Trampov "Projekat sloboda": Može li američka mornarica izvući brodove iz Ormuskog moreuza?
05.05.2026 | 21:00
Operacija jer veoma rizična jer bi jedan pogrešan potez mogao da pojača tenzije
Copyright Profimedia
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da će Vašington izvesti brodove zaglavljene u Ormuskom moreuzu na sigurno u okviru inicijative nazvane "Projekat sloboda", signalizirajući potencijalni izazov iranskoj blokadi strateškog plovnog puta.
- Pokretanje brodova namenjeno je oslobađanju ljudi, kompanija i zemalja koje nisu učinile apsolutno ništa loše - oni su žrtve okolnosti - izjavio je Tramp u nedelju na svojoj platformi "Truth Social", nazivajući to "humanitarnim gestom".
Kampanja je, kako je američki predsednik rekao, došla je na zahtev zemalja čiji brodovi ostaju zaglavljeni u moreuzu, koje je opisao kao "neutralne i nevine posmatrače".
Dodao je i da američki izaslanici vode "pozitivne" razgovore sa Iranom, ali je upozorio da će svako mešanje u operaciju "morati da bude rešeno odlučnim potezima". Ostaje nejasno kako će se kampanja sprovesti, jer je Iran upozorio brodove da ne ulaze u moreuz.
U ponedeljak, prvog dana Trampove kampanje za spasavanje brodova pogođenih u Zalivu, američki ratni brod je pogođen raketama iranske mornarice u blizini Džaska, u moreuzu koji se nalazi između Irana i Omana. SAD su negirale iranske tvrdnje, ali je incident izazvao strah od eskalacije neprijateljstava.
Plovidba kroz moreuz je poremećena nakon što je Teheran preuzeo kontrolu nad ključnim plovnim putem nekoliko dana nakon što su SAD i Izrael pokrenuli napade na njega 28. februara. Rat i poremećaji u moreuzu izazvali su skok cena nafte i zadali udarac globalnoj ekonomiji. Američka pomorska blokada iranskih luka dodatno je eskalirala tenzije.
Teheran i Vašington razmenjuju predloge preko posrednika iz Pakistana za okončanje rata od stupanja primirja na snagu 8. aprila, ali nisu uspeli da postignu širi sporazum.
Iran je zahtevao trajni prekid neprijateljstava, dok je Tramp insistirao da Teheran prvo mora da ukine blokadu moreuza - rute kojom se prevozi otprilike petina globalnog izvoza nafte i gasa. Američki predsednik je takođe tvrdio da iranski nuklearni program ostaje "crvena linija".
Obe strane su nastavile da presreću i ciljaju brodove usred tekućeg pomorskog sukoba u Zalivu, što postavlja pitanja o tome kako Teheran i Vašington mogu da deblokiraju Ormuski moreuz i postignu dugoročni mirovni sporazum.
Koja je svrha "Projekta sloboda"?
Tramp je rekao da će operacija osigurati bezbedan prolaz za zaglavljene brodove.
- Bezbedno ćemo izvesti brodove iz ovih ograničenih plovnih puteva, kako bi mogli slobodno da nastave svoje poslove - napisao je američki lider.
Centralna komanda SAD (CENTKOM) saopštila je da će podržati ovaj cilj, zajedno sa širom inicijativom Stejt departmenta, "Konstruktom pomorske slobode", usmerenim na poboljšanje koordinacije i razmene informacija među međunarodnim partnerima.
Prema podacima Centralne komande, SAD bi mogle da rasporede razarače, više od 100 letelica, bespilotne platforme i oko 15.000 pripadnika vojske.
Džonatan Haket, penzionisani specijalista za specijalne operacije Američkog marinskog korpusa i bivši agent kontraobaveštajne službe, dodao je da inicijativa odražava sužavanje ciljeva SAD.
- Na početku ovog sukoba deklarisani ciljevi bili su promena režima i demontaža iranskih nuklearnih i raketnih kapaciteta. Ti ciljevi su se pomerili ka više ekonomskom ishodu usmerenom na Ormuski moreuz - rekao je Haket za Al Džaziru.
Međutim, upozorio je da bi svaki sukob na moru mogao brzo da eskalira.
- Ako počnemo da imamo sukobe sa suprotstavljenim stranama, SAD neće samo pratiti brodove, već će ih braniti. To stvara novi proračun rizika, posebno za osiguravače - kazao je on.
Haket je takođe doveo u pitanje da li SAD imaju dovoljno resursa.
- Postoji samo oko desetak brodova mornarice sposobnih da brane brodove. Pre rata je više od 100 brodova dnevno prolazilo kroz moreuz. Matematika jednostavno ne funkcioniše - istakao je on.
Analitičari kažu da bi inicijativa mogla biti usmerena i na stabilizaciju globalnih tržišta. Uprkos prekidu vatre, iranska blokada i pritisak američke mornarice podigli su cene nafte, što je izazvalo ekonomske trzavice i domaći politički pritisak u SAD.
Koliko je brodova blokirano?
Međunarodna pomorska organizacija (IMO) procenjuje da je do 20.000 pomoraca nasukano na oko 2.000 brodova u Persijskom zalivu. To uključuje tankere za naftu i gas, teretne brodove, brodove za prevoz rasutih tereta i kruzere.
Od početka sukoba, IMO je zabeležila najmanje 19 napada na brodove, u kojima je ubijeno 10 pomoraca, dok je osam povređeno. Upozorila je da mnogim brodovima nestaje hrane, goriva i vode.
- Ne postoji presedan za nasukavanje tolikog broja pomoraca u modernom dobu - rekao je Damijen Ševalije, direktor Odeljenja za pomorsku bezbednost IMO-a.
Organizacija je pozvala sve strane na deeskalaciju kako bi članovi posade mogli bezbedno da se evakuišu. Međutim, incidenti duž moreuza se nastavljaju, a agencija Ujedinjenog Kraljevstva za pomorske trgovinske operacije (UKMTO) izvestila je da je tanker kod luke Fudžejra u UAE pogođen nepoznatim projektilima, iako je cela posada bila bezbedna.
Nekoliko sati ranije saopšteno je da je brod za rasute terete napalo više malih aviona u blizini iranske obale.
Kako je Iran odgovorio?
Iran je insistirao da brodovi koji prolaze kroz moreuz moraju da plate putarinu i da prate rute koje je odobrio Korpus Čuvara Islamske revolucije (KČIR).
Nakon Trampove objave Ebrahim Azizi, šef Komisije za nacionalnu bezbednost iranskog parlamenta, upozorio je da bi svaka intervencija SAD prekršila primirje.
- Ormuskim moreuzom i Persijskim zalivom neće upravljati Trampove zablude - napisao je on na Iksu.
U međuvremenu, američke pomorske snage tvrde da su započele operacije protiv mina u moreuzu, a čišćenje područja moglo bi da traje nedeljama ili mesecima.
Haket je identifikovao dva neposredna rizika: morske mine i iranske pomorske kapacitete.
- SAD više nemaju namenske brodove za čišćenje mina, a Iran i dalje ima značajne kapacitete, uključujući brodove za brze napade koji bi mogli da uznemiravaju ili blokiraju brodarstvo. Čak i ako se prolaz proglasi bezbednim, pitanje je da li su kompanije spremne da rizikuju brodove i posade bez garancija - kazao je on.
Haket je dodao da humanitarni okvir "Projekta sloboda" pokreće dodatna pitanja.
- Ako se radi o pomoći blokiranim posadama, postavlja se pitanje koliko dugo su tamo? Koji su resursi dostupni? I šta se dešava ako su te posade iz zemalja sa kojima SAD imaju zategnute odnose? - upitao se on.
Harlan Ulman, bivši američki mornarički oficir i predsednik kompanije "Killowen Group" (strateške konsultantske firme koja pruža smernice višim vladinim i poslovnim liderima, a takođe deluje i kao strateški investitor u visokotehnološke kompanije) rekao je da bi operacija mogla da ublaži tenzije, ali samo ako Iran to dozvoli.
- Ako je ovo uvod u pregovore i Iran dozvoli tranzit, to bi mogao biti pozitivan korak. Ali ako je moreuz miniran ili Iran pruži otpor, ovo bi moglo postati veoma opasno - rekao je Ulman.
- Iran ima dronove i brze čamce koji bi ovo mogli da otežavaju. Svaki napad na američki ratni brod gotovo sigurno bi izazvao odmazdu - dodao je on.
Ulman je naglasio da diplomatija ostaje neophodna za dugoročni mirovni sporazum.
- Jedino rešenje je ponovno otvaranje moreuza, nakon čega slede održivi pregovori o iranskom nuklearnom programu. Ako se ovo dobro osmisli, moglo bi pomoći. Ako ne, rizikuje eskalaciju - zaključio je on.
Da li se ovo dešavalo ranije?
Situacija podseća na takozvani Tankerski rat iz 1980-ih, tokom iransko-iračkog sukoba, kada su obe strane napadale pošiljke nafte u Zalivu.
Taj rat je počeo 1980. godine kada je Irak napao Iran. Do 1984. godine proširio se na Zaliv, napadima na tankere za naftu usmerenim na osakaćivanje ekonomskih spasilačkih linija. Iran je odgovorio ciljajući brodove povezane sa Irakom i njegovim saveznicima.
Godine 1987. SAD su pokrenule operaciju "Srdačna volja", prateći kuvajtske tankere sa promenjenom zastavom pod zaštitom SAD.
Sledeće godine američka fregata USS Samjuel B. Roberts teško je oštećena jer je naletela na iransku minu, što je dovelo do operacije "Bogomoljka", velikog američkog napada na iranske pomorske snage.
Sukob u Zalivu se smirio 1988. godine nakon primirja između Irana i Iraka, postignutog uz posredovanje Ujedinjenih nacija.
Bonus video