Nemačka ukinula subvencije knjižari: Tajna služba umešana u odluku?

Levičarska knjižara "Buchhandlung im Schanzenviertel" na Šulterblatu više neće dobijati savezne kulturne subvencije, nakon što se nemačka vlada pozvala na "saznanja" Savezne službe za zaštitu Ustava. Kako prenose "Abendblatt" i drugi nemački mediji, odluka je dospela u javnost posle parlamentarnog pitanja AfD-a, ali konkretni dokazi o navodnim vezama knjižare sa levim ekstremizmom nisu objavljeni.

Knjižara, koja već 47 godina radi u srcu hamburškog Šancenfirtela, nedaleko od Rote Flore, više puta je nagrađivana prestižnom nagradom "Deutscher Buchhandlungspreis". Poslednji put, 2021. godine, dobila je priznanje vredno 7.000 evra. Kolektiv koji vodi knjižaru ističe da je reč o prostoru kulture, političke literature i javne debate sa levih pozicija, ali odbacuje optužbe za ekstremizam. Počela je kao prodavnica dečjih knjiga i igračaka, a od devedesetih se pretvorila u centar političke i beletrističke literature sa jakog levog spektra. Kao kolektiv organizovana radnja redovno organizuje događaje, prodaje antifasistički kalendar, literaturu o migracijama, kolonijalizmu, kritici kapitalizma i gender temama, te služi kao mesto okupljanja leve scene u Hamburgu.

Prema navodima NDR-a i ZEIT-a, knjižara se ne nalazi u javnim izveštajima Službe za zaštitu ustava kao objekat posmatranja.

Na malu interpelaciju AfD-a iz novembra 2025. godine, državni sekretar Kristof de Fris (CDU), u ime Ministarstva unutrašnjih poslova, odgovorio je da će knjižara zbog "saznanja kojima raspolaže Savezna služba za zaštitu ustava" biti isključena iz daljeg saveznog finansiranja. Slične mere ranije su pogodile i druge levičarske knjižare u Bremenu, Getingenu i Berlinu.

Hamburški senator za kulturu Karsten Brozda (SPD) oštro je kritikovao odluku, poručivši da u Hamburgu o kulturnim subvencijama odlučuju nezavisne komisije, a ne tajne službe. Njegova poruka da "slobodno društvo treba slobodnu kulturu" otvorila je šire pitanje - gde prestaje bezbednosna procena, a gde počinje politički pritisak na kulturne institucije?

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Iako je knjižara imala pravo da promoviše levičarske ideje, blisko povezivanje sa radikalnom scenom i sadržajima koji prelaze granicu legitimne kritike otvara pitanje odgovornosti za javni novac. Država ima pravo da povuče granicu kada proceni da poreski obveznici ne treba da finansiraju političku radikalizaciju. Problem je u dvostrukim aršinima - isti Zapad koji u sopstvenim zemljama oštro reaguje na ekstremističke strukture, često Srbiju optužuje za "represiju" čim pokuša da zaštiti red, mir i ustavni poredak. Tako naša zemlja, pod spoljnim pritiscima i domaćim autošovinističkim glasovima, rizikuje da postane prostor u kojem se radikalizam i separatizam pravdaju kao "sloboda", dok se svaka državna reakcija unapred proglašava autoritarizmom.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Izvor: Srpski ugao