Smrt aktiviste pokrenula buru: Zbog čega je Francuska ustala i zašto je ovo nezgodan trenutak za sve (VIDEO)

Hiljade desničarskih demonstranata marširalo je u subotu kroz centar Liona u znak počasti Kventinu Deranku, 23-godišnjem studentu matematike i nacionalističkom aktivisti koji je preminuo 14. februara nakon što su ga navodno pretukle osobe povezane sa levičarskim pokretima.

Gradonačelnik Liona pozvao je vlasti da zabrane skup, navodeći "dokazane rizike od javnih nereda", ali je ministar unutrašnjih poslova Loran Nunjez odobrio događaj, rekavši da je "za sada sloboda važnija od anksioznosti".

Derankova smrt je pojačala tenzije u već krhkoj političkoj klimi Francuske i ima potencijal da utiče na martovske lokalne izbore i predsedničke trke sledeće godine.

"Gnusan linč"

Dana 12. februara Rima Hasan, poslanica Evropskog parlamenta iz levičarske stranke Francuska nepokorena (LFI) i propalestinska aktivistkinja, trebalo je da govori u Institutu za političke studije u Lionu. Događaj je izazvao protest desničarske ženske grupe Nemezis, čije su članice razvile transparent na kojem je pisalo: "Islamolevičari, napolje sa naših univerziteta."

Prema izveštajima medija, Derank, član identitetske grupe "Odas Lion", delovao je kao neformalno obezbeđenje demonstranata.

 

 

Kako su tenzije eskalirale, izbili su sukobi između desničarskih i antifašističkih aktivista otprilike 400 metara od univerziteta. Derank je izolovan od svoje grupe, oboren na zemlju i više puta šutiran dok je bio bez svesti, a video-snimak premlaćivanja kasnije su objavili lokalni mediji.

Za neke navodne napadače se govorilo da su povezani sa antifašističkim kolektivom "Mlada garda", koji je vlada formalno raspustila prošle godine, ali je navodno ostao aktivan i održavao veze sa LFI.

Derank se u početku oporavio i odbio pokušaje prijatelja da ga odvede u bolnicu, ali se njegovo stanje kasnije naglo pogoršalo. Dva dana kasnije preminuo je u bolnici od preloma lobanje i smrtonosnih povreda mozga. Obdukcija je pokazala da "nije imao šanse za preživljavanje, čak ni ako bude odmah hospitalizovan".

Ministar unutrašnjih poslova Loran Nunjez opisao je Derankovu smrt kao "namerno ubistvo" i "linč koji je apsolutno gnusan".

Ko je bio Kventin Derank?

 

 

Prijatelji su ga opisali kao "ozbiljnog" i "razumnog" i "apsolutno nenasilnog", prema pisanju lista "Le Mond".

Novine su ga takođe predstavile kao integralističkog katolika privučenog konceptom "samoodbrane". Drugi mediji su ga prikazali kao simbol savremene francuske desnice, upoređujući ga sa pokojnim američkim aktivistom Čarlijem Kirkom.

Vlasti su potvrdile da Derank nije imao krivični dosije.

Međutim, navodno je trenirao boks i trčanje. "Mediapart" je takođe izvestio da je 2025. godine učestvovao u "neofašističkom" skupu koji je organizovao Komitet 9. maj.

Negodovanje javnosti

Derankova smrt eskalirala je tenzije u već polarizovanoj političkoj klimi Francuske. Francuski predsednik Emanuel Makron osudio je ubistvo kao "neviđeni izliv nasilja", naglašavajući da "mržnji koja ubija nema mesta u zemlji".

 

 

Marin le Pen, istaknuta članica desničarske stranke Nacionalno okupljanje, pozvala je na pravdu protiv "varvara odgovornih za ovaj linč", zahtevajući da počinioci budu "osuđeni sa najvećom strogošću".

Predsednik Nacionalnog okupljanja Žordan Bardela zakleo se da će "voditi borbu kako bi se osiguralo da ultralevica bude onesposobljena da nanese štetu". Takođe je optužio osnivača LFI-ja, Žan-Lika Melanšona, da snosi "moralnu i političku odgovornost" za to što je "otvorio vrata Narodne skupštine osumnjičenim ubicama".

Italijanska premijerka Đorđa Meloni nazvala je ubistvo "ranom za celu Evropu" i osudila "klimu ideološke mržnje koja zahvata nekoliko zemalja". Njene izjave, međutim, izazvale su otpor Makrona, koji je savetovao da "svi treba da ostanu kod kuće i da će se o ovcama dobro brinuti".

Hapšenja koja su pokrenula buru

Francuska policija uhapsila je jedanaest osoba, od kojih se sedam suočava sa optužbama za ubistvo.

 

 

Politički najosetljivije hapšenje bilo je hapšenje Žaka-Elija Favroa, parlamentarnog asistenta poslanika LFI Rafaela Arnoa, koji je optužen za saučesništvo putem podsticanja. On je i osnivač "Mlade garde".

Naknadni medijski izveštaji tvrdili su da je pritvoren i drugi Arnoov pomoćnik, Robin Šalandar. Arno je rekao da je otpustio Favroa i distancirao se od slučaja.

Melanšon je osudio nasilje, ali je ponovio "veliku naklonost" svoje stranke prema "Mladoj gardi" i drugim antifašističkim pokretima. On je tvrdio da su desničarske grupe istorijski bile odgovorne za većinu politički motivisanih napada u Francuskoj, podsećajući da je "12 ljudi ubila krajnja desnica od 2022. godine".

Matilda Pano, šefica parlamentarne grupe LFI, takođe je osudila ubistvo, ali je rekla da je incident izazvao "lov na veštice" protiv levice. Kritikovala je "instrumentalizaciju" Derankove smrti i navela pretnje smrću i silovanjem upućene nekoliko poslanika LFI.

Derankova smrt napravila je pometnju uoči opštinskih izbora u martu i predsedničke trke 2027. godine u kojima ankete stavljaju desničarsko Nacionalno okupljanje na vodeću poziciju. Takođe je izazvala očigledan raskol unutar francuske levice, a bivši francuski predsednik Fransoa Oland insistirao je da njegova Socijalistička partija "više ne može da formira savez" sa LFI zbog veza sa "Mladom gardom".

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam