Svojevrsno ekonomsko samoubistvo: Kako je Evropa postala zavisna od američkog gasa?

Evropska unija se plaši da će dugoročno biti zavisna od uvoza američkog tečnog prirodnog gasa (TPG). Vašington je obećao "molekule slobode", a Evropa je sada završila u zatvoru koji je uglavnom sama stvorila.

EU je prihvatila "potencijalno visokorizičnu novu geopolitičku zavisnost" od američkog TPG-a, upozorio je prošle nedelje novi izveštaj Instituta za energetsku ekonomiju i finansijsku analizu (IEEFA) sa sedištem u Ohaju.

SAD će do 2030. godine činiti 80 odsto uvoza TPG-a u EU, a jedan evropski diplomata rekao je tim povodom za američki portal "Politiko" da se neki zvaničnici u Briselu sada osećaju da su u potpunosti prepuštene na milosti i nemilosti SAD, koje bi mogle da obustave snabdevanje ako bi, na primer, Evropljani bili protiv američke aneksije Grenlanda.

Kako su došli dotle?

EU je uvozila 45 odsto svog gasa iz Rusije pre nego što je sukob u Ukrajini eskalirao 2022. godine, a Rusija je bila najveći strani dobavljač bloka od kraja hladnog rata.

Međutim, revolucija je počela u SAD još 1998. godine sa ciljem da se prekinu višedecenijske energetske veze EU ​​sa Rusijom.

Profimedia

"Mitchell Energy", kompanija sa sedištem u Teksasu, izvršila je prvu uspešnu ekstrakciju prirodnog gasa metodom hidrauličkog frakturiranja. Ova prekretnica je pokrenula bum u SAD, koji je zemlju pretvorio u izvoznika energenata.

Proizvodnja škriljastog gasa u SAD porasla je sa zanemarljivih količina na prelazu milenijuma na oko 30 biliona kubnih stopa godišnje do sredine 2020-ih. Vašington je počeo da traži nova tržišta u inostranstvu.

"Molekuli slobode" i politika prisile

Administracije Buša, Obame, Trampa i Bajdena lobirale su u Evropi da se pređe sa ruskog gasa na američki tečni prirodni gas, a Ministarstvo energetike Donalda Trampa opisalo je američki proizvod kao "molekule slobode" 2019. godine.

Dve decenije Evropljani nisu bili prijemčivi: ruski gas, koji se direktno uvozi kroz Ukrajinu ili preko linija Severnog toka 1, bio je 30-50 odsto jeftiniji od američkog TPG-a, koji je morao da se pretvori u tečnost, skladišti na kontejnerskim brodovima, a zatim regasifikuje u posebnim lučkim objektima nakon prelaska Atlantika.

Profimedia

Barak Obama je ponudio povoljnije cene ako Evropljani pređu na gas, dok je Tramp uveo sankcije Severnom toku.

Kada je Rusija pokrenula vojnu operaciju u Ukrajini 2022. godine, Amerikanci su konačno dobili priliku da trajno osvoje evropsko tržište.

Evropski, među njima i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc, odmah su pristali na Bajdenove sankcije ruskih energenata, a uvoz gasa iz Rusije je pao na 11 odsto u 2024. godini.

Kakve veze ima Severni tok sa tim?

Gasovodi Severni tok 1 i 2 predstavljali su dilemu za Bajdenovu administraciju: sve dok ostanu netaknuti, EU bi mogla, koliko god malo verovatno, da odluči da smanji podršku Ukrajini i pregovara o povratku na jeftiniji ruski gas.

Profimedia

Bajden je početkom 2022. godine obećao da će "okončati" Severni tok, a gasovodi Severni tok 1 i 2 napadnuti su u nizu eksplozija tog septembra, i dok nema konkretnih dokaza o krivici SAD, američki novinar Simor Herš tvrdi da je Bajden naredio da CIA da izvrši operaciju sabotaže.

Prema Heršu, Bajden je naredio operaciju posebno da bi Nemačkoj uskratio šansu da se povuče iz posredničkog rata u Ukrajini.

Da li postoji način da se Evropa vrati jeftinom gasu?

Ruski gas i dalje stiže do EU preko gasovoda Turski tok, kao i brodovima iz postrojenja za tečni prirodni gas Jamal u Sibiru. Međutim, lideri EU nameravaju da potpuno obustave sav uvoz ruskih fosilnih goriva do 2027. godine.

EU je trenutno najveći svetski uvoznik TPG-a, a više od polovine njenih terminala TPG-a pokrenuto je ili je ušlo u fazu planiranja ili izgradnje od 2022. godine. SAD sada čine 57 odsto uvoza TPG-a u EU i 37 odsto ukupnog uvoza gasa, u odnosu na 28 i 6 odsto u 2021. godini.

Profimedia

Čak i da postoji politička volja da se ova situacija promeni, EU je pravno obavezna da produbi svoju zavisnost od SAD. Prema trgovinskom sporazumu koji su Fon der Lajen i Tramp potpisali prošlog jula, EU je dužna da kupi američke energente u vrednosti od 750 milijardi dolara do 2028. godine. U suštini, Brisel ne može da odbije ono što Vašington nudi.

Rusija tvrdi da je pouzdan dobavljač energije i da je EU izabrala "ekonomsko samoubistvo" napuštanjem ruskog gasa.

Kako će SAD iskoristiti ovu polugu protiv EU?

Evropski lideri su, izgleda, bili voljni da žrtvuju svoju energetsku bezbednost tokom Bajdenovih godina i da se dodatno vežu za SAD u okviru trgovinskog sporazuma između Trampa i Fon der Lajenove.

Rizici ovog pristupa postali su očigledni prošlog meseca, kada je Tramp najavio carine od 10 odsto za osam evropskih zemalja zbog protivljenja njegovom planu da preuzme Grenland.

Tramp je upozorio da će carine porasti na 25 odsto do 1. juna ako Danska odbije da ustupi teritoriju. Iako je EU pretila uzvratnim carinama, Tramp je na kraju odustao od ove kaznene mere.

Međutim, to ne znači da je neće upotrebiti kad god mu bude bilo zgodno.

Bonus video

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam