Epstin hteo da se podmladi i produži život: Otkriveno koliko je uložio u genetska ispitivanja

Dokumenti iz nedavno objavljenih dosijea pokazuju da je osuđeni seksualni prestupnik Džefri Epstin finansirao genetska ispitivanja kako bi istražio mogućnost korišćenja sopstvenog genetskog materijala u regenerativnoj medicini.

Mejlovi ukazuju na to da je nekoliko godina nakon presude iz 2008, vezane za prostituciju, platio testiranja kod lekara u jednoj od najuglednijih američkih bolnica, uz interesovanje za stvaranje matičnih ćelija važnih za imunitet i zarastanje, piše CNN.

Istraživač Džozef Takurija, tada viši lekar u Opštoj bolnici Masačusetsa (MGH) u Bostonu i saradnik velikog projekta genetskih istraživanja na Medicinskom fakultetu Harvard, naveo je da je Epstin bio uključen i u Harvardski projekat ličnog genoma - globalnu bazu genetskih podataka namenjenu naučnicima koji proučavaju osobine i nasledne predispozicije.

Među dokumentima koje je objavilo američko Ministarstvo pravde nalazi se i predlog koji je Takurija poslao Epstinu u februaru 2014. godine, pozivajući ga da finansira privatni projekat sekvenciranja genoma pacijenata, radi istraživanja genetskih uzroka bolesti.

U tom predlogu pomenuta je i mogućnost posebnih genetskih analiza namenjenih upravo Epstinu.

Fakture, uzorci i "studije dugovečnosti"

U.S. Justice Department

U junu iste godine Takurija je Epstinu dostavio detaljnu fakturu, koja je uključivala početnu uplatu od 2.000 dolara za sekvenciranje dela njegovog genoma.

Dokument je pominjao i "personalizovane studije dugovečnosti", zasnovane na upotrebi tehnika genetskog uređivanja, uz napomenu da je Epstin već dao uzorak pljuvačke.

Ta početna suma obuhvatala je 1.000 dolara za sekvenciranje eksoma i dodatnih 1.000 dolara za analizu fibroblasta - ćelija vezivnog tkiva koje se koriste u istraživanjima usmerenim na usporavanje ili preokretanje procesa starenja. Epstinovo osoblje je istog dana poslalo ček.

- Gospodin Epstin je bio uključen u Projekat ličnog genoma, koji bi proučavao njegovu genetsku predispoziciju za razna zdravstvena stanja. U jednom trenutku izdat je ček od 2.000 dolara za pokrivanje troškova sekvenciranja DNK - naveo je Takurija.

Ambiciozne, ali nerealizovane ideje

U dokumentima se navodi i mogućnost uređivanja Epstinovih matičnih ćelija "kako bi se u kulturu uvele mutacije za koje se veruje da povećavaju dugovečnost", uz korišćenje tada nove tehnologije CRISPR.

Profimedia

Faktura je nudila i dodatne opcije - stvaranje novih matičnih ćelija za 10.000 dolara, kao i sveobuhvatna istraživanja dugovečnosti, uz procenu da bi kompletno sekvenciranje Epstinovog genoma moglo koštati "11.400 dolara (21.000 dolara ako bi želeo da uključi oba roditelja; nisam siguran da li je to uopšte izvodljivo)".

Ukupna vrednost svih predloženih projekata iznosila je 193.400 dolara.

CNN nije pronašao dokaz da je Epstin platio veći deo tih usluga, ali su mejlovi između njega, Takurije i asistenata razmenjivani najmanje do 2015. godine. U prepisci su asistenti pokušavali da nastave započeti rad, dok je Epstin u jednom trenutku iskazao nezadovoljstvo zbog kašnjenja i zapretio da će se žaliti nadređenima ukoliko rezultati ne budu brzo dostavljeni.

- Ja sam bio lekar istraživač, a on je bio subjekt istraživanja. Takođe smo imali rane razgovore o njegovom potencijalnom finansiranju istraživanja, ali to se nikada nije ostvarilo - rekao je Takurija.

Kasnije je dodao da je ceo projekat bio "Epstinova ideja koja je bila veoma preliminarna i nikada nije nikuda odvela".

- Osećam se užasno zbog onoga kroz šta su njegove žrtve prošle i žalim što u to vreme nisam znao više o njegovoj prošlosti i obimu njegovih zločina - naveo je Takurija.

Epstin je izvršio samoubistvo 2019. godine dok je čekao suđenje po federalnim optužbama za trgovinu ljudima radi seksualne eksploatacije. Prema pisanju CNN-a, godinama je pokazivao interesovanje za genetsko uređivanje i transhumanizam, a preko svoje ugašene fondacije donirao je sredstva organizaciji "Humanity+", koja promoviše nauku i tehnologiju u cilju "proširenja ljudskih sposobnosti" i usporavanja starenja.

Navodno je sa pojedinim naučnicima razmatrao i ideju korišćenja sopstvenih gena za stvaranje nove ljudske rase.

Predstavnik Harvarda saopštio je da je MGH povezan sa univerzitetom, ali da Takurija nije bio direktno zaposlen ni na Harvardu ni u Institutu Vis, koji nadzire Projekat ličnog genoma. MGH, prema navodima, nema evidenciju da su studije opisane u Epstinovim mejlovima ikada bile zvanično odobrene. Takurija je napustio bolnicu 2022. godine.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam