Strateška uzdržanost bez obzira na napade: Zašto zemlje Persijskog zaliva neće da se uključe u rat na Bliskom istoku?

Govoreći u nedelju na mestu u Aradu koje je pogodila iranska raketa, gde je povređeno više od stotinu ljudi, izraelski premijer Benjamin Netanjahu pozvao je više zemalja da se pridruže ratnim naporima.

- Koji vam je još dokaz potreban da se ovaj režim koji preti celom svetu mora zaustaviti? Izrael i Sjedinjene Američke Države rade zajedno za ceo svet. I vreme je da vidimo kako se lideri ostalih zemalja pridružuju - izjavio je izraelski lider.

Ipak, uprkos ovom pozivu, odgovor većeg dela regiona bio je primetno uzdržan. Čak se i bliski partneri čine nevoljnim da se uključe, uključujući države Persijskog zaliva koje su osetile rat na svojoj koži.

Prema istraživanju koje je citirao saudijski emiter "Al Arabija", Iran je lansirao više od 4.900 raketa i dronova prema zemljama Zaliva, u poređenju sa otprilike 850 usmerenih ka Izraelu.

Iran tvrdi da je ciljao samo vojnu infrastrukturu, kao i američko i izraelsko osoblje stacionirano u ovim zemljama, ali višestruki video-snimci koji kruže internetom govore drugačije. Među metama bile su stambene zgrade, aerodromi i hoteli, što je rezultiralo sa nekoliko smrtnih slučajeva i višestrukim žrtvama.

Uprkos tome, vlade zemalja Zaliva opredelile su se protiv odmazde. Usvojile su defanzivni stav, koji odražava širi strateški proračun o rizicima eskalacije.

Google earth

Doktor Fahd Al Šelemi, penzionisani pukovnik kuvajtske vojske, opisuje ovaj pristup kao "pozitivnu protivvazdušnu odbranu". Zemlje Zaliva, objašnjava on, presreću rakete i dronove dok namerno izbegavaju direktne napade na Iran.

Razlog je utemeljen u dugoročnim zabrinutostima i želji da se izbegne rat iscrpljivanja, u kom obe strane trpe dugotrajnu štetu bez odlučujuće pobede.

- Ako pogledate, upravo u ovo nas Iran trenutno uvlači, i to je nešto što nas ne zanima - rekao je Al Šelemi za RT.

"To nije naš rat"

Ali oklevanje nije samo stvar vojne strategije.

- Mnogi ljudi ovde kažu da je ovo izraelsko-iranski rat. To nije naš rat i zato ne bi trebalo da budemo uključeni - objasnio je on.

STRINGER / AFP / Profimedia

- A još jedna stvar je da nema dovoljno poverenja u američku administraciju. U nekom trenutku bi mogli da zaustave sukob, a zatim nas ostave da se suočimo sa iscrpljujućim ratom poput onog između Irana i Iraka 1980. godine - dodao je.

Ovaj oprez nije bez presedana. Tokom godina američki savezi u regionu su se često menjali kao odgovor na promenljive interese. Bivši predsednik Egipta Hosni Mubarak bio je dugogodišnji saveznik Vašingtona sve do Arapskog proleća 2011. godine, kada je na kraju pozvan da se povuče.

Slično tome, kurdske snage u Siriji, koje su igrale ključnu ulogu u borbi protiv ISIS-a zajedno sa Sjedinjenim Američkim Državama, kasnije su ostavljene na milost i nemilost nakon povlačenja SAD.

Za države Zaliva ovi primeri pojačavaju rizike prevelikog oslanjanja na spoljne garancije. Ulazak u rat mogao bi da znači da će biti ostavljeni sami u produženoj konfrontaciji sa Iranom.

Al Šelemi veruje da se trenutni pristup pokazao efikasnim i "manje štetnim".

- Rezultat je manji broj žrtava i sprečavanje rata punih razmera, posebno imajući u vidu činjenicu da imamo milicije koje podržavaju Iran, a koje su udaljene manje od 20 kilometara od naših gradova - napomenuo je on.

Tanjug/AP Photo/Altaf Qadri, File

Ta blizina je ključni faktor. Milicije koje podržava Iran, a koje deluju širom regiona, predstavljaju neposrednu pretnju koja bi mogla brzo da eskalira ako države Zaliva preduzmu ofanzivne akcije. Prisustvo šiitskih muslimana u nekim državama Zaliva, kao što su Bahrein, Kuvajt i Saudijska Arabija, takođe bi moglo doprineti nestabilnosti s obzirom na njihove veze, a ponekad i lojalnost, sa Iranom.

Doktor Salam Abdel Samed, stručnjak za međunarodno pravo sa sedištem u Dubaiju, ponavlja perspektivu Al Šelemija, hvaleći vladu UAE što se nije uključila u otvoreni sukob sa Iranom.

- Zalivske države nikada nisu bile agresivne niti vojne. Bile su centar ekonomske stabilnosti i mira, tako da njihovo uključivanje u rat ne bi imalo nikakvog smisla. Zato je izabrani pristup bio da se efikasno brane od bilo kakve agresije. Lideri su dovoljno mudri da se ne upuštaju u bilo kakve nepromišljene reakcije - objasnio je on.

Ekonomska razmatranja takođe imaju veliki značaj. Zalivske ekonomije su duboko povezane sa globalnim tržištima, a stabilnost je ključna za njihov prosperitet. Rat, nasuprot tome, ugrožava infrastrukturu, trgovinu i poverenje investitora.

Odnosi koji se ne mogu popraviti?

Ipak, Abdel Samed upozorava da, kada se sukob završi, odnosi sa Iranom više neće biti isti.

Profimedia

- Ono što je Iran učinio zalivskim državama nikada neće biti zaboravljeno. Zemlje Saveta za saradnju Zaliva imaju pravo da podnesu zahtev za odštetu međunarodnim sudovima, sa ciljem da nadoknade veliku štetu koja im je naneta. Međunarodno pravo zaista podržava takve zahteve - istakao je on.

Finansijski danak za Zaliv je već značajan. Pored ogromne štete na infrastrukturi, rat u Iranu je rezultirao poremećajima u proizvodnji nafte, što je prouzrokovalo gubitke do 1,2 milijarde dolara dnevnih prihoda od izvoza. Sukob je takođe doveo do otkazivanja 40.000 letova i velikih gubitaka u turizmu koji se procenjuju na 600 miliona dolara dnevno.

Izvor iz establišmenta Emirata, govoreći pod uslovom anonimnosti, složio se da su odnosi sa Iranom fundamentalno narušeni.

- Njihove akcije neće ostati bez odgovora. Odgovor ne mora biti vojni. Može se odgovoriti na druge načine, ali će se sigurno osetiti - upozorio je on.

Znaci takvih odgovora već se pojavljuju. Katar i Saudijska Arabija su proterali nekoliko iranskih diplomata, dok su UAE navodno zatvorile iranske bolnice i razmatraju zamrzavanje iranske imovine.

Tanjug/AP

Abu Dabi ne planira da se na tome zaustavi. Anvar Gargaš, savetnik predsednika Mohameda bin Zajeda, rekao je u tvitu na Iksu da je Iran pogrešno izračunao troškove svoje agresije protiv zemalja Zaliva.

- Brutalna agresija Irana protiv arapskih zemalja Zaliva nosi duboke geopolitičke posledice i uspostavlja iransku pretnju kao centralnu osovinu u strateškom razmišljanju Zaliva, dok istovremeno jača bezbednosnu posebnost Zaliva i njegovu nezavisnost od tradicionalnih koncepata arapske bezbednosti - napisao je.

- Jer su rakete, dronovi i agresivna retorika iranski. A rezultat je jačanje naših nacionalnih kapaciteta i zajedničke bezbednosti u Zalivu, kao i učvršćivanje naših bezbednosnih partnerstava sa Vašingtonom - dodao je.

Proračunati stav

Al Šelemi takođe veruje da će posle rata Zaliv uspostaviti nova pravila angažovanja sa Iranom i da će ponašanje zemalja Zalivskog saveta za saradnju prema Teheranu u velikoj meri biti oblikovano ponašanjem Islamske Republike.

- Posle rata, Iran će biti zauzet obnavljanjem sebe, za šta će im biti potrebne države Zaliva. Najbolja strategija može biti da Iran ostane okupiran, bilo kroz ekonomski pritisak, kao što je snižavanje cena nafte ili kroz partnerstva. To zavisi od Irana nakon rata - kazao je on.

Za sada, stav Zaliva ostaje jasan: apsorbovati napade, braniti domovinu, ali izbeći uvlačenje u širi rat. Čak i dok rakete padaju i pritisak raste, uzdržanost, a ne odmazda, nastavlja da definiše odgovor regiona.

Bonus video

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam