Raskrinkana "Vašingtonska grupa": Otkriven čet u kom evropski lideri ogovaraju Trampa

Pretnja američkog predsednika Donalda Trampa da će uvesti kaznene carine svima koji bi pokušali da ga spreče u preuzimanju Grenlanda za mnoge evropske prestonice predstavljala je trenutak u kom je strpljenje puklo.

Posle godine dana stalnih trzavica od njegovog povratka u Belu kuću, u Evropi se sve otvorenije govori o mogućem neminovnom razlazu sa SAD, dok pojedini zvaničnici kao osnovu novog poretka bez Vašingtona vide takozvanu "Koaliciju voljnih", navodi američki portal "Politiko".

U privatnim razgovorima evropski zvaničnici Trampov odnos prema suverenoj teritoriji Danske opisuju kao"lud" i "pomahnitao", uz ocenu da takav potez zahteva najstrožu reakciju Evrope jer ga doživljavaju kao otvoren i ničim izazvan napad na saveznike.

- Ovo je korak predaleko. Evropu SAD kritikuje zbog slabosti prema Trampu. U tome ima istine, ali postoje crvene linije - rekao je jedan evropski diplomata koji je želeo da ostane anoniman.

Među visokim evropskim funkcionerima sve je jače uverenje da Trampova Amerika više ne može da se smatra pouzdanim trgovinskim i bezbednosnim partnerom, zbog čega je, kako kažu, neophodno odmah početi planiranje budućnosti.

- Postoji promena u američkoj politici i na mnogo načina ona je trajna. Čekanje da prođe nije rešenje. Ono što treba učiniti je uredan i koordiniran prelazak u novu stvarnost - izjavio je jedan visoki predstavnik evropske vlade.

Profimedia

Takav zaokret bi, prema ocenama, temeljno promenio Zapad i poremetio postojeću globalnu ravnotežu snaga. Posledice bi se kretale od ozbiljne ekonomske štete usled rasta trgovinskih sukoba, do povećanih bezbednosnih rizika. Cenu bi, verovatno, platile i same SAD, između ostalog gubitkom pristupa mreži evropskih baza i logističkoj podršci ključnoj za projekciju moći u Africi i na Bliskom istoku.

Iako neke vlade, poput italijanske na čijem je čelu Đorđa Meloni, pokušavaju da sačuvaju odnose s Vašingtonom, brojne diplomate već razmatraju šta bi dugoročni raskid značio. Za većinu je to bolna vizija koja simbolizuje kraj osam decenija saradnje i praktično zadavanje smrtonosnog udarca NATO-u u njegovom sadašnjem obliku.

Ipak, deo evropskih zvaničnika smatra da budućnost bez SAD nije teško zamisliva. Kao primer navode upravo "Koaliciju voljnih" formiranu radi podrške Ukrajini, kroz koju su evropske države, uključujući i one van EU, poput Velike Britanije i Norveške, već pokazale da mogu efikasno delovati i bez američkog vođstva.

Savetnici za nacionalnu bezbednost iz 35 zemalja redovno su u kontaktu, a nivo međusobnog poverenja ocenjuje se kao visok. Saradnja, kako navode upućeni, ne ostaje samo na tehničkom nivou, već se odvija i među samim nacionalnim liderima.

Profimedia

Lideri poput britanskog premijera Kira Starmera, francuskog predsednika Emanuela Makrona, nemačkog kancelara Fridriha Merca, kao i predsednica Evropske komisije Ursule fon der Lajen, u stalnoj su komunikaciji, često i kroz zajednički grupni čet.

- Kada stvari počnu brzo da se odvijaju, teško je sprovesti koordinaciju, a ovaj čet je stvarno učinkovit - rekla je osoba upoznata s tim aranžmanom.

Ovaj neformalni krug poznat je kao "Vašingtonska grupa", po poseti grupe evropskih lidera Beloj kući prošlog avgusta, kada su tamo boravili zajedno sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim.

Format "Koalicije voljnih" mogao bi, prema tim procenama, da postane osnova novog bezbednosnog saveza u vremenu kada SAD više ne garantuju evropsku sigurnost. U razgovore je uključen i sam Zelenski, što otvara prostor za uključivanje ukrajinske vojne snage. Kako je Ukrajina najmilitarizovanija zemlja u toj grupi, sa velikom vojskom i razvijenom industrijom bespilotnih letelica, njeno povezivanje sa Francuskom, Nemačkom, Poljskom i Velikom Britanijom stvorilo bi izuzetno moćan vojni blok.

U međuvremenu, iz Brisela stižu i konkretni predlozi. Evropski komesar za odbranu Andrijus Kubilijus izneo je ideju o stalnoj vojsci EU od 100.000 vojnika i ponovo pokrenuo inicijativu za formiranje Evropskog saveta bezbednosti, dok je fon der Lajen promovisala novu Evropsku bezbednosnu strategiju.

Lideri EU trebalo bi da se sastanu na vanrednom samitu kako bi uskladili odgovor na Trampove pretnje, a rasprava bi mogla da se proširi i na dugoročnu budućnost evropske bezbednosti. S obzirom na to da se očekuje Trampov dolazak na Svetski ekonomski forum u Davosu, ne isključuju se ni direktni razgovori.

Posle konsultacija sa Mercom, Makronom, Starmerom i generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom, Fon der Lajen je u nedelju poručila da će Evropljani "čvrsto stajati" u svojoj posvećenosti zaštiti Grenlanda.

- Suočićemo se s ovim izazovima našoj evropskoj solidarnosti sa stabilnošću i odlučnošću - naglasila je.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam