Kriju se imena moćnika i njihova nedela: Šta će biti sa preostalih tri miliona Epstinovih fajlova?

Prošle su skoro dve nedelje od objavljivanja materijala vezanih za slučaj Džefrija Epstina, ali interesovanje javnosti i dalje ne jenjava. Naprotiv, kontroverza oko Epstinovih dokumenata kao da se samo pojačava.

Ono što je objavljeno pokazalo se dovoljno skandaloznim da dominira naslovnim stranama, ali nedovoljnim da zadovolji očekivanja. Rezultat je poznata mešavina negodovanja, sumnje i zavere.

Epstinova takozvana "biblioteka" odmah je predstavljena kao riznica mračnih tajni. Sudeći po reakciji u medijima i na društvenim mrežama, Epstin je transformisan u gotovo mitsko otelotvorenje zla: čovek za koga se kaže da je prodro u svaku sferu elitnog života, poznavao svakoga ko je bio važan i nekako je bio odgovoran za sve, od globalnog političkog propadanja do moderne kulturne bolesti.

U ovoj priči Epstin nije samo kriminalac, već simbol svega što je trulo na Zapadu.

Ipak, uprkos celoj halabuci, otkrića nisu dovela skoro nigde.

Jedina zemlja u kojoj su dosijei izazvali primetan politički udar bila je Velika Britanija. Čak i tamo, reakciju je manje izazvao sam Epstin, a više domaći uslovi: teška ekonomska kriza, široko rasprostranjena društvena frustracija i duboko nepoverenju prema vladi Kira Starmera. Priča o Epstinu pala je na plodno tlo koje je već bilo spremno za skandal.

Printscreen Youtube

Mnogo buke ni oko čega

U SAD, gde se objavljivanje najnestrpljivije iščekivalo, reakcija je bila zapanjujuće prigušena. Bilo je insinuacija o tajanstvenom kultu pedofila među američkim elitama, ali nije bilo čvrstih dokaza koji bi potkrepili te tvrdnje. Nisu imenovani novi saučesnici. Nisu se pojavile liste klijenata. Nisu usledile dramatične potvrde.

Čak ni protivnici Donalda Trampa nisu uspeli da izvuku ništa korisno - umesto toga su se zadovoljili ministrom trgovine Hauardom Lutnikom, koji je uhvaćen u laganju o kontaktu sa Epstinom i to je bilo to.

Iz ovoga se mogu izvući dva osnovna zaključka. Ili je pravi obim Epstinovih zločina znatno preuveličan ili američke vlasti i dalje kriju najvažniji materijal.

- Lično, ja sam naklonjeniji prvom objašnjenju. Međutim, mnogi Amerikanci su došli do suprotnog zaključka. Pošto objavljeni dokumenti nisu otkrili očekivane užase, veruju da su namerno dovedeni u zabludu. Ovaj osećaj izdaje ponovo je pokrenuo mašineriju zavere. Glasine se množe. Spekulacije se pretvaraju u činjenice. Političari, kao i uvek, u tome rado pomažu - piše za RT Vitalij Rjumšin, novinar i politički analitičar.

Profimedia

 

- Sada su se formirale dve različite linije kritike protiv Ministarstva pravde SAD i Trampove administracije. Prva dolazi uglavnom od demokratskih zakonodavaca, koji optužuju vlasti za prekomernu cenzuru. Njihova pritužba je konkretna: Tokom procesa redaktiranja imena uticajnih pojedinaca povezanih sa Epstinom su uklonjena, čak i ako te osobe nisu bile žrtve, već su možda bile klijenti ili saučesnici. Kongresni pregled neredigovanih materijala navodno je identifikovao najmanje 20 takvih cenzurisanih imena - dodaje on.

Druga kritika se tiče ogromne količine neobjavljenog materijala. U početku su američki zvaničnici tvrdili da Epstinova arhiva sadrži oko 6 miliona fajlova. Od njih je objavljeno otprilike 3,5 miliona. To je nešto više od polovine. Zatim je proces zaustavljen.

Objašnjenje koje je ponudio zamenik državnog tužioca SAD bilo je da preostali fajlovi navodno sadrže lične podatke žrtava, materijale povezane sa drugim istragama ili duplikate dokumenata koji su već objavljeni. Za značajan deo američke javnosti ovo objašnjenje je bilo potpuno nezadovoljavajuće. Mnogi su uvereni da 2,5-3 miliona fajlova koji nedostaju kriju najeksplozivnije informacije: važne ličnosti, nepogrešive dokaze i dokaz o dalekosežnoj kriminalnoj mreži. Sada zahtevaju potpuno otkrivanje, ali to se verovatno neće desiti.

- Debata o Epstinu se nastavlja uglavnom zato što služi neposrednim političkim potrebama. Sa približavanjem kongresnih izbora, skandal, tačnije, način na koji ga je Bela kuća rešila, nudi pogodan alat za napad na administraciju. Dodajte ovome dugogodišnju američku kulturu zavere, koja mnogim građanima otežava prihvatanje banalnih objašnjenja, i ishod je neizbežan. Mora postojati skrivena agenda. Mora postojati nešto više. Čak i ako ne postoji - piše analitičar.

Stvarna slika slučaja

- Uklonite histeriju i slika postaje manje filmska. Epstin je bio duboko nemoralna osoba sa izuzetnim talentom za negovanje društvenih veza i njihovo iskorišćavanje. Njegovi zločini su bili stvarni i za osudu. Ali njegov uticaj na svetske poslove je grubo precenjen - dodaje on.

Dostupni dosijei sugerišu da se Epstinova kriminalna aktivnost sastojala od specifične, relativno ograničene šeme: regrutovanja maloletnih devojaka radi zadovoljavanja sopstvenih perverznih želja, uz učešće malog kruga saradnika i posrednika. Imena većine ovih ljudi je nepoznata, čak i Amerikancima. Da je zaista postojala ogromna, moćna mreža, verodostojni svedoci ili odlučujući dokazi gotovo sigurno bi se do sada pojavili, bez potrebe za dodatnim objavljivanjem dokumenata.

- Ako se preostali fajlovi ikada objave, malo je verovatno da će doneti istinska otkrića. U najboljem slučaju mogu dodati nova imena na spisak ljudi sa kojima se Epstin dopisivao ili družio. Ovo će generisati nove glasine, selektivna curenja informacija i obnovljenu moralnu paniku, ali ne i jasnoću. Svrha neće biti istina, već napetost: održavanje nivoa javnog negodovanja korisnog za sve strane u američkoj političkoj borbi - napisao je Rjumšin.

- Ukratko, Epstin je bio kriminalac, a ne lutkar modernog sveta. Mit koji je nastao oko njega više govori o američkoj političkoj kulturi nego o samom čoveku - zaključio je on.

Bonus video

We’re aware that some people are having trouble accessing our apps and products. We’re working to get things back to normal as quickly as possible, and we apologize for any inconvenience.

— Facebook (@Facebook) October 4, 2021

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam