U Argentini izbili protesti zbog novog zakona: Policija nije štedela ni političare, gurala, tukla i bacala suzavac bez mere (VIDEO)

Demonstranti koji su ovog petka izašli na ulice kako bi protestovali protiv reforme rada koju je predložio predsednik Havijer Milej pretrpeli su razne oblike represije.

Prizori iz lokalnih medija prikazuju uniformisane policajce kako guraju, šutiraju i jure ljude koji odbacuju predložene izmene zakona, koje bi mogle dobiti drugi glas u Kongresu. Zakon se smatra korakom unazad za prava radnika.

Na protestima su deblji kraj izvukli i levičarski lideri.

 

 

- Udarili su me, bacili su suzavac na mene. Želimo da se protest održi bez represije - izjavio je kongresmen Nikolas del Kanjo.

- Policija je van kontrole, nasilna. Protest je više nego legitiman. Ono što radimo jeste da zahtevamo svoja prava. Policija nas okružuje jer je (bivša ministarka bezbednosti Patriša) Bulrih usadila svoju ideologiju u snage - rekla je bivša predsednička kandidatkinja Mirijam Bregman.

Jedna od centralnih tačaka protesta je nedavno zatvaranje kompanije FATE, zbog koje je skoro 1.000 radnika ostalo bez posla. Kompanija je tvrdila da je zatvaranje neizbežno zbog politike liberalizacije trgovine koju je najavila vlada, što bi onemogućilo konkurenciju uvozu.

 

 

Demonstranti pokušavaju da blokiraju glavne saobraćajnice prestonice, Buenos Ajresa. Na aveniji Korijentes, glavnoj saobraćajnoj arteriji, policijski kordon ne samo da pokušava da blokira akciju, već je koristio i biber-sprej protiv demonstranata kako bi ih potisnuo nazad. Upotreba palica je takođe se vidi u nekim video-snimcima koje je podelila lokalna štampa.

Prema pisanju lista "La Nasion", blokade na kultnoj Aveniji 9. jula izazale su široko rasprostranjeni saobraćajni haos. Današnju mobilizaciju organizovao je Ujedinjeni sindikalni front (FreSU), organizacija koja okuplja transportne sindikate, radnike javnog sektora i društvene pokrete.

Zašto je ova reforma kontroverzna?

Decenijama se Argentina smatrala jednom od latinoameričkih zemalja sa najjačim radničkim pravima, ali mnoga od njih bi mogla biti ukinuta ako se reforma odobri.

 

 

Predlog zakona vraćen je Senatu, koji ga je već odobrio, nakon izmena dogovorenih u Poslaničkom domu. Među izmenjenim članovima bio je i onaj kojim se utvrđuje smanjena naknada za radnike u slučajevima teške bolesti. Suočena sa negodovanjem javnosti, vladajuća stranka je odustala od tog dela reforme.

Međutim, neki aspekti ostaju nepromenjeni. Na primer, ako predsednik donese zakon, otpremnine će biti niže jer će se uzimati u obzir samo plata, isključujući bonuse, plaćeni odmor i druge beneficije, kao što je trenutno slučaj.

Ako poslodavac izgubi radni spor, moći će da isplati naknadu u šest ili dvanaest rata, umesto u jednom paušalnom iznosu, što bi bilo povoljnije za pogođenog radnika.

Jedan od najkontroverznijih aspekata reforme jeste stvaranje Fonda za pomoć radnicima (FAL), koji se finansira doprinosima koji su ranije išli direktno u penzijski sistem, a koji će se sada koristiti za nadoknadu radnicima u slučaju otkaza. Ovo koristi poslodavcima, jer više neće morati sami da pokrivaju ovo radno pravo.

 

 

Zakon takođe ukida zahtev da radnici uzmu najmanje 14 dana odmora između 1. oktobra i 30. aprila, što je ranije utvrđeno kako bi im se omogućio odmor tokom leta na južnoj hemisferi.

Sada, umesto toga, poslodavci mogu da odobre odmore tokom cele godine u skladu sa potrebama kompanije za zapošljavanjem i obavezni su da ih odobre samo leti svake treće godine. Štaviše, mogu da podele odmore na sedmodnevne periode.

Poslodavci takođe više neće morati da plaćaju prekovremeni rad, jer će biti stvorena "banka sati". Prema ovom sistemu, dodatno vreme će biti pripisano na račun zaposlenog, koje će dobijati u obliku slobodnih dana ili skraćenih radnih dana, a ne u gotovini.

Dalje, važeći zakon utvrđuje maksimum 48 radnih sati nedeljno, sa dnevnim ograničenjem od osam sati, osim za poslove visokog rizika gde se primenjuje skraćeno radno vreme.

 

 

Iako ovo maksimalno nedeljno ograničenje ostaje, kompanije će moći da zahtevaju od zaposlenih da rade do 12 sati dnevno.

Ograničenja i kazne za korišćenje prava na štrajk

Pravo na štrajk je jedno od najviše pogođenih jer je proširena lista osnovnih usluga koje moraju garantovati minimum 75 odsto usluga. Ranije je ovo uključivalo zdravstvenu zaštitu, proizvodnju i distribuciju vode za piće, struje i gasa, kao i kontrolu vazdušnog saobraćaja, ali sada obuhvata i telekomunikacije, komercijalnu avijaciju, kontrolu lučkog saobraćaja, carinu i imigracione službe.

Snage bezbednosti, u međuvremenu, neće imati pravo na štrajk jer moraju da pružaju 100 odsto usluga u svakom trenutku.

Da bi održali okupljanja, sindikalno organizovani radnici moraće da zatraže odobrenje od svojih poslodavaca, a ovo vreme će im biti odbijeno od plate. Štaviše, blokade ili okupacije fabrika biće klasifikovane kao "veoma teški prekršaji".

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam