Koliko je Iran blizu bombe i kakve rakete može da lansira?
02.03.2026 | 07:30
Američke obaveštajne službe i Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) navode da je Iran obustavio program razvoja nuklearnog oružja još 2003. godine.
Copyright Tanjug/AP Photo/Vahid Salemi
Iran poseduje najveće zalihe balističkih projektila na Bliskom istoku, prema podacima Kancelarije direktora Nacionalne obaveštajne službe SAD.
Dok svet pokušava da razume posledice onoga što je Donald Tramp nazvao „velikim borbenim operacijama“ američke vojske u Iranu, pitanja se samo gomilaju.
Kakvim nuklearnim oružjem raspolažu Iran i Izrael – i u kojoj meri? Može li sukob prerasti u širi regionalni rat, pa čak i u Treći svetski rat? Dok se ponovo čuju eksplozije na Bliskom istoku, važno je razumeti šta je zapravo na kocki.
Da li Iran ima nuklearno oružje?
Američke obaveštajne službe i Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) navode da je Iran obustavio program razvoja nuklearnog oružja još 2003. godine.
Međutim, IAEA ističe da je Teheran poslednjih godina nastavio obogaćivanje uranijuma, uključujući i nivoe bliske vojnoj nameni. Tri postrojenja u kojima se to odvijalo pogođena su tokom američkih udara prošlog juna.
Iako je Tramp tvrdio da su iranska nuklearna postrojenja „uništena“, generalni direktor IAEA Rafael Grosi upozorio je da bi Iran mogao da obnovi obogaćivanje u ograničenom obimu u roku od nekoliko meseci.
Iran nije dozvolio inspekciju oštećenih postrojenja u Fordou, Natanzu i Esfahanu još od prošlogodišnjeg „dvanaestodnevnog rata“. U najnovijem izveštaju IAEA navodi se da agencija ne može da potvrdi da li je Iran obustavio sve aktivnosti povezane sa obogaćivanjem, niti kolike su zalihe uranijuma u pogođenim objektima.
Iran trenutno obogaćuje uranijum do nivoa od 60 odsto – što je blizu vojnog standarda – i jedina je država bez zvaničnog programa nuklearnog oružja koja to čini.
Prema sporazumu iz 2015. godine, Iranu je bilo dozvoljeno obogaćivanje do 3,67 odsto i zalihe do 300 kilograma.
Koliko je Iran daleko od nuklearne bombe?
Nuklearna bomba se ne pravi preko noći. Potrebno je obogaćivanje uranijuma, konkretno izotopa U-235.
Za nuklearne elektrane dovoljan je nivo obogaćenja između 0,7 i 5 odsto, dok je za oružje potreban nivo od 90 odsto.
IAEA procenjuje da Iran poseduje oko 400 kilograma uranijuma obogaćenog do 60 odsto. Ako bi se dodatno obogatio na 90 odsto, to bi bilo dovoljno za oko deset bojevih glava.
Organizacija Iran Watch procenjuje da bi Iran mogao da obogati dovoljno materijala za jednu bombu u roku od četiri meseca, a za pet bombi u periodu od godinu i osam meseci. Međutim, potrebno je razviti i samu bojevu glavu, kao i raketu koja može da je nosi.
Kakvim projektilima raspolaže Iran?
Iran ima najveći arsenal balističkih projektila u regionu. Njihov domet od oko 2.000 kilometara omogućava im da dosegnu Izrael.
Mnoge lansirne lokacije nalaze se u i oko Teherana, a poznato je najmanje pet podzemnih „raketnih gradova“ u različitim provincijama, uključujući Kermanšah i Semnan.
U arsenalu se, prema procenama, nalaze projektili Sejil, Gadr i Horamšahr (domet oko 2.000 km), Emad (oko 1.700 km), Šahab-3 i Hoveizeh (oko 1.300 km).
Da li Izrael ima nuklearno oružje?
Izrael se smatra jednom od država sa najnaprednijim nuklearnim programom na svetu, ali nikada zvanično nije potvrdio niti demantovao posedovanje nuklearnog oružja.
Nije potpisnik Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja, pa njegova postrojenja ne podležu redovnim inspekcijama IAEA.
Procene govore da Izrael poseduje između 90 i 400 nuklearnih bojevih glava, koje bi mogle biti lansirane avionima, krstarećim raketama sa podmornica i balističkim projektilima tipa Jericho.
Zašto su SAD napale Iran?
Predsednik Tramp izjavio je da je cilj „velikih borbenih operacija“ odbrana američkog naroda uklanjanjem neposrednih pretnji koje, kako tvrdi, dolaze iz Irana.
Iranske aktivnosti direktno ugrožavaju Sjedinjene Države, naše trupe i saveznike širom sveta. Politika moje administracije je jasna – taj režim nikada ne sme da dođe u posed nuklearnog oružja - rekao je Tramp.
Može li sukob dovesti do Trećeg svetskog rata?
Uprkos uključenosti SAD, analitičari ocenjuju da je malo verovatno da će sukob prerasti u globalni rat.
Džejson Pak iz Kraljevskog instituta za ujedinjene službe (RUSI) smatra da je iranski režim oslabljen i da nema kapacitete da izazove svetski sukob.
Mnogo je verovatnije da ćemo videti unutrašnje nemire u Iranu nego odlučujući udar protiv Izraela koji bi doveo do globalne eskalacije - ocenio je Pak.
Bonus video