Kuba u potpunom mraku: Vlada traži izlaz iz sve dublje krize

Kuba je u ponedeljak ostala bez električne energije nakon što je došlo do potpunog kolapsa nacionalne elektroenergetske mreže. Ministarstvo energetike i rudarstva te zemlje potvrdilo je da je sistem u potpunosti ispao iz funkcije i saopštilo da je u toku istraga o uzrocima. Ovaj događaj dodatno je produbio energetsku krizu koja već mesecima pogađa ostrvo sa oko 11 miliona stanovnika i dolazi u trenutku kada se Kuba suočava sa snažnim američkim sankcijama.

Energetska blokada i prekid snabdevanja naftom

Iako je kubanska energetska infrastruktura godinama u lošem stanju, vlasti navode da je sadašnji kolaps dodatno pogoršan američkom energetskom blokadom, pojačanom tokom administracije predsednika Donalda Trampa. Kriza je, prema navodima vlasti, naglo eskalirala početkom januara nakon američke vojne intervencije u Venecueli i hapšenja tadašnjeg predsednika Nikolasa Madura. Time je prekinut ključni kanal snabdevanja Kube subvencionisanom naftom iz Venecuele, koja je iznosila oko 35.000 barela dnevno i pokrivala gotovo polovinu energetskih potreba ostrva.

 

 

Kubanski predsednik Migel Dijaz-Kanel još prošle nedelje upozorio je na ozbiljnost situacije, navodeći da zemlja nije primila nijednu pošiljku goriva duže od tri meseca.

Radimo u izuzetno teškim uslovima koji imaju ogroman uticaj na život naših građana - rekao je Dijaz-Kanel, dodajući da se Kuba trenutno oslanja uglavnom na solarnu energiju, prirodni gas i nekoliko preostalih termoelektrana.

Zastarela infrastruktura dodatno pogoršava krizu

Kubanski elektroenergetski sistem oslanja se uglavnom na stare termoelektrane iz sovjetskog perioda, koje se godinama suočavaju sa nedostatkom investicija i rezervnih delova. Trenutno je devet od ukupno 16 termoelektrana van pogona zbog kvarova ili održavanja.

Prema rečima predsednika Dijaz-Kanela, tokom dana zemlja uspeva da pokrije oko polovinu potrošnje zahvaljujući solarnoj energiji, ali noću se gotovo u potpunosti oslanja na termoelektrane. Nakon što su iscrpljene zalihe dizela i mazuta, sistem je izgubio stabilnost, što je izazvalo niz masovnih nestanaka struje, a zatim i potpuni kolaps mreže.

On je naveo da Kuba ima više od 1.400 megavata instalirane snage koja trenutno ne može da se koristi zbog nedostatka goriva, što bi bilo dovoljno da se noćni deficit smanji za oko 700 megavata.

Kolaps utiče na svakodnevni život

Posledice energetskog kolapsa već se osećaju širom zemlje. Zbog nestanka struje obustavljen je javni prevoz, poremećen je odvoz smeća, a pumpe za vodu rade ograničeno. Vlasti su bile primorane da odlože desetine hiljada operacija, dok bolnice funkcionišu uz pomoć agregata i u smanjenom kapacitetu.

Kriza je pogodila i turizam, jedan od glavnih izvora prihoda za zemlju. Pojedine avio-kompanije, uključujući i Er Frans, obustavile su letove za Havanu zbog nestašice goriva za avione.

U gradovima poput Havane i Santjaga de Kube zabeleženi su protesti građana, koji su lupajući u šerpe i lonce izražavali nezadovoljstvo dugotrajnim restrikcijama struje koje u nekim delovima zemlje traju i do 18 sati dnevno.

- Kubanci su očajni. Ne može se živeti bez vode i struje. Nadamo se da će pregovori doneti rešenje - rekao je 62-godišnji Elvis Ernandes.

Traži se diplomatsko rešenje

U jeku sve dublje krize predsednik Dijaz-Kanel potvrdio je da je Kuba započela razgovore sa Sjedinjenim Američkim Državama kako bi se pronašlo rešenje za nagomilane probleme između dve zemlje.

Prema navodima američkih zvaničnika, krajem februara senator Marko Rubio sastao se sa unukom bivšeg kubanskog lidera Raula Kastra, što ukazuje na to da se iza zatvorenih vrata vode ozbiljni diplomatski razgovori o mogućem izlasku iz krize.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam