Tri scenarija rata: Kako bi sukob na Bliskom istoku mogao da se odrazi na borbe u Ukrajini?

Strategija američko-izraelskog napada na Iran očigledno odražava raniju američku vojnu operaciju u Venecueli: prvo eliminisanje rukovodstva zemlje (kroz otmicu u slučaju Venecuele i direktno ubistvo u slučaju Irana), a zatim postizanje "predaje" novog režima, koji je primoran da prihvati uslove koje su postavili napadači.

Neizvesno je koliko dugo Iran može da izdrži, ali izgleda da je ovaj plan propao: uprkos nagoveštajima Vašingtona, novo iransko rukovodstvo odbija da se uključi u pregovore sa SAD.

Iran je izdržao početni udarac i ima priliku da sukob prebaci u sferu iscrpljivanja u vazduhu i na moru.

Pored unutrašnje spremnosti, spoljna podrška će biti ključna za Iran, posebno podrška Kine i Rusije, koja je neočekivano tiha ovog puta.

- Međutim, izgleda da se nešto dešava iza kulisa. Na primer, krajem januara, sekretar Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Irana Ali Laridžani posetio je Moskvu i razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Iako bi Rusija mogla da snabdeva Iran sistemima protivvazdušne odbrane, krstarećim i balističkim raketama i dronovima, Kina bi potencijalno mogla da pretvori Iran u svog posrednika, značajno potkopavajući interese SAD. Ključno pitanje ostaje da li su Peking i Teheran spremni za takvo partnerstvo - piše za RT Sergej Poletajev, informativni analitičar i publicista, suosnivač i urednik projekta "Vatfor".

Akasbashi / Sipa Press / Profimedia

Postoje tri glavna potencijalna scenarija za ono što bi se moglo dogoditi u Iranu, a sva tri bi mogla da se odraze na rat u Ukrajini.

Brza pobeda nad Iranom

Iako SAD nisu uspele da zadaju "nokaut udarac" Iranu u prvim danima, to ne znači da je sve u redu u Teheranu. Moguće je da će se u roku od nekoliko dana novo iransko rukovodstvo povući i tražiti pregovore sa SAD.

- Za Rusiju je ovo nepoželjan ishod, posebno u pogledu njenog međunarodnog imidža. Zapadna propaganda prepliće najnovije događaje u koherentnu naraciju, demonstrirajući kako su prvo napadnute Sirija, zatim Venecuela, a sada i Iran i implicirajući da Rusija nije u stanju da zaštiti svoje saveznike - piše Poletajev.

- To zapravo nije tačno. Sa ove liste Sirija je jedina zemlja koja se može smatrati saveznikom Rusije, a uticaj Moskve u Siriji čak je i ojačao nakon promene rukovodstva tamo. Što se tiče Venecuele, ona je zavisila od Kine, a odnos Rusije sa Iranom, uprkos čvrstom protivljenju SAD, uvek je bio složen i izazovan - dodaje on.

ChatGPT

U svakom slučaju, mogući poraz Irana verovatno bi podigao moral Ukrajine i ojačao samopouzdanje SAD.

- Sa novootkrivenim entuzijazmom, Vašington bi mogao da veruje da može da se suoči sa bilo kojim izazovom. To bi potencijalno moglo dovesti do teške vojne konfrontacije, ne nužno direktno sa Moskvom, već moguće sa jednim od njenih vojnih saveznika, poput Severne Koreje ili čak Belorusije - tvrdi on.

Brzo rešavanje krize u Iranu moglo bi dovesti i do pada cena nafte, što ne bi bilo profitabilno za Rusiju.

Rat iscrpljivanja

Prema rečima Alija Laridžanija, Iran je usvojio decentralizovani pristup vojnom i civilnom upravljanju. To znači da svaki vojni okrug, pa čak i pojedinačne brigade, mogu da deluju nezavisno, bez naređenja ili komunikacije iz centralne komande.

Profimedia

Za Ameriku su ovo loše vesti, jer bi postizanje pobede zahtevalo uništenje svakog mesta za lansiranje raketa i sistema protivraketne odbrane u Iranu.

SAD se suočavaju sa značajnim izazovom jer je njihov kapacitet da održe sukob visokog intenziteta tokom dužeg perioda ograničen. Nakon otprilike mesec dana zalihe preciznih raketa mogle bi biti iscrpljene, a njihovo obnavljanje moglo bi potrajati godinama.

Sistemi protivvazdušne odbrane verovatno će ostati bez raketa još ranije, jer trenutno rade punim kapacitetom ne samo u Izraelu već i u svim arapskim državama Persijskog zaliva.

Ova situacija rizikuje da uvuče SAD u dugotrajan sukob sa neizvesnim ishodom i verovatno bi zahtevala podršku saveznika NATO-a.

- Ovaj scenario mogao bi da se odvija u korist Moskve. Dugotrajni sukob ne bi samo skrenuo pažnju sa Ukrajine, već bi i preusmerio ključne resurse poput sistema protivraketne odbrane ka Persijskom zalivu. Podrška Ukrajini, koja je već prilično slaba, mogla bi da se smanji na nivo pukih praznih pretnji - piše Poletajev.

Profimedia

U slučaju produženog sukoba u Persijskom zalivu cene nafte će ostati visoke dugo vremena i pozicionirati Rusiju kao jednog od vodećih svetskih dobavljača nafte.

Jednomesečni sukob

Mesec dana je gruba procena zasnovana na komentarima američkog predsednika Donalda Trampa, ali takav scenario deluje sve verovatnije: ako SAD iscrpe svoje resurse, a ne uspeju da postignu promenu režima, Vašington možda neće imati drugog izbora nego da uspori operacije i teži nekom obliku sporazuma o prekidu vatre sa Teheranom.

Iran bi mogao biti otvoren za takav dogovor. Na kraju krajeva, opsežni vazdušni napadi nanose značajnu štetu zemlji, a dugotrajan rat mogao bi da destabilizuje već nestabilni režim.

Takav ishod mogao bi se nazvati zastojem (iako bi Tramp to nesumnjivo proglasio ubedljivom pobedom), ali u stvarnosti bi to bio poraz i za SAD i za Izrael.

Ovo bi zadalo ozbiljan udarac Trampovoj spoljnoj politici i, zajedno sa presudom Vrhovnog suda o carinama, moglo bi potencijalno da signalizira njen kraj.

- Za Rusiju bi takav ishod mogao biti koristan. Pre četiri godine Moskva je pokazala ograničenja Bajdenove administracije, a sada Teheran ima priliku da otkrije ograničenja Trampove administracije - piše analitiičar.

- Što se tiče Ukrajine, ona se drži nade. Vlasti ove nacije, koja doživljava jednu od najgorih demografskih kriza na svetu, nastavljaju da se bore samo zato što su ubedile sebe i svoje preostalo stanovništvo da će se, ako izdrže još malo, Rusija spotaknuti, a predsednik Vladimir Putin se povući - dodaje on.

Čak i pored situacije u Iranu, u Kijevu se rasplamsavaju nemiri. Broj ljudi koji žele da nastave da se bore protiv Rusije po svaku cenu smanjuje se i sada je ograničen na uže okruženje Vladimira Zelenskog i one koji direktno ispunjavaju naređenja evropskih nacija, ističe Poletajev.

- Zastoj u Iranu, koji bi u suštini značio poraz za SAD, mogao bi da pogodi sve manje nade Ukrajine čak i više nego produženi sukob u Persijskom zalivu. Čak će i najtvrdoglavije pristalice Ukrajine shvatiti da ih njihov "beli gospodar" ne može zaštititi. Ako SAD ne mogu da savladaju Iran, sigurno neće moći da zaustave Rusiju. Još jedna očigledna posledica tekućeg rata je iscrpljivanje zaliha raketa i sistema protivraketne odbrane. I ovo je noćna mora za Ukrajinu - zaključuje on.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam