Alarmantan izveštaj o gojaznosti dece: Svako četvrto dete u Evropi ima višak kilograma!

Dečja gojaznost veliki je problem u Evropi i nosi sa sobom "po život opasne" zdravstvene rizike, upozoravaju stručnjaci u novom izveštaju Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

Prema istraživanju sprovedenom širom Evrope, svako četvrto dete ima višak kilograma, a od toga, jedno od deset je gojazno.

Statistike su naročito zabrinjavajuće  u južnoj Evropi, gde gotovo svako peto dete živi s gojaznošću, stanjem koje povećava rizik od dijabetesa, raka, srčanih oboljenja, moždanog udara i drugih hroničnih bolesti u odraslom dobu.

Istraživanje koje je SZO sprovedela od 2022. do 2024. godine, obuhvatilo je podatke oko 470.000 dece uzrasta od šest do devet godina u 37 zemalja. Naučnici su za više od 150.000 dece prikupili dodatne informacije o porodičnim i zdravstvenim navikama.

Ukupno gledano, dečaci češće imaju problem s gojaznošću nego devojčice – 13 odsto naspram devet odsto, pokazalo je istraživanje.

Profimedia

SZO navodi da su stope gojaznosti u nekim zemljama poslednjih godina doduše stabilne, ali da to ne pruža utehu, piše Euronews.

- Prekomerna težina i gojaznost među decom i dalje su alarmantno visoke i nastavljaju da ugrožavaju zdravlje sadašnjih i budućih generacija - rekao je Kremlin Vikramasinge, stručnjak za ishranu, fizičku aktivnost i gojaznost u evropskoj kancelariji SZO.

Izveštaj je takođe pokazao da roditelji dece s viškom kilograma često potcenjuju njihovu težinu. Ukupno 66 odsto roditelja dece s prekomernom težinom smatralo je da njihovo dete ima normalnu težinu – ili čak da je mršavo.

Ishrana dece širom Evrope generalno je loša: na primer, samo 32 odsto dece svakodnevno jede povrće.

Profimedia

Istovremeno, nezdrava hrana je veoma zastupljena: 41 odsto dece jede slatkiše, 29 odsto pije gazirane sokove, a 16 odsto konzumira slane grickalice više od tri puta nedeljno.

Postoje i razlike u zavisnosti od socioekonomskog statusa – deca čiji su roditelji obrazovaniji imaju tendenciju da se zdravije hrane.

Zanimljivo je da je gotovo svaki roditelj naveo da mu je dete fizički aktivno barem jedan sat dnevno, a 89 odsto dece spava najmanje devet sati noću – oba faktora važna su za dečje zdravlje.

Međutim, mnogi mališani provode mnogo vremena uz mobilne telefone, televizore i druge ekrane, navodi se u izveštaju.

Ukupno 42 odsto dece provodi najmanje dva sata dnevno pred ekranom radnim danima, dok vikendom taj procenat skače na 78 odsto.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi