Ulazi li sad NATO u rat sa Rusijom? Šta se do sada zna o incidentu u Poljskoj i šta bi moglo da proistekne iz njega
10.09.2025 | 18:04
Do sada se pominjao samo član 4, ali ne i 5
Copyright Profimedia
Poljske i NATO snage presrele su ruske dronove koji su ušli u poljski vazdušni prostor u utorak uveče i rano u sredu, što je bio njihov prvi direktan vojni sukob sa Moskvom od početka specijalne vojne operacije u Ukrajini 2022. godine.
I poljski i NATO avioni su odgovorili na kršenje poljskog vazdušnog prostora, koje se dogodilo tokom ruskog vazdušnog napada na Ukrajinu.
- Došlo je do neviđenog kršenja poljskog vazdušnog prostora dronovima. Ovo je čin agresije koji je predstavljao stvarnu pretnju bezbednosti naših građana - saopštila je poljska vojna operativna komanda.
Poljska je privremeno zatvorila najmanje tri svoja aerodroma, uključujući aerodrom Šopen u Varšavi, najveći u zemlji, i savetovala ljudima da ostanu kod kuće dok operacija traje. Ljudima u područjima pod rizikom u istočnim regionima Poljske koji se graniče sa Ukrajinom, uključujući glavni grad Varšavu, rečeno je da se sklone.
- Nema razloga da se tvrdi da smo u ratnom stanju, ali situacija je znatno opasnija od svih prethodnih - rekao je poljski premijer Donald Tusk i dodao da je mogućnost velikog vojnog sukoba "bliža nego ikada od Drugog svetskog rata".
Upad ruskih dronova usledio je tri dana nakon što je Moskva pogodila glavnu vladinu zgradu u Kijevu. U tom napadu su oštećene i zgrade Evropske unije i Britanskog saveta u ukrajinskoj prestonici.
Zato se sad postavlja pitanje da li će NATO odgovoriti ratom sa Rusijom?
Šta se dogodilo u Poljskoj?
U sredu ujutru poljska vojska je saopštila da je oborila "objekte slične dronovima" koji su ušli u njen vazdušni prostor tokom ruskog vazdušnog napada na susednu Ukrajinu.
Prema rečima poljskih zvaničnika, dronovi su prešli granicu usred talasa ruskih vazdušnih udara usmerenih na zapad Ukrajine, što je izazvalo trenutni vojni odgovor, kome su se pridružili poljski borbeni avioni F-16, holandski F-35 i italijanski izviđački avioni AVAKS.
Jedan od dronova je udario u stambeni objekat u Virikiju, na istoku Poljske. Niko nije povređen, prema novinskoj agenciji Rojters.
Ovo je prvi put da su snage saveznika NATO-a napale ruska vojna sredstva otkako je Moskva pokrenula specijalnu vojnu operaciju u februaru 2022. godine.
Tusk je nazvao kršenje poljskog vazdušnog prostora "ogromnim" brojem ruskih dronova "provokacijom velikih razmera". Dodao je da su snage NATO-a oborile one koji su predstavljali bilo kakvu pretnju.
Kasnije tog dana Tusk je obavestio poljski parlament da je do prvog kršenja poljskog vazdušnog prostora došlo oko 23.30 u utorak, a poslednje je prijavljeno u 6.30 u sredu.
Dodao je da preliminarni izveštaji ukazuju na to da je bilo ukupno 19 kršenja vazdušnog prostora, sa "značajnim brojem" dronova koji su prešli u Poljsku.
- Spremni smo da odbijemo takve provokacije. Situacija je ozbiljna i niko ne sumnja da se moramo pripremiti za različite scenarije. Svi naši saveznici shvataju situaciju veoma ozbiljno. Nismo zabeležili nikakve žrtve - rekao je Tusk.
Tusk je takođe sazvao hitan sastanak sa svojim najvišim ministrima i izjavio da je njegova kancelarija u kontaktu sa zvaničnicima NATO-a.
Da li bi ovo moglo da uvuče NATO u ruski rat u Ukrajini?
Incident je stavio principe kolektivne odbrane NATO-a u centar pažnje. Kako je članica NATO-a, napad dronom na Poljsku mogao bi da pokrene član 5 NATO sporazuma.
Taj član čini temelj kolektivne odbrambene strategije Alijanse. U njemu se navodi da će se "oružani napad" na jednu ili više članica u Evropi ili Severnoj Americi smatrati napadom na sve, što obavezuje saveznike da preduzmu akciju, uključujući upotrebu oružane sile, kako bi obnovili bezbednost.
Član 5 se ne pokreće automatski takvim napadom, već ga može pokrenuti pogođena nacija. Potreban je konsenzus među 30 zemalja članica NATO-a da incident ispunjava prag napada koji zahteva kolektivnu akciju.
Od kada je sporazum prvi put potpisan 1949. godine, član 5 je pokrenut samo jednom, nakon napada na SAD 11. septembra 2001. godine.
Hoće li Poljska pokrenuti član 5?
Još ne. Tusk je rekao da će Poljska pokrenuti član 4 sporazuma, prema kom nacija može da zatraži formalne konsultacije unutar Alijanse ako smatra da je njena bezbednost ugrožena. Ovo bi poslužilo kao korak ka razmatranju pokretanja člana 5.
Istorijski gledano, član 4 je pokrenut samo sedam puta od osnivanja NATO-a: poslednji put su to učinile Bugarska, Češka, Estonija, Letonija, Litvanija, Poljska, Rumunija i Slovačka 2022. godine, odmah nakon pokretanja ruske operacije u Ukrajini.
Tusk je rekao da ceni izraze solidarnosti, ali da "reči nisu dovoljne" i da će Poljska tražiti "mnogo veću“ podršku od svojih saveznika.
Kako je EU reagovala na ovaj incident?
Najviši diplomata EU Kaja Kalas, potpredsednica Evropske komisije, rekla je da incident označava eskalaciju ruskog rata u Ukrajini.
- Moramo povećati troškove Moskvi, ojačati podršku Ukrajini i investirati u evropsku odbranu. EU igra glavnu ulogu i mi ćemo podržati inicijative poput odbrambene linije na istočnoj granici - rekla je u saopštenju objavljenom na Iksu.
Kalas je dodala i da EU izražava "punu solidarnost sa Poljskom" i nazvala upad ruskih dronova "najozbiljnijim kršenjem evropskog vazdušnog prostora od Rusije od početka rata", napomenuvši da "indikacije ukazuju na to da je bio nameran, a ne slučajan".
Komesar EU za odbranu Andrijus Kubilijus takođe je naglasio potrebu za "zidom od dronova" duž zajedničkih granica.
- Rusija još jednom testira pogranične države, EU i NATO. Radićemo zajedno sa državama članicama, pograničnim zemljama i Ukrajinom. Rusija će biti zaustavljena - napisao je Kubilijus u objavi na Iksu.
Kako je Ukrajina odgovorila?
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski upozorio je da Moskva nastavlja da "pomera granice mogućeg" usmeravajući dronove na Poljsku.
- Ako ne naiđe na snažnu reakciju, ostaje na novom nivou eskalacije - rekao je Zelenski, dodajući da je 15 regiona Ukrajine bilo meta noćnog "masovnog" napada u kom je upotrebljeno 415 dronova različitih tipova i više od 40 krstarećih i balističkih raketa.
- Rusi moraju da osete posledice. Rusija mora da oseti da se rat ne može proširiti i da će morati da se okonča - rekao je ukrajinski predsednik.
Bonus video