Prave se bunkeri, postavljaju zmajevi zubi: Još jedna članica NATO-a se priprema za rat sa Rusijom

Estonija je započela postavljanje prvih betonskih bunkera duž jugoistočne granice sa Rusijom, čime je napravljen važan korak u realizaciji Baltičke odbrambene linije, zajedničkog projekta jačanja fortifikacija uprkos ranijim kašnjenjima.

Prema rečima Krismara Rosina, portparola Estonskog centra za odbrambene investicije, plan je da do kraja godine bude postavljeno ukupno 28 bunkera. Ova početna grupa predstavlja uvod u širu mrežu od oko 600 utvrđenja, čiji je cilj jačanje istočnog krila Evropske unije i NATO-a.

Rosin je u razgovoru za Defense News naveo da je dinamika radova i dalje podložna promenama.

 

 

Bunkeri se postavljaju na području opštine Setoma i u jugoistočnom delu Estonije, pri čemu se 27 objekata nalazi na državnom ili opštinskom zemljištu, dok je samo jedan smešten na privatnoj parceli.

Kašnjenja i tehnički izazovi

Raspoređivanje ovih objekata počelo je gotovo godinu dana kasnije nego što je prvobitno predviđeno, nakon problema u procesu nabavke koji su primorali vlasti da izmene pristup projektu.

Svaki bunker, površine oko 35 kvadratnih metara, projektovan je tako da izdrži udare granata kalibra 152 milimetra i predstavlja deo višeslojnog odbrambenog sistema namenjenog odvraćanju eventualne ruske invazije.

 

 

Rosin je dodao da su dodatne prepreke, poput bodljikave žice i protivtenkovskih prepreka poznatih kao "zmajevi zubi", već isporučene i uskladištene na unapred određenim lokacijama, gde čekaju postavljanje ako se ukaže potreba.

Iz Centra za odbrambene investicije u petak su saopštili da su bunkeri "trenutno bili raspoređeni, ali još nisu potpuno spremni".

Koordinacija i širi bezbednosni planovi

Osim problema sa nabavkom, projekat prati i složena koordinacija, jer zahteva saglasnost više aktera, među kojima su Estonske odbrambene snage, policija i granična straža, lokalne samouprave i privatni vlasnici zemljišta.

Paralelno s tim, estonska vlada planira i promene u sistemu vojne obaveze. Prema nacrtu zakona koji je ministar odbrane Hano Pevkur uputio na razmatranje, vojni rok bi od 2027. godine trebalo da traje 12 meseci za sve regrute.

Pevkur je objasnio da su "povećani obim i tehnička složenost obuke", kao i da su uvedeni savremeni sistemi naoružanja, zbog čega je, kako je naveo, potrebno produžiti služenje vojnog roka kako bi vojska bila spremna za zadatke "u svakom trenutku, u mirnodopsko i ratno doba". Do sada je obuka u Estoniji trajala osam ili 11 meseci, u zavisnosti od specijalnosti, prenosi portal err.ee.

Bonus video

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam