Mladi Nemci neće u vojsku: Radije ćemo pobeći, nema tog novca, izgleda da dolazi rat

Od sledeće godine svi mladi Nemci rođeni 2008. suočiće se s pitanjem da li su spremni da služe vojsku. Za 18. rođendan dobijaju obavezu da popune formular sa ličnim podacima i prođu medicinsku procenu nakon koje će se utvrđivati njihova telesna i psihološka sposobnost.

Iako je služenje za sada zasnovano na dobrovoljnoj prijavi, vlada ovim mehanizmom uspostavlja zvaničnu bazu potencijalnih regruta, prenosi španski "El Pais".

Ministarstvo odbrane poručuje da se zemlja mora spremati za neizvesna vremena.

- Moramo se pripremiti za situaciju napetosti ili odbrane, moramo znati gde žive i gde se mogu locirati, kao što se radilo pre, u doba obaveznog vojnog roka - navode oni.

Lekarski pregledi biće najpre dobrovoljni, ali se planira da od sredine 2027. postanu obavezni. Slične planove najavile su i Belgija i Francuska.

Otpor jači od motivacije

U berlinskom kvartu Mite nekoliko tinejdžera otvoreno govori da ne planira da se prijavi, čak i ako služba postane obavezna. Šesnaestogodišnji Pavel Hanukajev poručuje da "ni u kom slučaju to ne bi učinio" i dodaje da bi, u slučaju pritiska, "pokušao da se proglasi nesposobnim iz zdravstvenih razloga".

Profimedia

Jedini koji je nešto fleksibilniji jeste skoro šesnaestogodišnji Adrian Kariljo.

- Učinio bih to ako bi me prisilili. Ne znači to da ću ići u rat. Bilo bi to samo šest meseci - kazao je on.

Njegovi vršnjaci Aljoša Plat (15) i Balduin Brusig (16) odlučno govore da bi se pozvali na prigovor savesti.

Brusig podseća na odredbu Ustava po kojoj "niko ne sme biti prisiljen da služi vojni rok s oružjem protiv svoje savesti". U tom slučaju bili bi upućeni u civilnu službu.

Novac nije dovoljan razlog

Dok vlast pokušava da privuče mlade nudeći najmanje 2.600 evra bruto mesečno, ova grupa sagovornika ostaje hladna prema finansijskom podsticaju.

- Nije mi važno koliko mi novca ponude, uvek ću biti protiv. Ne može se promovisati rat. Jednostavno, to je moralno pogrešno - kaže Hanukajev.

Profimedia

Brusig upozorava da novac nema smisla "ako, na primer, u slučaju rata, umreš", a Kariljo smatra da se vojna služba predstavlja kao opcija pre svega za siromašnije slojeve društva. Hanukajev se slaže da je takva strategija "vrlo podla i neodgovorna".

Vlada planira da poveća broj aktivnih vojnika sa 183.000 na najmanje 255.000 do 2035. i da duplira rezervni sastav.

Osećaj isključenosti i strah od budućnosti

Mladi Nemci tvrde da ih političari ne uključuju u odluke koje ih se najviše tiču.

- Većina mladih je protiv toga da političari od 60 godina odlučuju za njih. Zato mislim da je važno štrajkovati - kaže Plat.

Brusig dodaje da se oseća kao da ih vlast doživljava "više kao male šahovske figure".

Profimedia

Neki već razmatraju odlazak iz zemlje u slučaju poziva u vojsku, dok bi Kariljo prihvatio poziv ako bi to postalo obavezno.

Istovremeno, rastući izdaci za odbranu izazivaju dodatnu zabrinutost. Brusig procenjuje da će tek "u sledećih pet ili šest godina moći da se jasno vidi hoće li biti rata u bliskoj budućnosti".

Državljanstvo, identitet i dileme porodica

Vojna obaveza otvorila je rasprave i u porodicama mešovitog porekla. Statistika iz 2022. navodi da među muškarcima s nemačkim pasošem rođenim 2008. oko šestina ima i dodatno državljanstvo.

Hanukajev, koji ima nemačko, izraelsko i špansko državljanstvo, kaže da se ne vezuje previše ni za jednu zemlju.

- Uopšte mislim da je identifikovanje glupost... Zato, iako bih se osećao kao Nemac, ne mislim da bih više naginjao vojnom roku - objašnjava on.

Kariljo, koji ima švedsko i špansko državljanstvo, želi nemački pasoš uprkos mogućoj obavezi služenja.

- To ima veze s tim kako se osećam - kaže on, dok njegova majka Kristina Svenson brine da će sin sa nemačkim pasošem automatski biti obuhvaćen postupkom, ali je on uporan.

- Ne mogu da čekam večno. Uvek nešto može da se dogodi - istakao je on.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam