Rusija profitirala od rata na Bliskom istoku! Zemlje Persijskog zaliva izgubile 15 milijardi dolara, a evo koliko Moskva dnevno zarađuje

Zemlje Persijskog zaliva izgubile su oko 15,1 milijardu dolara prihoda od prodaje energenata od početka američko-izraelskih napada na Iran 28. februara, pokazuju podaci analitičke agencije "Kpler" koje prenosi "Fajnenšel tajms". Istovremeno, rast cena nafte omogućio je Rusiji dodatnu zaradu od oko 150 miliona dolara dnevno.

Velike količine nafte ostale su zarobljene u regionu zbog gotovo potpunog zatvaranja Ormuskog moreuza, kroz koji je ranije prolazio ogroman deo svetske trgovine energentima. Zbog nemogućnosti transporta, pojedine države su čak smanjile ili obustavile proizvodnju.

Prema procenama "Kplera", pre izbijanja sukoba kroz ovaj strateški prolaz svakodnevno su prolazili nafta, naftni derivati i tečni prirodni gas (TPG) vredni oko 1,2 milijarde dolara.

Od tog iznosa čak 71 odsto odnosilo se na sirovu naftu. Međutim, brodarske kompanije sve češće izbegavaju ovu rutu jer je Iran, prema navodima, do sada pogodio 16 tankera, dok su osiguravajuće kuće značajno podigle premije osiguranja za plovidbu tim područjem.

U "Kpleru" navode da je najmanje 10,7 milijardi dolara vrednih pošiljki nafte, naftnih derivata i TPG-a ostalo u Persijskom zalivu jer tankeri ne mogu da krenu ka svojim odredištima.

- Od početka neprijateljstava, 28. februara, većina od sedam zemalja Persijskog zaliva - Saudijska Arabija, Irak, UAE, Kuvajt, Katar, Bahrein i Iran - koje zavise od Ormuskog moreuza za izvoz sirove nafte znatno su smanjile proizvodnju - navodi se u izveštaju Međunarodne agencije za energiju (IEA).

Printscreen/vesselfinder

Najveće finansijske gubitke pretrpela je Saudijska Arabija kao najveći izvoznik nafte u regionu. Prema procenama kompanije "Wood Mackenzie", Rijad je od početka sukoba izgubio oko 4,5 milijardi dolara. Ipak, Saudijci imaju alternativu jer planiraju da povećaju izvoz preko Crvenog mora, gde je promet poslednjih godina bio smanjen zbog napada jemenskih huta.

Ekonomija Iraka posebno je pogođena ovom situacijom, jer se čak 90 odsto državnog budžeta puni prihodima od nafte. I Kuvajt i Katar suočavaju se sa velikim gubicima zbog prekida izvoza energenata, ali njihove finansijske rezerve ublažavaju posledice.

Saudijska Arabija je donekle u povoljnijem položaju jer raspolaže rezervama nafte uskladištenim u inostranstvu, pa bi mogla još neko vreme da snabdeva kupce i istovremeno profitira od viših cena na tržištu, čime bi delimično nadoknadila pad izvoza.

Ipak, ostaje pitanje da li će luke na Crvenom moru moći da nadomeste zatvaranje Ormuskog moreuza. Državna kompanija "Saudi Aramco" planira da oko 70 odsto nafte iz istočnih naftnih polja preusmeri na zapad zemlje naftovodom prema Crvenom moru. Stručnjaci, međutim, upozoravaju da taj naftovod do sada nije transportovao tako velike količine nafte.

Katar je takođe pretrpeo značajne gubitke nakon što je 2. marta obustavio proizvodnju TPG-a, što ga je koštalo najmanje pola milijarde dolara.

Rusija trlja ruke

S druge strane, zatvaranje Ormuskog moreuza donelo je dodatnu zaradu Rusiji, između 1,3 i 1,9 milijardi dolara, jer je povećana potražnja za njenom naftom u Indiji i Kini.

Tome je doprinela i odluka američkog predsednika Donalda Trampa da ublaži sankcije Rusiji i smanji pritisak na Indiju da ne kupuje rusku naftu, kako bi se sprečio još veći rast cena.

Pre sukoba većina energenata kroz Ormuski moreuz išla je upravo ka azijskom tržištu. Cena ruske sirove nafte sada se kreće između 70 i 80 dolara po barelu, dok je tokom prethodna dva meseca u proseku iznosila oko 52 dolara.

Procene govore da bi do kraja marta Rusija, zahvaljujući ovim okolnostima i potezima Vašingtona, mogla da zaradi i do 4,9 milijardi dolara više nego što je uobičajeno.

Sve detalje o dešavanjima na Bliskom istoku možete iz minuta u minut pratiti u našem blogu uživo.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam