Genocid, ratni zločini, zločini protiv čovečnosti: Da li primirje u Gazi može da poništi međunarodne slučajeve protiv Izraela?

Pojasom Gaze u budućnosti bi, prema aktuelnim planovima, trebalo da upravlja tehnokratska vlada, bar prema sporazumu o prekidu vatre koji podržavaju SAD, a koji je doveo do pauze nakon dve godine borbi u priobalnoj enklavi.

Taj plan takođe precizira da Palestinskoj upravi, koja kontroliše okupiranu Zapadnu obalu, neće biti dozvoljeno da učestvuje u toj vladi dok se ona ne reformiše "kako je navedeno u raznim predlozima, uključujući mirovni plan predsednika Trampa iz 2020. godine".

U planu iz 2020. godine SAD su rekle da će priznati palestinsku državu samo ako ona prekine "rat protiv države Izrael".

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu takođe je govorio o ovome u Vašingtonu prošlog meseca.

"Prava" reforma Palestinske uprave mora da znači "prekid pravne aktivnosti protiv Izraela na MKS-u i MSP-u", rekao je Netanjahu, misleći na Međunarodni krivični sud i Međunarodni sud pravde, dva međunarodna suda gde su u toku slučajevi protiv Izraela.

Višestruki slučajevi protiv Izraela

Profimedia

Oba suda se nalaze u Holandiji. Jedan, MKS, goni pojedince osumnjičene za ratne zločine, a drugom, MSP-u zemlje podnose tužbe protiv drugih zemalja, obično zbog kršenja ugovora ili konvencija.

Krajem 2023. godine Južna Afrika se obratila MSP-u i optužila Izrael za kršenje Konvencije o genocidu iz 1948. godine, koju su Ujedinjene nacije usvojile nakon Drugog svetskog rata. Odluka o tome se ne očekuje do kraja 2027. godine. Postoji i još jedan slučaj na MSP-u, gde je Nikaragva optužila Nemačku za saučesništvo u genocidu zbog podrške Izraelu.

U međuvremenu, MKS je krajem 2024. godine izdao naloge za hapšenje Netanjahua i bivšeg izraelskog ministra odbrane Joava Galanta. Obojica su optuženi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, ali nijedan nije optužen za genocid. MKS je takođe izdao naloge za hapšenje trojice visokih lidera Hamasa, ali ih je povukao kada su oni ubijeni.

Verovatno je da MKS ima i druge naloge za hapšenje izraelskih političara koji još nisu objavljeni.

Da li bi trenutni prekid vatre u Gazi mogao da promeni išta od toga?

Tanjug/AP Photo/Jehad Alshrafi

Ako bi Palestinska uprava povukla slučaj pred MKS-om, kao što je Netanjahu insistirao, da li bi to okončalo postupak?

Čak i pre nego što je ova runda borbi počela u Gazi, Palestinska uprava je zatražila od MKS-a da istraži situaciju u Gazi. Ovi zahtevi sudu poznati su kao upućivanja.

Palestinska uprava se u vezi sa Izraelom obratila MKS-u 2018. godine, a MKS istražuje situaciju od 2021. godine. Istraga se bavi potencijalnim kršenjima sve do 2014. godine. Pre napada Hamasa u oktobru 2023. godine bila je fokusirana na širenje naselja na Zapadnoj obali.

U novembru 2023. godine, druge zemlje, uključujući Južnu Afriku, Bangladeš, Boliviju, Čile i Meksiko, pridružile su se slučaju MKS-a, rekavši da situacija o kojoj je Palestinska uprava prvobitno obavestila sud mora biti istražena.

Pored toga, organizacije za ljudska prava takođe su se pridružile tom slučaju MKS-a. Na primer, do kraja septembra 2025. godine Reporteri bez granica podneli su pet tužbi protiv Izraela MKS-u, navodeći da je izraelska vojska namerno ciljala palestinske novinare.

Profimedia

Ranije ovog meseca italijanska premijerka Đorđa Meloni rekla je novinarima da je palestinska zagovaračka grupa optužila nju i druge ministre za "saučesništvo u genocidu" u drugom podnesku MKS-u jer je Italija isporučila oružje Izraelu.

To znači da će, bez obzira na to šta Palestinska uprava uradi, međunarodni slučajevi biti nastavljeni jer su u njih uključeni i drugi podnosioci tužbi.

Da li prekid vatre otežava dokazivanje optužbi za genocid?

Malo je verovatno da će prekid vatre promeniti način na koji se vode slučajevi pred MKS-om ili MSP-om, rekli su pravni stručnjaci za DW. Činjenica da je Izrael pristao da sada prestane sa bombardovanjem Gaze ne poništava prethodne optužbe.

- Svi mogući postupci, bilo na nacionalnom ili na međunarodnom nivou, neće biti pogođeni trenutnim dešavanjima - rekao je za DW Kai Ambos, profesor međunarodnog krivičnog prava na Univerzitetu u Getingenu u Nemačkoj.

Profimedia

Plan od 20 tačaka takođe nudi amnestije borcima Hamasa koji se razoružaju. Potrebno je više detalja o tome, rekao je profesor prava. Ali čak i tada, bilo kakve amnestije "ne bi bile obavezujuće za nacionalne pravosudne sisteme, poput nemačkog, ili za MKS", istakao je Ambos. Sporazum bi bio obavezujući samo između dve strane u sukobu, napomenuo je.

- Prekid vatre ne bi trebalo da donese nikakvu promenu u krivičnom gonjenju ili odgovornosti za prošle zločine koje je počinila bilo koja strana - potvrdila je Suzan Akram, direktorka Međunarodne klinike za ljudska prava na pravnom fakultetu Univerziteta u Bostonu.

- Pitanja dokaza će verovatno biti komplikovanija, utoliko više što će dokazi verovatno biti izbrisani pod ruševinama u Gazi, a hiljade Palestinaca koji su bili svedoci počinjenih zločina, uključujući stotine novinara, ubijeni su - dodala je ona.

Prema njenim rečima, već je prikupljeno mnogo dokaza. Komisija UN za istragu o okupiranoj palestinskoj teritoriji, koja je u septembru zaključila da je Izrael počinio genocid u Gazi, ima svoju bazu podataka i nju će verovatno koristiti sudovi.

- Postoje i slučajevi u raznim zemljama protiv evropskih vladinih zvaničnika zbog saučesništva u genocidu u Gazi, kao i zahtevi za hapšenje raznih izraelskih vojnika i komandanata zbog njihovih zločina u Gazi. Ni na šta od toga neće uticati prekid vatre - rekao je Akram.

To uključuje i slučajeve u Nemačkoj. Tokom sledeće nedelje ili kasnije slučaj koji je pokrenuo Evropski centar za ustavna i ljudska prava (ECCHR) protiv nemačke vlade preći će na jedan od najviših sudova u zemlji, Savezni ustavni sud. Tamo će ECCHR tvrditi da Nemačka ne bi trebalo da izvozi oružje ili komponente oružja u Izrael.

- Iz nepravne perspektive, razumljivo je pitati se da li bi stvarna situacija mogla imati neki uticaj na slučaj. Ali pravno, prekid vatre, bez obzira na to koliko dugo traje, ne menja pravni osnov našeg zahteva - objašnjava Aleksandar Švarc, kodirektor programa za međunarodne zločine u ECCHR.

S jedne strane, slučaj ECCHR-a razmatra činjenice na terenu samo do januara 2025. godine, primetio je Švarc. S druge strane, međunarodna pravila o trgovini oružjem kažu da Nemačka mora da proceni primaoce svog oružja kako bi se utvrdilo da li postoji opasnost od korišćenja nemačkog oružja u ratnim zločinima.

U avgustu je Nemačka delimično suspendovala izvoz oružja u Izrael, ali otkako je proglašeno primirje neki nemački političari počeli su da pozivaju na ukidanje ovih ograničenja.

- Nakon dve godine izraelskog sistematskog kršenja humanitarnog prava, rizik da se nemačko oružje koristi u ratnim zločinima očigledno i dalje postoji. Proći će vreme dok Nemačka ponovo ne bude mogla legalno da izvozi oružje u Izrael - tvrdio je Švarc.

- Ratni zločini, zločini protiv čovečnosti i, kako sugeriše Istražna komisija UN, akti genocida, ne nestaju jednostavno zato što se borbe zaustavljaju. Primirje ne briše odgovornost. Ako ništa drugo, ono pruža prostor za sprovođenje pravde - zaključio je on.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi