Radi se bez prestanka: Švajcarski stručnjaci prave novu kožu za žrtve požara u Kran-Montani

Centar za proizvodnju ćelija pri Univerzitetskoj bolnici u Lozani radi bez prestanka kako bi obezbedio veštačku kožu za pacijente koji su teško povređeni u požaru koji je izbio u novogodišnjoj noći u baru u Švajcarskoj.

Ova ustanova, zajedno sa svojom jedinicom za proizvodnju kožnog tkiva, jedina je takvog kapaciteta u Evropi. Kako navodi tehnički menadžer farmacije Loran Karez, atmosfera je izuzetno napeta.

- Mnogo je emocija. Prioritet je pomoć ovim pacijentima što je više moguće, bilo da su u bolnicama u Švajcarskoj ili inostranstvu - rekao je on za AFP, naglašavajući da je tim u ovom trenutku potpuno usmeren na posao.

Tragedija se dogodila 1. januara u baru "Konstelacija" u skijaškom centru Kran-Montana, kada je stradalo 40 ljudi, uglavnom tinejdžera, dok je 116 osoba povređeno. Tokom vikenda još oko 80 pacijenata bilo je na lečenju u bolnicama i specijalizovanim centrima za opekotine u Švajcarskoj i drugim zemljama.

Kako nastaje veštačka koža

Bolnica ističe da je ovaj centar jedini sposoban da proizvede tako velike količine kožnog tkiva u skladu sa švajcarskim i evropskim propisima. U procesu se koriste mali, zdravi delovi kože uzeti od samih pacijenata, čime se smanjuje rizik od odbacivanja.

Tanjug/AP Photo/ Antonio Calanni

- Od deset kvadratnih centimetara zdrave kože možemo proizvesti između jedne i tri serije od po 2.600 kvadratnih centimetara, što je otprilike površina leđa - objasnio je Karez, uz napomenu da ovako dobijena koža nema dlake ni znojne žlezde.

Značaj centra dodatno pojašnjava specijalista za teške opekotine Olivije Pante.

- Centar ima vrlo važnu ulogu jer kada je 50 do 60 odsto površine tela opečeno, moramo uzgajati kožu u laboratorijama, jer to ne možemo učiniti samo korišćenjem preostale zdrave kože - rekao je on.

U takozvanim čistim sobama farmaceuti i medicinski tehničari, obučeni u laboratorijska odela, redovno obnavljaju hranljive rastvore u kojima se ćelije kože "kupaju", kako bi se podstaklo njihovo umnožavanje.

- Do sada smo primili biopsije od pacijenata. Sakupili smo i pohranili njihove ćelije - naveo je Karez, ističući da sada sledi najosetljivija faza, razmnožavanje keratinocitnog tkiva.

Ovaj proces traje oko tri nedelje. Ćelije se prirodno umnožavaju u posebnim posudama, dok ne počnu da se dodiruju i formiraju slojeve.

- U jednom trenutku prestaju da rastu i tada znamo da su spremne. To se vidi i po njihovom izgledu pod mikroskopom - objasnio je Karez.

Nakon toga sledi usklađivanje sa bolnicama kako bi se obavila transplantacija. Jednom kada koža sazri, mora biti presađena u roku od dva dana, ali uspeh nije uvek zagarantovan. „Ako se 80 odsto transplantata primi kod pacijenta, vrlo smo srećni – to je izuzetan rezultat“, rekao je Pante.

Dok čekaju presađivanje nove kože, lekari privremeno koriste hermetičke obloge, kožu preminulih donora ili čak riblju kožu kako bi zaštitili opečene delove tela.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam