Hijerarhija moći u Iranu: Oni čine vlast i odlučuju o svemu (FOTO)

Sjedinjene Američke Države i Izrael pokrenuli su u subotu napade na Iran, a u više iranskih gradova odjeknule su eksplozije nakon višenedeljnih pretnji vojnom intervencijom.

Ovo su ključni stubovi iranskog političkog sistema, koji je na snazi od uspostavljanja Islamske Republike 1979. godine:

Vrhovni vođa

Vrhovnog vođu doživotno bira Skupština stručnjaka, čiji se članovi biraju opštim pravom glasa. Iako je formalno pod nadzorom tog visokog verskog tela, u praksi ima odlučujuću reč o svim strateškim pitanjima, kako u unutrašnjoj tako i u spoljnoj politici.

On postavlja čelnike najvažnijih institucija, uključujući šefa pravosuđa, polovinu članova moćnog Veća čuvara ustava, vojne zapovednike i direktora državne radiotelevizije. Kao vrhovni komandant, kontroliše kompletan bezbednosni, vojni i obaveštajni aparat.

Profimedia

Ajatolah Ali Hamnej (86) nalazi se na toj funkciji od 1989. godine, nakon smrti osnivača Islamske Republike, ajatolaha Ruholaha Homeinija. Tokom mandata suočavao se s brojnim krizama, na koje je uglavnom odgovarao represivnim merama. Njegovu poziciju dodatno su uzdrmali dvanaestodnevni rat s Izraelom u junu 2025. godine, slabljenje regionalnih saveznika i talasi masovnih protesta u zemlji.

Izabrani funkcioneri

Građani Irana biraju predsednika, parlament i Skupštinu stručnjaka, ali sve kandidature prethodno mora da potvrdi Veće čuvara ustava, koje ima 12 članova, čime je izbor kandidata znatno ograničen.

Predsednik se bira na mandat od četiri godine i ima manja ovlašćenja od vrhovnog vođe. U javnosti je manje eksponiran i pre svega je zadužen za vođenje ekonomske politike, što je naročito zahtevno u uslovima međunarodnih sankcija. Upravo su ekonomske teškoće bile jedan od glavnih okidača nedavnih protesta.

Profimedia

Aktuelni predsednik Masud Pezeškijan smatra se jednim od umerenijih političara na toj funkciji. Dozvoljeno mu je da pokrene oprezne reforme i pokuša da popravi odnose sa zapadnim zemljama, ali njegov politički prostor ostaje ograničen odlukama vrhovnog vođe, posebno kada je reč o odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelom.

Predsednik imenuje potpredsednike i članove vlade, koje potom mora da potvrdi jednodomni parlament. Zakone koje parlament usvoji – a u njemu trenutno dominiraju konzervativci – mora da odobri Veće čuvara ustava. U slučaju neslaganja, sporove razmatra Veće za svrsishodnost, telo sastavljeno od visokih državnih funkcionera.

Oružane snage

Iranske oružane snage čine regularna vojska i Čuvari revolucije (Pasdarani), ideološka vojska Islamske Republike. Ceo sistem podređen je vrhovnom vođi preko Glavnog štaba oružanih snaga.

Čuvari revolucije predstavljaju jedan od centralnih stubova sistema. Reč je o snažnoj i razgranatoj organizaciji sa značajnim resursima i uticajem koji se proteže na ekonomiju, politiku i društvo.

Zapadne zemlje optužuju ih za vojno mešanje u inostranstvu i za kršenja ljudskih prava u zemlji. Tokom dvanaestodnevnog rata s Izraelom u junu 2025. godine ubijeno je više visokih funkcionera ove organizacije, što je ukazalo na duboku infiltraciju izraelskih obaveštajnih službi unutar iranskog sistema, uključujući i same Čuvare revolucije. Ubijeni zapovednici brzo su zamenjeni.

Ključne odluke u oblasti nacionalne bezbednosti donosi Vrhovno veće za nacionalnu bezbednost, u skladu sa smernicama vrhovnog vođe. Tim telom predsedava predsednik države, a čine ga istaknuti predstavnici izvršne vlasti, pravosuđa i vojske. Među predstavnicima vrhovnog vođe u tom telu je i Ali Laridžani.

Nakon rata s Izraelom, Vrhovno veće za nacionalnu bezbednost formiralo je novo telo zaduženo za unapređenje vojnih kapaciteta i odbrambenih strategija – Nacionalno veće odbrane, na čijem je čelu bivši ministar odbrane i savetnik vrhovnog vođe Ali Šamkani.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam