Iran ima važan kec u rukavu: Ako Amerika napadne, osveta će odjeknuti svetom

Iran se suočava sa pretnjom napada najmoćnije vojske na svetu dok se američke sile gomilaju na Bliskom istoku.

Potencijalne mete uključuju političko rukovodstvo, vojsku, nuklearna postrojenja i ključnu infrastrukturu Islamske Republike, izvestio je "Asošijejted pres (AP)".

Iran nema ni približno iste vojne kapacitete kao Sjedinjene Američke Države, a dodatno je oslabljen prošlogodišnjim ratom sa Izraelom i nedavnim antivladinim protestima. Međutim, i dalje može da nanese ozbiljnu štetu američkim snagama i saveznicima i mogao bi da odluči da to učini ako bude smatrao da je opstanak režima ugrožen.

Rakete kao kec u rukavu

Uprkos velikim gubicima koje je pretrpeo prošlog juna, Iran i dalje ima stotine raketa sposobnih da pogode izraelsku teritoriju, prema izraelskim procenama. Takođe, ima mnogo veći arsenal raketa kratkog dometa koje mogu da dosegnu američke baze u zemljama Zaliva i američke pomorske snage.

Teheran je ranije pretio da će zatvoriti Ormuski moreuz, ključnu brodsku rutu za globalnu trgovinu naftom, a prošle nedelje je izjavio da ga je delimično blokirao tokom vojnih vežbi.

Visoki zvaničnici rekli su da bi američki napad izazvao regionalni rat. Iranski ambasador u UN Amir Said Iravani poručio je da bi "sve baze, objekti i sredstva neprijateljskih snaga u regionu" bili legitimni ciljevi.

Profimedia

Posledice prošlogodišnjeg rata

Tokom 12-dnevnog rata u junu Izrael je izvršio teške napade na iranski arsenal raketa dugog dometa, vojno rukovodstvo i nuklearni program. SAD su napale glavna iranska nuklearna postrojenja, a američki predsednik Donald Tramp tada je izjavio da su objekti uništeni.

Obim stvarne štete ostaje nepoznat. Iran je nastavio da ispaljuje rakete i dronove na Izrael do prekida vatre, sve više prodirući kroz izraelsku protivvazdušnu odbranu.

- Arsenal raketa kratkog dometa ostao je uglavnom netaknut - rekao je Deni Citrinovič, stručnjak za Iran u Izraelskom institutu za studije nacionalne bezbednosti.

To bi moglo da navede Teheran da uzvrati desetinama hiljada američkih vojnika stacioniranih u Kataru, Saudijskoj Arabiji, Jordanu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i drugim zemljama.

Potencijal za delovanje van regiona

- Iran možda jeste slab, ali i dalje ima načina da nanese veliku štetu SAD i više motivacije nego ranije. Iranski zvaničnici veruju da moraju da zadaju Trampu barem simboličan udarac, ili će biti trajno ugroženi - izjavio je Nejt Svanson, direktor projekta Iranske strategije u Atlantskom savetu.

Iran je lansirao rakete na američku bazu u Iraku 2020. godine nakon atentata na iranskog vrhovnog generala, a na kraju prošlogodišnjeg rata ciljao je i bazu u Kataru. Ti napadi su prouzrokovali materijalnu štetu, ali nije bilo žrtava jer su aktivirani sistemi ranog upozoravanja i raketna odbrana.

Iran bi mogao da deluje i van regiona. Optužen je da koristi kriminalne grupe i naoružane organizacije za planiranje ili izvođenje napada širom sveta, uključujući mete povezane sa izraelskim i jevrejskim zajednicama i iranskim disidentima.

Hamnejeva smrt ne bi značila kraj Islamske Republike

U izraelskim napadima prošle godine ubijeno je nekoliko visokih generala i nuklearnih naučnika, što je otkrilo ranjivost sistema, a u jednom trenutku Tramp je rekao da SAD znaju gde se vrhovni vođa Irana Ali Hamnej krije, nazivajući ga "lakom metom".

Stručnjaci upozoravaju da smrt 86-godišnjeg Hamneja, koji je vodio Iran više od tri decenije, sama po sebi ne bi značila kraj Islamske Republike. Vlast bi mogla biti preneta na uski krug saradnika ili na Revolucionarnu gardu, moguće kroz privremeno kolektivno vođstvo.

Rizik od šireg rata

Američki saveznici su očigledno zabrinuti zbog mogućnosti regionalnog rata, a izraelski premijer Benjamin Netanjahu najavio je snažan odgovor na svaki iranski napad na Izrael.

Arapske države Zaliva dugo su sa nepoverenjem gledale na Iran i oslanjale se na SAD za odbranu, mada nisu želele da budu uvučene u rat. Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati, gde su stacionirane hiljade američkih vojnika, rekli su da neće dozvoliti korišćenje svog vazdušnog prostora.

Iran takođe ima svoje saveznike, među kojima su Huti u Jemenu, naoružane grupe u Iraku, Hezbolah u Libanu i Hamas na palestinskim teritorijama, ali je njegova "Osovina otpora" pretrpela velike gubitke u sukobima koji su zahvatili region od napada Hamasa na Izrael u oktobru 2023. godine.

Profimedia

Ormuski moreuz i tržište nafte

Oko petine svetske trgovine naftom ide preko Ormuskog moreuza, kod obale Irana. Američka mornarica se obavezala da će održati plovni put otvorenim, ali iranski napadi bi mogli da poremete saobraćaj.

Iako iranski zvaničnici trenutno direktno ne prete da će zatvoriti moreuz, vojne vežbe prošle nedelje pokazale su da je ruta ranjiva u slučaju da se desi rat.

Nuklearni program pod lupom

Tramp je preusmerio pažnju na nuklearni program, upozoravajući da će se dogoditi "loše stvari" ako Iran ne pristane na sporazum. To se desilo nakon što je prethodno pretio vojnom akcijom. Nova runda indirektnih pregovora održava se u Ženevi.

Iran tvrdi da je njegov nuklearni program isključivo mirnodopskog karaktera, dok SAD i druge zemlje dugo sumnjaju da Teheran želi da razvije nuklearno oružje. Nakon što je Tramp povukao SAD iz sporazuma iz 2015. godine, Iran je povećao obogaćivanje uranijuma i izgradio zalihe materijala blizu nivoa za proizvodnju oružja.

Glavna postrojenja su pogođena napadima SAD i Izraela, a nadzemna infrastruktura je značajno oštećena. Ali nije jasno da li je obogaćeni uranijum premešten pre napada ili je sakriven pod zemljom. Iran tvrdi da od tada nije obogaćivao uranijum, ali je, istovremeno, zabranio inspekcije.

Stručnjaci procenjuju da je Iran još daleko od operativnog nuklearnog oružja, ali u slučaju velikog udara, radioaktivni materijal bi mogao predstavljati dodatni rizik.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi