Komplikovani manevar: Šta znači priznanje Palestine i kako bi sve moglo da se odvija dalje?
24.09.2025 | 21:05
Ni to što su tri četvrtine zemalja sveta za rešenje sa dve države nije dovoljno
Copyright Profimedia
Oko 160 država je potpisalo priznanje palestinske države. U poslednjoj nedelji, Velika Britanija, Francuska, Kanada i Australija su to učinile, ali izgledi da to postane stvarnost usred protivljenja SAD i izraelskog otpora veoma su mali.
Šta priznanje palestinske države zapravo znači?
U stvarnosti, priznanje Države Palestine diplomatska je deklaracija usmerena na spasavanje vizije rešenja sa dve države koje bi možda okončalo višedecenijski sukob Izraela i Palestine.
Premijer Velike Britanije Kir Starmer rekao je ovog vikenda da je to put ka stvaranju održive palestinske države koja koegzistira sa bezbednim Izraelom.
Međutim, on i drugi lideri priznaju da je takva vizija trenutno veoma daleka s obzirom na nepokolebljivo odbijanje Izraela da prihvati bilo koji oblik palestinske državnosti.
Zašto se to radi sada?
To je uglavnom reakcija na događaje u Gazi i tekuću izraelsku vojnu kampanju da potisne civilno stanovništvo teritorije na sve manji komad zemlje.
Francuski predsednik Emanuel Makron u julu je izjavio da je njegov hitni prioritet okončanje sukoba u Gazi i prekidanje ciklusa nasilja.
- Moramo konačno izgraditi Državu Palestinu, osigurati njenu održivost i omogućiti joj, prihvatanjem njene demilitarizacije i punim priznavanjem Izraela, da doprinese bezbednosti svih na Bliskom istoku - rekao je on.
Postoji i unutrašnja dinamika u nekoliko evropskih zemalja, gde su održani veliki propalestinski skupovi i gde se javno mnjenje okrenulo protiv Izraela zbog razaranja i gladi u Gazi.
Nekoliko ovih zemalja takođe ima veliku muslimansku populaciju. Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je u utorak da je "to zapravo njihov odgovor na sopstvenu domaću politiku" i "demonstrante na njihovim ulicama i slično".
Kakav je stav Amerike?
Ponavljajući stav Izraela, Trampova administracija je rekla da priznavanje palestinske države nagrađuje terorizam, što je ponovio i sam američki predsednik Donald Tramp na Generalnoj skupštini UN.
Rubio je u julu rekao da je Makronova odluka "nepromišljena", da "služi propagandi Hamasa" i "šamar u lice žrtvama 7. oktobra".
SAD su više od mnogih zapadnih vlada podržavale izraelsku kampanju u Gazi i nisu se javno protivile izraelskim planovima za proširenje naselja na okupiranoj Zapadnoj obali. Stavile bi veto na svaki pokušaj Saveta bezbednosti UN da prizna palestinsku državu.
Koje uslove postavljaju neke zemlje?
Evropske vlade i drugi kažu da je priznanje deo dugoročnijeg procesa, koji će uključivati reformu Palestinske uprave i nove izbore najkasnije godinu dana nakon prekida vatre u Gazi.
Kada se pridružila potezima za priznavanje palestinske države, Australija je primetila da je predsednik Palestinske uprave Mahmud Abas ponovio priznanje prava Izraela na postojanje i "obavezao se da će održati demokratske izbore i sprovesti značajne reforme finansija, upravljanja i obrazovanja".
Vlade koje priznaju palestinsku državu rekle su da Hamas ne sme imati nikakvu ulogu u tome. Deklaracija 27 država iz jula, uključujući mnoge u arapskom svetu, navodi da "Hamas mora okončati svoju vladavinu u Gazi i predati svoje oružje Palestinskoj upravi, uz međunarodno angažovanje i podršku, u skladu sa ciljem suverene i nezavisne palestinske države".
Starmer i drugi su rekli da palestinska država mora biti demilitarizovana.
Ko bi je vodio?
To je samo jedna od mnogih nepoznanica. Abas, sadašnji predsednik Palestinske uprave, ima 89 godina. U aprilu je imenovao poverljivog čoveka Huseina El Šeika za svog zamenika i verovatnog naslednika.
Šeik, rođen 1960. godine, veteran je Fataha, glavne frakcije PLO koju je osnovao Jaser Arafat. Međutim, PA je izgubila podršku među Palestincima zbog široko rasprostranjene korupcije i percepcije da je neefikasna u suočavanju sa sve češćim izraelskim upadima na Zapadnu obalu.
Ankete javnog mnjenja pokazuju da je, uprkos više od 20 godina u izraelskim zatvorima, 66-godišnji Marvan Barguti najpopularnija ličnost među Palestincima. Međutim, Izrael se zakleo da će ga držati u zatvoru. Osuđen je za planiranje napada koji su doveli do smrti pet izraelskih civila.
Da li to pomaže u postizanju rešenja o dve države?
Starmer je tokom vikenda priznao da rešenje o dve države visi o koncu.
- Nada u rešenje o dve države bledi, ali ne smemo dozvoliti da se to svetlo ugasi - rekao je on.
SAD su jedina vlada sposobna da utiče na Izrael da preispita svoju poziciju, ali nema znakova da to namerava.
Izraelska okupacija većeg dela Gaze i razgovori o planovima za proširenje suvereniteta na delove Zapadne obale putem aneksije znače da činjenice na terenu čine rešenje o dve države još udaljenijom perspektivom. Te planove snažno promovišu krajnje desničarski ministri u izraelskoj koaliciji, čak i dok oko 160 zemalja podržava stvaranje nezavisne Palestine.
Bonus video