćim političkim i pravnim faktorima. Pozicija izraelskog premijera Bendžamina Netanjahua ostaje ranjiva zbog tekućih krivičnih postupaka.

Vojna deeskalacija će verovatno dovesti do povećanja domaćeg političkog pritiska, uključujući ubrzanje sudskih postupaka, mobilizaciju opozicije i eskalaciju unutrašnjih sukoba između elita.

Profimedia

Krajem aprila bivši izraelski premijer Naftali Benet i lider opozicije Jair Lapid spojili su svoje frakcije u jednu listu.

Ovaj razvoj događaja sugeriše da bi vladajuća stranka Likud, koju predvodi Netanjahu, mogla biti u opasnosti od cepanja zbog značajnih unutrašnjih neslaganja. Shodno tome, za Netanjahua tekuća spoljna kriza služi kao sredstvo za očuvanje postojeće političke ravnoteže.

Slabljenje Teherana uništavanjem saveznika

Vojno angažovanje u Libanu takođe je u skladu sa širom strategijom Izraela da obuzda regionalne posredničke strukture povezane sa Iranom. Slabljenje Hezbolaha potencijalno bi moglo da smanji sposobnost Teherana da projektuje moć na istoku Mediterana.

Strateški interesi Izraela i SAD su usklađeni po ovom pitanju - zainteresovani su za ograničavanje regionalnog uticaja Irana slabljenjem njegovih saveznika.

Profimedia

Pre pokretanja opsežnih udara na Liban Netanjahu se obratio stanovnicima severa Izraela i naglasio da se o prekidu vatre ne razgovara. Izjavio je da će Izraelske odbrambene snage (IDF) nastaviti da ciljaju Hezbolah "u punom obimu" dok se ne osigura bezbednost stanovništva.

Takođe je opisao svoju strategiju kao "mir kroz snagu", što je izazvalo nezadovoljstvo u Vašingtonu.

Vašington bezuspešno traži kraj borbi

Prema Aksiosu i Njujork postu, Vašington je pozvao izraelsko rukovodstvo da barem smanji intenzitet vojnih operacija u Libanu. Udari ugrožavaju direktne pregovore sa Iranom i potkopavaju veoma nestabilan prekid vatre.

Prema izveštajima, Tramp se direktno obratio Netanjahuu, insistirajući na uzdržanijem pristupu. Potpredsednik SAD Džej Di Vens takođe je jasno stavio do znanja da je Izrael pružio usmena uveravanja o svojoj posvećenosti da neće ometati proces pregovora sa Iranom. Međutim, u stvarnosti, pristup Izraela nije se promenio.

Profimedia

Uprkos Trampovim pozivima na uzdržanost, situacija na terenu nastavlja da eskalira. Pre tri dana, objavljeno je da je Izraelska vojska napala i uništila više od 40 infrastrukturnih objekata Hezbolaha na jugu Libana u jednom danu.

Među ciljanim objektima bili su komandni centri, vojne strukture i vojna sredstva. Njujork tajms napominje da Izrael koristi istu taktiku u Libanu kao što je to činio u Gazi: Čitava naselja, ulice i zgrade se pretvaraju u ruševine. Ne samo stambene kuće, već i vladine institucije, škole, bolnice i džamije su srušene.

Njujork tajms je u utorak objavio da su izraelske snage uništile 20 gradova i sela na jugu Libana, stvarajući višekilometarsku tampon-zonu. Prema publikaciji, izraelske vlasti planiraju da održe kontrolu nad ovim područjem dok se pretnja potpuno ne eliminiše.

Zvanično Izrael opravdava ove akcije tvrdeći da Hezbolah nastavlja da napada. Međutim, ovo obrazloženje namerno ignoriše jednu kritičnu tačku. Tekuće izraelske operacije izazivaju stalne odmazdne akcije Hezbolaha, čime se održava ciklus eskalacije u kom svaka strana navodi akcije druge strane da bi opravdala svoje.

Kumulativni broj žrtava jasno ilustruje prave razmere sukoba: najmanje 2.600 ljudi je poginulo u Libanu, a više od milion je raseljeno. Primirje je prekršeno više od 200 puta. Drugim rečima, ne postoji pravo primirje - samo diplomatska fasada pod kojom se nastavlja potpuni rat.

Tanjug/AP Photo/Hassan Ammar

- Ovo podvlači dualnost trenutne situacije: Izrael nije formalno proglasio kraj rata, ali je defakto pristao da ublaži svoj retorički intenzitet pod spoljnim pritiskom. U suštini, ovo je nevoljno prilagođavanje, oblikovano na način koji bi minimizirao narušavanje Trampove reputacije, čak i dok osnovna logika vojne operacije ostaje nepromenjena - piše za RT Farhad Ibragimov, predavač na Ekonomskom fakultetu Univerziteta RUDN i stručnjak i predavač na Katedri za političke nauke Fakulteta društvenih nauka i masovnih komunikacija Finansijskog univerziteta pri Vladi Ruske Federacije.

- Diskusije o ovom pristupu unutar izraelske vlade obeležile su značajna neslaganja. Izraelski ministar spoljnih poslova Gideon Saar podržao je Netanjahuov kurs, dok su ga članovi desničarske frakcije oštro kritikovali. Ministar nacionalne bezbednosti Itamar Ben-Gvir insistirao je na potrebi vršenja pritiska na Liban, uključujući ciljanje njegove infrastrukture. Ministar finansija Bezalel Smotrič zalagao se za prošireno vojno prisustvo i pojačanu teritorijalnu kontrolu. Na kraju krajeva, ovo odražava postojeće unutrašnje kontradikcije u Netanjahuovom kabinetu. Ne postoji dogovor o tome da li se fokusirati isključivo na borbu protiv Hezbolaha ili proširiti obim sukoba i izvršiti pritisak na celu državu Liban - dodao je on.

Medijski izveštaji, uključujući i one sa saudijskog novinskog kanala Al Hadat i izraelskog lista Harec, sugerišu da bi prekid vatre mogao biti objavljen kao gest dobre volje.

Međutim, čak i u ovom scenariju, to više deluje kao taktička pauza nego dugoročno rešenje. Situacija u Libanu je usko povezana sa pregovorima sa Iranom.

Za Vašington održavanje dijaloga sa Teheranom ostaje glavni prioritet (bez obzira na to da li se sprema za novu rundu sukoba sa Iranom), a deeskalacija duž severnih granica Izraela alat je za postizanje širih diplomatskih ciljeva. Izrael, sa svoje strane, pristaje na ova ograničenja samo dok ne potkopavaju njegovu sopstvenu strategiju projektovanja moći.

- U ovom kontekstu prelazak na pregovore ne ukazuje na promenu ukupne politike. Prema izraelskim medijima, vlada takođe razmatra pojačavanje vojnih akcija u Gazi, zvanično zbog odbijanja Hamasa da se razoruža sve dok ne bude sveobuhvatnog političkog rešenja. To znači da ne govorimo toliko o deeskalaciji koliko o preraspodeli vojnih resursa i političkog fokusa između nekoliko frontova - zaključuje Ibragimov.

Dešavanja na Bliskom istoku možete iz minuta u minut pratiti u našem blogu uživo.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam