Za samo 72 minuta planetu bi prekrio mrak! Ovih 12 država su najbezbednije u slučaju nuklearnog rata

Globalne tenzije dostižu nivoe kakvi se nisu videli decenijama. Nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin poručio da je Moskva "spremna odmah" da krene u rat sa Evropom, a Ilon Mask ocenio da je široki oružani sukob "neizbežan u narednih 5 do 10 godina", zabrinutost zbog mogućeg trećeg svetskog rata postala je realna i gotovo opipljiva.

Uz nestabilnosti u Venezueli, Iranu, Izraelu i Gazi, sve češće se postavlja pitanje postoji li uopšte deo planete koji se može smatrati bezbednim?

Stručnjaci za rizike i geopolitičke analize godinama pokušavaju da modeluju ishode globalnog sukoba.

Iako njihova otkrića zvuče pesimistično, ipak ukazuju na nekoliko zemalja koje bi, zahvaljujući političkoj neutralnosti, geografskoj udaljenosti i sposobnosti da same proizvedu dovoljno hrane, imale povećane šanse za opstanak.

72 minuta do nuklearne zime

Finalistkinja Pulicerove nagrade, istraživačka novinarka Ani Jakobsen u knjizi "Nuklearni rat: Scenario" opisuje kako bi izgledala potpuna eskalacija nuklearnih arsenala.

Profimedia

Na osnovu razgovora sa stručnjacima i uvida u nekada poverljivu dokumentaciju, ona zaključuje da bi celokupna razmena projektila mogla da se završi za svega 72 minuta.

U tom crnom scenariju, razaranja bi bila samo prvi talas. Vatrene oluje koje bi gutale napadnute gradove podigle bi u atmosferu ogromne količine čađi, dovoljne da godinama zaklanjaju sunčevu svetlost.

Posledica bi bila "nuklearna zima" i slom poljoprivrede u većem delu planete. Naučni radovi, među kojima i studija objavljena u "Nature Food", predviđaju da bi glad mogla odneti živote i do pet milijardi ljudi. U takvom svetu, piše autorka, "preživeli bi zavideli mrtvima".

Gde bi opstanak bio najizvesniji?

Iako nije moguće potpuno izbeći posledice globalnog nuklearnog konflikta, neke države bi imale znatno povoljnije polazne tačke. Presudni kriterijumi su udaljenost od ključnih vojnih ciljeva u severnoj hemisferi, poljoprivredna samoodrživost i stabilna neutralna politika.

Australija i Novi Zeland gotovo bez izuzetka zauzimaju vrh sličnih lista. Njihova ogromna udaljenost od velikih sila, niska naseljenost i snažna poljoprivredna proizvodnja čine ih jednim od najrealnijih utočišta. Novi Zeland, koji često prednjači u Global Peace Index-u, dodatno je zaštićen svojim planinskim masivima.

Profimedia

Zemlje juga Južne Amerike takođe su često označene kao pogodna skloništa. Argentina sa svojim prostranim oranicama i otpornim kulturama poput pšenice, kao i Čile sa razvijenom infrastrukturom i resursima, nalaze se daleko od uobičajenih putanja interkontinentalnih projektila. Paragvaj i Urugvaj se pominju zbog relativno stabilne poljoprivrede i geografske izolacije.

Švajcarska, sinonim za neutralnost, ima snažnu zaštitu u vidu Alpa i mrežu skloništa koja obuhvata skoro celo stanovništvo. Zbog odbijanja da šalje oružje Ukrajini, stručnjaci ocenjuju da je mala verovatnoća da bi bila viđena kao neprijatelj.

Island, bez vojske i oslonjen na geotermalnu energiju, takođe se smatra jednim od najbezbednijih ostrva. Butan je još jedno mesto koje se često spominje - od 1971. zvanično održava potpunu neutralnost i politički je izolovan od globalnih blokova.

Daleko na severu, Grenland se izdvaja zbog oskudne populacije, političke neutralnosti i velike udaljenosti od potencijalnih ciljeva. Fidži, skriven usred Pacifika hiljadama kilometara od kopna, ima obilje prirodnih resursa i malu vojnu prisutnost. Indonezija, zahvaljujući dugotrajnoj politici "slobodne i aktivne" spoljne politike i udaljenosti od glavnih kriznih tačaka, takođe se svrstava među relativno bezbedne regione.

Bonus video

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam