"Veliki idiotizam": Tramp napao Britaniju zbog tajanstvenog ostrva, o čemu se tačno radi?

Američki predsednik Donald Tramp je u novoj objavi na mreži "Truth Social" oštro napao Veliku Britaniju, nalazeći novi "argument" za svoju dugogodišnju ideju da Sjedinjene Američke Države treba da preuzmu Grenland.

Tramp se osvrnuo na odluku Londona da arhipelag Čagos prepusti Mauricijusu, u čijem sastavu je i ostrvo Dijego Garsija, gde se nalazi zajednička britansko-američka vojna baza. Taj potez je ocenio kao ozbiljnu grešku i naveo da je reč o "još jednom u dugom nizu razloga" zbog kojih SAD, prema njegovom mišljenju, moraju da preuzmu Grenland.

- Šokantno, naš "genijalni" NATO saveznik, Ujedinjeno Kraljevstvo, trenutno planira da pokloni ostrvo Dijego Garsija, mesto vitalne američke vojne baze, Mauricijusu, i to bez ikakvog razloga. Nema nikakve sumnje da su Kina i Rusija primetile ovaj čin potpune slabosti. To su sile koje priznaju samo snagu, zbog čega su Sjedinjene Američke Države, pod mojim vođstvom, sada, nakon samo jedne godine, poštovane kao nikada ranije. Poklanjanje izuzetno važne teritorije predstavlja VELIKI IDIOTIZAM i još jedan u veoma dugom nizu razloga nacionalne bezbednosti zbog kojih Grenland mora biti preuzet. Danska i njeni evropski saveznici moraju UČINITI PRAVU STVAR. Hvala na pažnji posvećenoj ovom pitanju - naveo je Tramp u objavi na svojoj mreži "Truth Social".

 

 

Ostrvo sa burnom prošlošću

Dijego Garsija je najveće ostrvo arhipelaga Čagos, koji čini oko 60 ostrva. Do kraja 18. veka bilo je nenaseljeno, da bi Francuzi 1793. započeli uzgoj kokosa koristeći robovsku radnu snagu. Vremenom se razvila posebna kreolska zajednica poznata kao Ilois ili Čagosijanci.

Nakon što je Velika Britanija početkom 19. veka preuzela kontrolu, stanovništvo je na ostrvu ostalo sve do 1971. godine, kada su svi meštani prisilno raseljeni kako bi se omogućila izgradnja američke vojne baze.

Zbog položaja uz ključne pomorske rute između Azije i Afrike, Dijego Garsija ima izuzetno važnu geostratešku ulogu. Vojna baza je godinama služila kao logističko središte u brojnim operacijama, uključujući ratove u Persijskom zalivu i misije u Avganistanu.

Britanski premijer Kir Starmer je u oktobru 2024. najavio plan da se suverenitet nad Čagoskim ostrvima prenese na Mauricijus, uz zadržavanje baze na Dijego Garsiji pod britansko-američkom kontrolom u početnom periodu od 99 godina.

Profimedia

Starmer je u maju prošle godine potpisao sporazum prema kom će Velika Britanija iznajmiti bazu na 99 godina, uz mogućnost produženja za dodatnih 40. Predviđeno je i osnivanje fonda vrednog 40 miliona funti namenjenog stanovnicima ostrva.

Čagoska ostrva su 1965. izdvojena iz Mauricijusa, tada britanske kolonije, a London ih je otkupio za tri miliona funti. Između 1967. i 1973. kompletno stanovništvo je proterano kako bi se stvorili uslovi za gradnju zajedničke vojne baze sa SAD.

Bivši britanski ministar odbrane Grant Šaps izjavio je početkom 2025. za CNN da je plan "nerazuman", upozoravajući da će "Kina iskoristiti tu teritoriju za širenje svog uticaja".

- U britanskim bazama odvijaju se veoma osetljive aktivnosti i ne želite da budete okruženi potencijalnim protivnicima - kazao je Šaps.

Velika Britanija kontroliše ovu oblast još od 1814. godine, a 1965. je, uoči nezavisnosti Mauricijusa, izdvojila Čagos i preimenovala ga u Britansku teritoriju Indijskog okeana.

Sudbina ostrva ponovo je dovedena u pitanje 2019. godine, kada je Međunarodni sud pravde presudio da Britanija treba da vrati arhipelag "što je pre moguće" kako bi se proces dekolonizacije sproveo "u skladu s pravom naroda na samoopredeljenje". Iako savetodavna, ta odluka je dobila snažnu podršku Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam