Pljačka koja je ponizila Pariz: Kako je sedam minuta obrisalo istoriju Francuske (VIDEO)
20.10.2025 | 12:00
Detalji spektakularne pljačke Luvra
Copyright Ilustracija
Pariz je 19. oktobra 2025. osvanuo u neverici. Dok su prvi posetioci ulazili u čuveni muzej Luvr, četvoro maskiranih i precizno organizovanih provalnika sprovelo je filmsku pljačku veka — i to u samom srcu francuske kulture.
U samo sedam minuta lopovi su uspeli da razbiju prozor Galerije Apolo, razore dve vitrine i odnesu osam komada nakita neprocenjive istorijske i umetničke vrednosti — dragulje koji su pripadali porodici Napoleona Bonaparte i kraljicama Francuske iz XIX veka.
Kako je izvedena operacija
Prema saopštenju francuske policije, incident se dogodio oko 9.30 ujutru, samo nekoliko minuta nakon otvaranja muzeja. Deo kriminalaca je stigao na skuterima, dok su drugi došli kamionom sa korpom-dizalicom.
Kamion su postavili ispod prozora Galerije Apolo, odakle su se popeli na sprat i ugaonom brusilicom razbili prozor. Zatim su, koristeći isti alat, razbili dve staklene vitrine i pokupili dragulje. Sve vreme su nosili crne maske i rukavice, a jedan od njih imao je i žuti prsluk, koji će kasnije postati ključan trag za istragu.
Prema snimcima sa sigurnosnih kamera, pljačka je izvedena u vojnim minutama — bez ijedne greške. U trenutku dok su čuvari evakuisali posetioce, pljačkaši su već bili na skuterima.
Galerija Apolo – svetilište francuskog nasleđa
Galerija Apolo, izgrađena u XVII veku, jedno je od najprestižnijih odeljenja Luvra. U njoj se čuvaju krunski dragulji Francuske, remek-dela umetničkog nakita iz Napoleonove ere, ali i radovi majstora poput Šampanja, Delakroa i Šarla Le Bruna.
Upravo zato je ovaj zločin nazvan „napadom na francusku dušu“.
Krađa se dogodila u galeriji u kojoj su izložene kolekcije krunskog nakita koje su pripadale kraljicama i caricama — od Marije Amelije, Hortenzije de Boarne, Marije Luize, do carice Eugenije.
Šta je ukradeno
Francuske vlasti su potvrdile da je ukradeno osam komada nakita:
- Tijara iz seta kraljice Marije-Amelije i kraljice Hortenzije
- Ogrlica sa safirima i par minđuša iz iste parure
- Smaragdna ogrlica i minđuše Marije-Luize, Napoleonove druge supruge
- Tijara carice Eugenije de Montiho
- Broš i veliki luk sa broša carice Eugenije
- Kruna carice Eugenije, deveti planirani predmet, ostavljena je na mestu zločina — oštećena i napola razbijena.
Stručnjaci iz Luvra navode da je materijalna vrednost ogromna, ali simbolična još veća.
– Ukradena je istorija Francuske. Ti komadi predstavljaju vrhunac francuskog uticaja u svetu, spoj umetnosti, politike i luksuza – rekao je istoričar umetnosti Pjer Branda, direktor Fondacije „Napoleon“.
Makron: „Ukradena je istorija Francuske“
Francuski predsednik Emanuel Makron reagovao je istog dana.
– Sve radimo da se to postigne, da budu privedeni pravdi. Ovi dragulji nisu samo predmeti — to su simboli našeg identiteta i istorije – izjavio je Makron, poručivši da je pljačka „udar na nacionalno nasleđe“.
Ministar unutrašnjih poslova Loran Nunjez potvrdio je da je formiran poseban istražni tim i da se traga za četiri osobe.
Pariska tužiteljka Lor Bekuo naglasila je da su počinioci „profesionalci koji pripadaju mrežama organizovanog kriminala“, dodavši da su koristili sofisticiranu opremu i imali pomoć iznutra.
Trag žutog prsluka i forenzičke istrage
U dvorištu muzeja policija je pronašla žuti prsluk, koji je jedan od pljačkaša nosio tokom bekstva. Taj detalj je uočio građanin koji je obavestio policiju. Pored toga, pronađena je i jedna ugaona brusilica i tragovi gume sa skutera.
Snimci bezbednosnih kamera trenutno se analiziraju, a istražitelji sumnjaju da je deo grupe ranije obilazio muzej prerušen u turiste, kako bi izvideli sistem nadzora.
Mogu li dragulji da se prodaju?
Iako su ukradeni predmeti vredni više od 50 miliona evra, stručnjaci tvrde da će kriminalcima biti gotovo nemoguće da ih prodaju.
– Ti komadi su katalogizovani i prepoznatljivi. Ne mogu se pojaviti ni na jednom tržištu umetnina. Jedini način da se unovče bio bi da se dragulji rastave i prodaju pojedinačno, ali bi tada izgubili 90 odsto vrednosti – objašnjava Aleksandar Žikelo, predsednik aukcijske kuće Druo.
On dodaje da bi takav proces bio „dug, komplikovan i rizičan“, te da su kriminalci „verovatno potcenili težinu zadatka“.
Bezbednosni propusti u najčuvenijem muzeju sveta
Francuski mediji ističu da se pljačka dogodila u trenutku kada je Luvr bio delimično zatvoren zbog renoviranja i radova na sistemu klimatizacije — što je kriminalcima omogućilo da se lakše približe galeriji.
– Ovaj incident pokazuje koliko je i najčuveniji muzej sveta ranjiv – izjavio je jedan od bezbednosnih eksperata za list Le Monde.
Luvr, koji godišnje poseti više od 8,7 miliona ljudi, poslednji put je imao ozbiljan bezbednosni incident pre više od dve decenije.
Francuska u šoku – kulturna tragedija i nacionalna sramota
Francuski mediji ovu pljačku nazivaju „zločinom protiv istorije“. Dok ministar kulture Rašida Dati poziva na „potpunu reviziju bezbednosnih protokola“, opozicija optužuje vlast da je „zanemarila kulturnu infrastrukturu zemlje“.
U Parizu vlada osećaj gubitka — ne zbog materijalne štete, već zbog spoznaje da je jedan deo francuske duše nestao u sedam minuta.
Ova pljačka ponovo je otvorila pitanje bezbednosti muzeja u Evropi. Slični slučajevi potresli su prethodnih godina Dresden, Firencu i Amsterdam. U svetu gde umetnička dela i istorijski predmeti dostižu astronomske vrednosti, kulturno blago postaje meta globalnih kriminalnih mreža.
Francuske vlasti sada vode trku s vremenom — da pronađu lopove pre nego što neprocenjivi dragulji budu uništeni.
Sećanje na krađu „Mona Lize“
Krađa čuvene slike „Mona Liza“ iz Luvra 1911. godine bila je jedan od najšokantnijih događaja u istoriji umetnosti — i upravo taj incident je zapravo proslavio ovo delo Leonarda da Vinčija širom sveta.
Italijan Vinćenco Peruđa, bivši radnik u Luvru, sakrio se u muzeju i tokom noći ukrao sliku, verujući da ona „pripada Italiji“. Izneo ju je iz zgrade sakrivenu ispod svog radnog ogrtača i čuvao je dve godine u svom stanu u Parizu, a zatim pokušao da je proda galeristi u Firenci. U decembru 1913. otkriven je i uhapšen, a „Mona Liza“ je vraćena u Luvr.
Ovaj događaj izazvao je međunarodnu senzaciju, hiljade ljudi su dolazile u muzej samo da vide prazno mesto na zidu, a slika je postala simbol umetnosti, lepote i misterije — i jedna od najpoznatijih ikona sveta.