Zašto ljudi vezuju krpice za drvo staro stotinama godina? Tajanstveni običaj na Kipru za koji mnogi ne znaju (FOTO)
24.12.2025 | 07:36
U mnogim kulturama širom Mediterana i Bliskog istoka postoji ovaj običaj koji je vremenom kao paganski integrisan u određene religije
Copyright Foto: 24sedam/ Milica Mališ
Šetajući kroz uske sokake Pafosa na Kipru već vekovima stoji "drvo želja" ili Zavetno drvo, tik uz Katakombe Svete Solomoni.
Prizor na koji nailazite zaista izaziva čuđenje - trake, krpice i maramice vise sa grana starih nekoliko stotina godina, a kako navodi lokalno stanovništvo, ovo drvo jako je važno za ljude koji žive u Pafosu.
Podsetnik na stradanja hrišćana
Katakombe Agije Solomoni predstavljaju jedno od najmističnijih mesta u drevnom Pafosu. U pitanju su podzemne katakombe koje datiraju iz rimskog perioda.
U katakombama su se skrivali hrišćani progonjeni zbog vere u Hrista, a prema predanju, ovde se skrivala sveta Solomoni sa svojih sedam sinova.
Ovaj spomenik ostaje podsetnik na stradanja hrišćana i usko je povezan sa zavetnim drvetom koje vekovima stoji iznad njega.
Zbog toga je ovaj prostor sakralan i ne predstavlja samo običnu turističku atrakciju, već sveto mesto za mnoge posetioce.
Okačene tkanine predstavljaju molitvu, zavet, nadu... Ljudi veruju da će ostavljanjem delova odeće ili tkanine dobiti zaštitu i ispunjenje želje.
Mnogi veruju i da ovo neobično drvo ima isceljujuće moći i da može da pomogne kod rešavanja različitih problema, kako sa zdravljem, tako i sa porodičnim i najdubljim ličnim nedaćama.
Na ovaj način, čovek ostavlja i deo sebe uz istinsku želju da mu se želje ispune, a ovaj običaj seže daleko u prošlost.
U mnogim kulturama širom Mediterana i Bliskog istoka postoji ovaj običaj koji je vremenom kao paganski integrisan u određene religije.
Tako je Zavetno drvo živi svedok preplitanja starih paganskih običaja sa hrišćanstvom koje je na Kipru prisutno vekovima.
Crkva Svetog Lazara i molitve za ozdravljenje
U jednom od najpoznatijih gradova na Kipru nalazi se Crkva Svetog Lazara. Podignuta je u 9. veku na mestu gde se, prema predanju, nalazi grob Svetog Lazara, kojeg je Hrist vaskrsao iz mrtvih.
Zbog toga ovaj pravoslavni hram ima poseban duhovni značaj i u njega dolaze vernici iz celog sveta kako bi se pomolili i ostavili svoje zavete.
U unutrašnjosti crkve često se mogu videti papirići sa imenima, maramice i sitni lični predmeti, koji simbolizuju molitve za zdravlje, utehu i pomoć u teškim životnim trenucima.
Crkva Svetog Lazara tako nije samo istorijski spomenik, već živo mesto vere koje i danas okuplja vernike iz različitih delova sveta. Najsvetiji deo hrama predstavlja grob Svetog Lazara, smešten u kripti ispod crkve, na kojem vernici ostavljaju lične predmete, papiriće sa imenima i komade odeće.
Uz molitvu, ovi predmeti – baš kao i kod zavetnog drveta – simbolično predstavljaju deo osobe koja traži spas i pomoć od svetitelja. Na taj način, materijalna stvar postaje deo obreda i molitve, ali i vid utehe za vernike.
U Crkvi Svetog Lazara ovaj običaj duboko je vezan za ličnost svetitelja, koji se u pravoslavnoj tradiciji smatra zaštitnikom bolesnih i onih koji trpe nepravdu ili dugotrajnu patnju.