RAT NA BLISKOM ISTOKU Spor zvaničnika SAD i Irana na Konferenciji UN o nuklearnom oružju
28.04.2026 | 08:32 >> 00:09
Pratite iz minuta u minut
Copyright Profimedia
Rat na Bliskom istoku ušao je u 57. dan.
Predsednik Tramp danas planira važan sastanak o Iranu sa svojim bezbednosnim timom.
Iran je preko pakistanskih posrednika dostavio predlog koji prvenstveno rešava pitanje moreuza i blokade, dok bi nuklearno pitanje usledilo kasnije
***UŽIVO***
Džeruzalem post: Libanska vlada još nije preduzela nijedan korak protiv Hezbolaha
+Libanska vlada još nije preduzela nijedan korak protiv Hezbolaha otkako je primirje u Libanu stupilo na snagu pre dve nedelje, rekla su danas dva neimenovana izraelska zvaničnika za Džeruzalem post. “Nije bilo hapšenja, pokušaja da se spreče napadi na naše vojnike, niti napora da se zaustavi raketna vatra“, kazao je jedan od zvaničnika za list. Poslednjih nedelja, Izrael i Liban su vodili pregovore koji su, po prvi put, uključivali sastanak licem u lice između izraelskog ambasadora u Sjedinjenim Američkim Državama Jehijela Lajtera i libanske ambasadorke u Americi Nade Hamadeh Muvad.
Njihov najnoviji sastanak prošle nedelje delimično je održan u prisustvu američkog predsednika Donalda Trampa. Izrael i SAD zahtevaju da Liban počne da preduzima akcije protiv Hezbolaha, paralelno sa primirjem, koje je nedavno produženo za tri nedelje.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je, obraćajući se danas generalima vojske, naglasio da je Izraelu data puna sloboda delovanja kako bi se sprečile neposredne i nove pretnje, dodajući da je IDF napao ciljeve Hezbolaha iza reke Litani. Ministar odbrane Izrael Kac preneo je danas izaslaniku UN u Libanu da se libanski predsednik Džozef Aun “kocka sa budućnošću Libana. On je dodao da libanska vlada mora da obezbedi da se Hezbolah prvo razoruža južno od reke Litani do Plave linije, a potom širom Libana.
Iran: Sankcije EU Iranu služe samo da uguše osnovna prava Iranaca
Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagei saopštio je danas da se sankcije koje je Evropska unija uvela iranu nikad nisu ticale ljudskih prava, i ocenio da su sankcije uperene protiv ljudskih prava iranskog naroda. Reagujući na izjavu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen o tome da se sankcije EU odnose na gušenje ženskih prava u Iranu, Bagei je na svom nalogu na mreži Xnapisao da "niko ne kupuje to moralističko pozorište".
"Nehumane sankcije EU prema Iranu nikada se nisu ticale ljudskih prava. Dizajnirane su da ugroze osnovna prava običnih Iranaca. Ta poza neće vam doneti ni mrvu kredibiliteta na svetskoj sceni", napisao je Bagei, ističući da takve izjave pokazuju "duple standarde" i "dvoličnost" evropske "vladajuće klase".
Fon der Lajen je ranije danas izjavila da je prerano za ukidanje sankcija Iranu. "Smatramo da bi ukidanje sankcija bilo preuranjeno", rekla je ona u Berlinu na sastanku stranke Demohrišćanske unije (CDU) i njene sestrinske stranke Hrišćansko-socijalne unije (CSU), dodajući da su sankcije uvedene zbog represije koju Iran sprovodi nad sopstvenim stanovništvom.
IDF gađao 20 lokacija Hezbolaha na jugu Libana i u istočnoj dolini Beka
Izraelske odbrambene snage IDF saopštile su da su danas gađale oko 20 lokacija Hezbolaha na jugu Libana i u istočnoj dolini Beka, nakon ponovljenih napada koje je ovaj pokret izveo tokom prmirja, javljaju izraelski mediji. Kako je izraelska vojska saopštila, na jugu Libana gađano je nekoliko skladišta oružja i zgrada iz kojih pripadnici Hezbolaha ispaljuju rakete na Izrael. IDF je naveo i da je u dolini Beka pogodio lokaciju koju libanski pokret koristi za proizvodnju i čuvanje oružja, preneo je Tajms of Izrael. Izraelska vojska je dodala da je nedavno identifikovala nastojanja Hezbolaha da sanira ovaj objekat nakon ranijih napada.
Kako se navodi, pogođeno je još nekoliko skladišta oružja u dolini Beka. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je u nedelju da akcije Hezbolaha prete primirju postignutom između Izraela i Libana, istovremeno obećavši da će snažno i odlučno udariti na ovaj pokret koji ima podršku Irana. Libanski pokret odbacio je komentare izraelskog premijera, koji je optužio tu grupu da ugrožava primirje, i naveo da će nastaviti da odgovara na izraelska kršenja pimirja i "okupaciju južnog Libana".
Iran: Američka zaplena iranske nafte je piraterija i oružana pljačka
Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagei osudio je danas američku zaplenu tankera povezanih sa Iranom, ističući da je reč o "pirateriji i oružanoj pljački". "Ovo je povratak pirata, samo što oni sada rade pod pokroviteljstvom država, plove pod zvaničnim zastavama i pljačku nazivaju primenom zakona", napisao je Bagei na svom nalogu na mreži X. Istakao je da Sjedinjene Američke Države treba da pozvati na odgovornost za "nezakonito ponašanje".
"Ono udara u srž međunarodnog prava i međunarodne slobodne trgovine, istovremeno i preti osnovnim principima pomorske bezbednosti", naveo je Bagei. Ranije danas američka tužiteljka za Distrikt Kolumbiju Žanin Piro saopštila je da su američke snage zaplenile dva tankera "prepuna iranske nafte".
Spor zvaničnika SAD i Irana na Konferenciji UN o nuklearnom oružju
Američki i iranski zvaničnici došli su danas u konflikt na otvaranju Konferencije o proceni Ugovora o neširenju nuklearnog oružja, a sporno pitanje je bio izbor predstavnika Irana za jednog od 34 potpredsednika konferencije, prenela je Al Džazira. Iran je kandidat za to mesto ispred Pokreta nesvrstanih koji ima 121 članicu, mahom zemlje u razvoju, navela je katarska televizija.
Konferencija, koja traje četiri nedelje, je skup koji se održava svakih pet godina kako bi države potpisnice ocenile primenu ovog ključnog međunarodnog sporazuma iz 1970. godine. Stav SAD protiv izbora Irana podržali su Australija i Ujedinjeni Arapski Emirati, dok su Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska i Nemačka takođe izrazili zabrinutost.
Rusija je prigovorila zbog toga što se izbor Irana kritikuje. Američki predstavnik izjavio je da je administracija predsednika SAD Donalda Trampa “duboko šokirana“ što je zemlja koja je pokazala “prezir“ prema sporazumu sada jedna od potpredsednica, dodaje Al Džazira. Iranski ambasador pri UN u Beču Reza Nadžafi kategorično je odbacio saopštenje SAD, nazivajući optužbe neosnovanim i politički motivisanim.
Lavrov: Stav Rusije je da moraju prestati vojne akcije Irana i SAD i da se pregovara
Stav Rusije o situaciji oko Irana je jasan i glasi da sve vojne akcije moraju prestati i mora se pregovarati o obostrano prihvatljivom sporazumu, izjavio je danas ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
"Naš stav se ne razlikuje od onoga što je predsednik (Rusije Vladimir Putin) više puta izjavio, kao što smo izveštavali nakon njegovih telefonskih razgovora sa liderima Irana, Ujedinjenih Arapskih Emirata i u našim kontaktima sa Amerikancima i Izraelcima.
Naš stav je veoma jednostavan. Moramo obustaviti sva vojna dejstva i početi pregovore o obostrano prihvatljivim sporazumima", rekao je Lavrov, prenose RIA Novosti. Ranije danas iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči sastao se u Rusiji sa predsednikom Vladimirom Putinom i Lavrovom. Putin je sa iranskim ministrom razgovarao o situaciji na Bliskom istoku, poručivši da će Moskva činiti sve u interesu Irana i drugih zemalja regiona kako bi mir bio uspostavljen što pre.
Potres na tržištu
Akcije na evropskim berzama danas su pale, dok su investitori procenjivali uticaj dešavanja u mirovnim pregovorima između Sjedinjenih Američkih Država i Irana. Panevropski STOXX 600 zatvorio je dan u minusu od 0,3 odsto, pri čemu su glavne berze i sektori zabeležili mešovite rezultate, preneo je CNBC.
Rubio: Ponuda Irana o otvaranju Ormuskog moreuza neprihvatljiva za SAD
Američki državni sekretar Marko Rubio danas je izjavio da ponuda Irana o ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza pod striktnim uslovima nije prihvatljiva za Sjedinjene Američke Države niti druge zemlje. "Ono što oni podrazumevaju pod otvaranjem moreuza je da on bude otvoren za plovidbu, sve dok se prolazak kroz njega koordinira sa Iranom i dobija se njihova dozvola, ili će vas dići u vazduh i naplatiti vam", naveo je američki zvaničnik i ponovio da SAD neće tolerisati pokušaje držanja međunarodnih plovnih puteva kao "talaca".
Prema rečima Rubija, to nije otvaranje Ormuskog moreuza koji, inače, predstavlja međunarodne vode. “Oni ne mogu da prikažu normalnim, niti im mi to možemo tolerisati, sistem prema kojem su Iranci ti koji odlučuju ko će koristiti moreuz”, rekao je američki državni sekretar u intervjuu za Foks njuz.
Rubio je istakao da je Iran "ozbiljan" u vezi sa postizanjem dogovora sa SAD, ali i naveo da bilo kakav sporazum mora da uključuje sprečavanje Irana da razvija nuklearno oružje. "Mislim da su ozbiljni u vezi sa izvlačenjem iz nereda u kojem se nalaze", naveo je Rubio. Ocenio je da su u Iranu od početka rata pogoršani ekonomski uslovi poput inflacije, poteškoća u isplatama plata i sankcija. "Svi problemi koje je Iran imao pre početka ovog sukoba i dalje su prisutni, a većina njih je gora. Moramo da se postaramo da bilo kakav dogovor definitivno spreči Iran da u bilo kom trenutku ide ka nuklearnom oružju", zaključio je Rubio.
Teheran: SAD i Izrael izveli napade na skoro 240 medicinskih ustanova u Iranu
Sjedinjene Američke Države i Izrael su od početka rata protiv Irana 28. februara izveli skoro 240 napada na medicinske ustanove, oštetivši najmanje 50 bolnica, izjavio je danas iranski ministar zdravlja Mohamed Reza Zafargandi.
On je dodao da je oštećeno i oko 50 centara za hitne slučajeve, javlja televizija Press.
Prema Zafargandijevim rečima, u trenucima napada, u tim ustanovama lečilo se oko 40.000 pacijenata. SAD i Izrael pokrenuli su rat protiv Irana 28. februara, oko osam meseci nakon što su vršili vazdušne napade na tu zemlju, a u kojem je ubijen i lider Irana ajatolah Ali Hamnei, kao i drugi visoki iranski zvaničnici.
Početkom aprila SAD i Iran dogovorili su dvonedeljni prekid vatre nakon što je Vašington dobio predlog od 10 tačaka od Teherana. Predsednik SAD Donald Tramp jednostrano je produžio prekid vatre "na neodređeno" nekoliko sati pre nego što je trebalo da istekne 22. aprila.
Iranski ministar:Tokom rata poginulo 279 učenika i 67 nastavnika
Iranski ministar prosvete Alireza Kazemi danas je saopštio da je 279 učenika i 67 nastavnika poginulo tokom rata koji su krajem februara pokrenuli Sjedinjene Američke Države i Izrael protiv Irana. Kazemi je dodao da je u agresiji takođe ranjeno preko 200 učenika i nastavnika, prenela je iranska Press tv. On je ukazao i da je u napadima oštećeno ili uništeno oko 1.200 obrazovnih i administrativnih objekata, kao i kampova za mlade. Kako je naveo, ta cifra uključuje 1.000 obrazovnih centara koji su pretrpeli oštećenja.
Prema rečima Kazemija, u američko-izraelskom bombardovanju 20 škola je “sravnjeno sa zemljom”. On je naveo da je započeta njihova obnova, tako da će one početi da rade naredne godine. Ministar je ukazao da je najviše napada na obrazovne ustanove bilo u prestonici Teheranu i okolini, centralnoj provinciji Markazi, kao i u južnoj priobalnoj provinciji Hormozgan.
Merc - ne vidim nikakvu strategiju
Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je da ne vidi kakvu strategiju imaju Sjedinjene Američke Države da bi izašle iz rata sa Iranom.
Gutereš: Blokade Ormuskog moreuza su rizik za izbijanje svetske prehrambene krize
Blokade Ormuskog moreuza predstavljaju rizik za izbijanje globalne prehrambene krize, izjavio je danas generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš. Govoreći na sednici Saveta bezbednosti UN posvećenoj situaciji u Ormuskom moreuzu, Gutereš je rekao da "bezbedan i nesmetan prolaz" komercijalnih brodova kroz taj plovni put, gde su Sjedinjene Američke Države i Iran uveli svoje blokade, predstavlja ekonomski i humanitarni imperativ, javlja Skaj njuz. "Dogodio se trenutni ekonomski šok i sada svi plaćaju cenu", rekao je Gutereš.
On je upozorio da se poremećaji komercijalnog brodarstva vide u "praznim skladišrima hrane, praznim policama i praznim tanjirima". "Raste humanitarni danak koji se plaća. Kašnjenja i rastući troškovi usporavaju isporuke koje spasavaju živote ljudima koji ne mogu da čekaju", istakao je generalni sekretar. Dodao je da je više od 20.000 pomoraca ostalo nasukano na moru zbog zatvaranja moreuza i da je više od 2.000 brodova "u mreži rizika".
Sastanak trajao dva sata, Modžtaba poslao poruku Putinu
Vladimir Putin je na sastanku sa iranskim ministrom spoljnih poslova Abasom Aragčijem u Sankt Peterburgu objavio da je primio poruku od vrhovnog vođe Islamske Republike, Modžtabe Hamneija.
- Želeo bih da započnem naš razgovor napomenom da sam prošle nedelje primio poruku od vrhovnog vođe Irana - rekao je predsednik.
Putin nije otkrio njegov sadržaj. Kao odgovor, zamolio je Aragčija da prenese Hamneijevo zdravlje i dobrobit.
- Iskreno se nadamo da će, crpeći ovu hrabrost i želju za nezavisnošću, iranski narod prebroditi ovaj težak period iskušenja pod vođstvom novog lidera i da će mir doći - naglasio je.
Predsednik je dodao da Rusija namerava da pomogne Iranu kako bi se mir približio Bliskom istoku.
Aragči je zahvalio Moskvi na podršci Teheranu. Pohvalio je odnose između dve zemlje i napomenuo da će se oni nastaviti jačati. Diplomata je dodao da će Iran nastaviti da se bori protiv Sjedinjenih Država.
- Čitavom svetu je dokazano da je iranski narod, zahvaljujući svom otporu i hrabrosti, bio u stanju da se odupre američkim napadima, američkoj agresiji i da će biti u stanju da izdrži i preživi ovaj period - objasnio je on.
Pre početka razgovora, ministar je izjavio da planira da sa Rusijom razgovara o koordinaciji napora za okončanje sukoba na Bliskom istoku.
Sastanak je trajao skoro dva sata, a prisustvovali su mu i ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov , pomoćnik predsednika Jurij Ušakov i načelnik Glavne uprave Generalštaba Oružanih snaga Igor Kostjukov.
U iranskoj delegaciji, pored Aragčija, bili su njegov zamenik Kazem Garib-Abadi i ambasador u Moskvi Kazem Džalali.
Iran ponudio Americi otvaranje Ormuskog moreuza u zamenu za dva uslova
Iran je preko Pakistana ponudio Sjedinjenim Američkim Državama da ponovo otvori Ormuski moreuz u zamenu za ukidanje američke blokade i okončanje rata.
Detaljnije u našoj odvojenoj vesti.
Putin se sastao s iranskim ministrom, nada se miru u Iranu
Ruski predsednik Vladimir Putin sastao se sa iranskim ministrom spoljnih poslova Abasom Aragčijem i izrazio nadu da će iranski narod prebroditi teško razdoblje i da će u zemlji zavladati mir.
Iran planira naplatu prolaska kroz Ormuski moreuz
Iran, u saradnji sa Omanom, predlaže uvođenje naknada za brodove koji prolaze Ormuskim moreuzom. Plan nailazi na protivljenje Evrope i otvara pravna pitanja u vezi sa pravom mora.
Hezbolah: Vratićemo se samoubilačkim operacijama
Neimenovani vojni komandant Hezbolaha najavio je povratak samoubilačkim odredima kako bi sprečili Izrael u uspostavljanju uporišta na jugu Libana, prema izjavi za Al Džaziru.
Kremlj potvrdio sastanak Putina i Aragčija
Ruski predsednik Vladimir Putin sastaće se danas u Sankt Peterburgu sa iranskim ministrom spoljnih poslova Abasom Aragčijem, potvrdio je Kremlj.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je za rusku državnu novinsku agenciju Tas da je „važnost ovog razgovora teško preceniti“ s obzirom na razvoj situacije oko Irana i u regionu.
Aragči je jutros stigao u Rusiju u potrazi za podrškom Moskve, nakon što su diplomatski napori za okončanje sukoba između SAD i Irana zapeli.
Izgledi za nastavak pregovora dodatno su oslabili u subotu, kada je američki predsednik Donald Tramp otkazao planiranu posetu Islamabadu, gde su njegovi izaslanici trebalo da učestvuju u razgovorima sa posrednicima.
Iran obustavio izvoz čelika, zemlja bez interneta već 60 dana
Iran je zabranio izvoz čeličnih ploča i limova do 30. maja, izvestili su državni mediji, dok istovremeno traje dugotrajna internet blokada koja je, prema nadzornim organizacijama, ušla u 59. dan.
Evo šta je Aragči rekao novinarima o pregovorima u Pakistanu
- Kao što vidite, sa Rusijom smo oduvek imali bliske konsultacije i kontinuirano vodimo bilateralne razgovore o širokom spektru tema, posebno o regionalnim pitanjima.
- Zbog nametnutog rata u periodu Ramazana došlo je do zastoja u susretima. Iskoristili smo ovu priliku i, nakon putovanja u Pakistan i Oman, organizovali i posetu Rusiji kako bismo sa ruskim partnerima razgovarali o razvoju događaja vezanih za rat u tom periodu, kao i o trenutnoj situaciji i napravili pregled stanja. Naravno, potrebno je i uskladiti dalji tok aktivnosti.
- Moja putovanja u Pakistan i Oman bila su bilateralna. Što se tiče Pakistana, ta zemlja je u poslednje vreme imala važnu ulogu u posredovanju pregovora između Irana i Sjedinjenih Američkih Država i bilo je potrebno razgovarati o najnovijim dešavanjima. U svakom slučaju, u pregovaračkom procesu došlo je do određenih promena, a pogrešni pristupi i preterani zahtevi SAD doveli su do toga da prethodni krug pregovora, uprkos napretku, nije postigao svoje ciljeve. Zato je bilo potrebno razmotriti trenutno stanje i uskladiti stavove sa našim partnerima u Pakistanu.
- Imali smo dobre konsultacije sa našim partnerima u Pakistanu i, hvala Bogu, poseta je bila veoma uspešna. Osvrnuli smo se na ono što se ranije dešavalo i razgovarali o tome u kom pravcu i pod kojim uslovima pregovori mogu da budu nastavljeni. U svakom slučaju, četrdeset dana herojskog otpora iranskog naroda mora omogućiti da ostvarimo prava iranskog naroda i obezbedimo interese države.
- Oman je nama prijateljska i bliska zemlja koja je tokom ovog rata zauzela veoma dobre stavove. Bilo je potrebno održati sastanak kako bismo dodatno ojačali odnose sa susedima, posebno u regionu Persijskog zaliva, i kako bismo mogli da upravljamo postojećim problemima.
- Iran i Oman su dve obalne države na Ormuskom moreuzu i bilo je važno o tome razgovarati. Bezbedan prolaz kroz Ormuski moreuz predstavlja važno globalno pitanje i mi, kao dve zemlje koje nadziru taj prolaz, moramo imati blisku koordinaciju kako bismo obezbedili zajedničke interese. U svakom potezu u tom području direktno su uključeni interesi Irana i Omana.
- Hvala Bogu, postoji visok nivo saglasnosti između Irana i Omana i postignuti su određeni dogovori da se konsultacije nastave na nivou stručnjaka.
Aragči za neuspeh pregovora optužio SAD
Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči izjavio je da su „preterani zahtevi” Sjedinjenih Američkih Država doveli do neuspeha mirovnih pregovora održanih u Islamabadu.
Aragči je po sletanju u Rusiju lokalnim novinarima rekao da će sa ruskim saveznicima razgovarati o aktuelnom sukobu na Bliskom istoku. U izjavi na persijskom jeziku, podeljenoj putem njegovog kanala na aplikaciji Telegram, istakao je da su razgovori u Islamabadu bili usmereni na definisanje uslova pod kojima bi pregovori mogli da se nastave.
Iranski ministar osvrnuo se i na aktuelno zatvaranje Ormuskog moreuza, naglasivši da bezbednost plovidbe kroz taj strateški važan pomorski pravac ostaje globalno pitanje. Pozvao je susedne države, uključujući Oman, na tesniju saradnju u zajedničkom interesu.
Dodao je da između Irana i Omana postoji značajan nivo saglasnosti, te potvrdio da je postignut dogovor o nastavku razgovora o pitanju Ormuskog moreuza.
Izrael i Hezbolah međusobno se optužuju za kršenje primirja
Hezbolah je vrlo jasno izneo svoj stav o primirju - više neće prihvatati jednostrano primirje. Treba podsetiti da Hezbolah nije učestvovao u tom dogovoru. Primirje je dogovoreno između Izraela i Libana.
Prema uslovima tog primirja, Izrael zadržava pravo ne samo da odgovori na svaki napad, već i da preventivno deluje protiv bilo kakve pretnje ili percipirane bezbednosne pretnje. Hezbolah poručuje da to više neće prihvatiti.
Hezbolah takođe navodi da neće dozvoliti Izraelu da nastavi da okupira libansku teritoriju niti da nastavi sa napadima. Ono što smo videli u poslednjih 48 do 72 sata jeste da Hezbolah pojačava tempo operacija, ne ciljajući samo izraelske snage na okupiranoj teritoriji na jugu Libana, već i područje severnog Izraela.
Objavili su i video-poruku upućenu stanovnicima severnog Izraela u kojoj im poručuju da nisu bezbedni.
Aragči stigao u Rusiju, sastaće se sa Putinom
Iran uputio predlog Americi
Iran je uputio novi predlog Sjedinjenim Američkim Državama da deblokira Ormuski moreuz i okonča rat, dok bi nuklearni pregovori bili odloženi za kasniju fazu, potvrdili su američki zvaničnici dobro obavešteni izvori.
Novi iranski predlog zaobilazi pitanje nuklearnog programa kako bi se postigao brži dogovor, s obzirom na to da su diplomatski napori zašli u ćorsokak, a iransko rukovodstvo je podeljeno oko toga koje ustupke Teheran treba da ponudi, piše Aksios .
Međutim, pristanak na deblokiranje moreuza i okončanje rata uklonio bi ključnu polugu pritiska sa predsednika Donalda Trampa u budućim pregovorima. Njegova dva primarna ratna cilja su upravo uklanjanje iranskih zaliha obogaćenog uranijuma i ubeđivanje Teherana da zaustavi dalje obogaćivanje.
Sastanak u Beloj kući
Očekuje se da će Tramp danas održati sastanak o Iranu sa svojim najvišim timom za nacionalnu bezbednost, prema rečima tri američka zvaničnika. Jedan izvor navodi da će na sastanku biti reči o zastoju u pregovorima i mogućim sledećim koracima.
Tramp je već u intervjuu za Foks njuz u nedelju nagovestio da želi da nastavi pomorsku blokadu koja guši iranski izvoz nafte, nadajući se da će primorati Teheran na ustupke u narednih nekoliko nedelja.
"Kada vam ogromne količine nafte prolaze kroz sistem... ako se taj cevovod zatvori iz bilo kog razloga jer ne možete da ubacite naftu u rezervoare ili na brodove, ono što se dešava jeste da cevovod eksplodira iznutra. Kažu da im je ostalo samo oko tri dana pre nego što se to desi", rekao je Tramp, prenosi Index.
Arakči danas sa Putinom i Lavrovom
Već duže vreme Iran od Va[ingtona traži da prizna njegovo pravo na obogaćivanje uranijuma i to, kako tvrde, samo u mirnodopske svrhe, dok zapadne sile ne veruju u takvu tezu već su uvereni da je ono usmereno u izgradnju nuklearnog oružja.
Iz Irana su u ponedjeljak objavili da njihov ministar inostranih poslova Abas Arakči odlazi u Moskvu na razgovore s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
On je i stigao danas u Sankt Peterburg u zvaničnu posetu Ruskoj Federaciji, piše Tanjug.
Tokom posete, Arakči će se sastati sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom kao i sa ruskim predsedniko Vladimirom Putinom, prenosi Tasnim.
Arakči će se sastati sa ruskim visokim zvaničnicima i razgovarati o bilateralnim odnosima Irana i Rusije, kao i o regionalnim i međunarodnim dešavanjima.
"U nastavku diplomatskog džihada za unapređenje interesa zemlje i usred spoljnih pretnji, ministar spoljnih poslova Islamske Republike Iran sastaće se sa predsednikom Rusije tokom svoje posete Sankt Petersburgu", rekao je ambasador Irana, Kazem Džalali.
Arakči se prethodno sastao sa visokim pakistanskim i omanskim zvaničnicima prilikom svojih poseta Islamabadu i Muskatu.
Produbljivanje diplomatske krize
Kriza u pregovorima između SAD i Irana produbila se tokom vikenda nakon što poseta iranskog ministra spoljnih poslova Abasa Aragčija Pakistanu nije donela nikakav napredak.
Bela kuća je najavila da će se Trampovi izaslanici Stiv Vitkof i Džared Kušner sastati sa Aragčijem u Islamabadu, ali Iranci nisu pristali na to. Tramp je za Aksios rekao da ga je ovaj iranski stav naveo da otkaže putovanje svojih izaslanika.
"Možemo ovo rešiti telefonom"
"Ne vidim zašto bih ih slao na let od 18 sati u ovakvoj situaciji. Predugo je. Možemo ovo rešiti i telefonom. Iranci mogu da nas pozovu ako žele. Nećemo putovati samo da bismo sedeli tamo", rekao je Tramp.
Aragči je juče u Muskatu razgovarao sa omanskim zvaničnicima o Ormuskom moreuzu, a zatim se vratio u Islamabad na drugu rundu pregovora. Očekuje se da će danas otputovati u Moskvu na sastanak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Šta sadrži novi iranski predlog
Prema dva izvora upoznata sa situacijom, Aragči je tokom sastanaka u Islamabadu predstavio plan kojim se zaobilazi nuklearno pitanje. Jedan izvor je rekao da je Aragči tokom vikenda jasno stavio do znanja pakistanskim, egipatskim, turskim i katarskim posrednicima da ne postoji konsenzus unutar iranskog rukovodstva o tome kako odgovoriti na zahteve SAD.
S druge strane, zahtev SAD je jasan - da Iran obustavi obogaćivanje uranijuma na najmanje deset godina i ukloni sav obogaćeni uranijum iz zemlje.
Novi predlog, koji je SAD dostavljen preko pakistanskih posrednika, prvenstveno se fokusira na rešavanje krize oko moreuza i američke blokade. Kao deo sporazuma, prekid vatre bi bio produžen na duži period ili bi se strane složile sa trajnim prekidom neprijateljstava. Nuklearni pregovori, prema predlogu, počeli bi tek u kasnijoj fazi, nakon što se moreuz otvori i blokada ukine. Bela kuća je potvrdila prijem predloga, ali nije poznato da li su SAD spremne da ga razmotre.
Bonus video