Kriza u Ormuskom moreuzu dobila (ne)očekivani ishod: Čak 171 tanker promenuo kurs i uputio se u drugom pravcu

Ratna kriza na Bliskom istoku ušla je u 47. dan od početka američko-izraelskih udara na Iran. Iako se povremeno pojavljuju najave o napretku u pregovorima i mogućem smirivanju tenzija, stanje na terenu i dalje je vrlo nestabilno.

Poseban problem predstavlja Ormuski moreuz, ključna svetska ruta za transport nafte, koji još ne funkcioniše normalno.

Uprkos primirju i diplomatskim inicijativama, saobraćaj kroz ovaj prolaz ostaje ograničen, uz stalnu kontrolu Irana.

Nagli rast tankerskog saobraćaja prema SAD

Zbg toga je u poslednje vreme primetan veliki porast broja tankera koji idu ka Sjedinjenim Američkim Državama. Analitička kuća "Windward" navodi da je trenutno čak 171 tanker na putu ka SAD, dok je uobičajeni mesečni prosek oko 110.

Ovaj talas brodova stručnjaci opisuju kao svojevrsnu "armadu tankera" koja dolazi po američku naftu kako bi nadomestila globalni manjak energenata.

Profimedia

Istovremeno, američki izvoz nafte beleži rast i mogao bi dostići oko 5,2 miliona barela dnevno. Analitičar tržišta Rori Džonston ističe da je "vrlo je zanimljivo videti talas praznih tankera koji dolaze u SAD po preko potrebnu naftu za tržišta pogođena situacijom u Ormuzu."

Prema dostupnim podacima, čak oko 732 broda čeka prolazak kroz moreuz, dok se deo njih odlučuje za rute oko Afrike, što produžava put i do dve nedelje.

Ovi poremećaji najviše pogađaju Evropu i Aziju, gde su neke države već primorane na vanredne mere - Nemačka uvodi hitne intervencije u snabdevanju gorivom, dok su Filipini proglasili energetsku krizu.

Ormuski moreuz kao ključni problem

Glavni uzrok poremećaja leži u potezu Irana da zatvori ili strogo kontroliše Ormuski moreuz kao odgovor na napade SAD i Izraela.

Pre izbijanja sukoba kroz ovaj prolaz prolazilo je oko 20 odsto svetske nafte, dok je sada saobraćaj drastično smanjen, delom i zbog bezbednosnih pretnji i miniranja morskih puteva.

Profimedia

Iako se povremeno govori o prekidima vatre, realnost je da brodarske kompanije i dalje izbegavaju ovu rutu zbog visokog rizika. Čak i u trenucima formalnog zatišja, saobraćaj ostaje ograničen.

Rast cena i američka energetska prednost

Ovakav razvoj situacije brzo se odrazio na tržište - cena nafte je naglo porasla, pa je američka referentna nafta (WTI) koštala gotovo 100 dolara po barelu.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da cenu ne određuju samo ponuda i potražnja, već i psihološki faktor.

U takvim okolnostima Sjedinjene Američke Države sve više jačaju svoju ulogu glavnog snabdevača energentima. Rafinerije, posebno u području Meksičkog zaliva, rade skoro punim kapacitetom, što omogućava značajno povećanje izvoza.

Analitičari za Rojters naglašavaju da američke rafinerije imaju prednost jer nisu u velikoj meri zavisne od bliskoistočne nafte, što im omogućava stabilnu proizvodnju u trenutku kada druge regije beleže pad.

I predsednik Donald Tramp ranije je ovu situaciju predstavljao kao potvrdu američke energetske nadmoći, ističući da "strani kupci glasaju svojim brodovima" i da američki energenti obezbeđuju stabilnost i manju zavisnost od Bliskog istoka.

U političkim krugovima u SAD sve češće se čuje tumačenje da trenutna kriza, uprkos globalnim posledicama, zapravo jača američku poziciju i smanjuje uticaj Irana na svetskom energetskom tržištu.

Dešavanja na Bliskom istoku možete iz minuta u minut pratiti u našem blogu uživo.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi