Putin i Kim nisu jedine svetske face: Evo ko sve dolazi na vojnu paradu u Pekingu

Ruski predsednik Vladimir Putin i severnokorejski lider Kim Džong Un samo su dva od nekoliko svetskih lidera koji će prisustvovati vojnoj paradi sa predsednikom Kine Si Đinpingom u Pekingu sledeće nedelje sa ciljem obeležavanja 80 godina od pobede kineskog naroda u "Ratu otpora protiv japanske agresije" i završetka Drugog svetskog rata.

Nijedan zapadni lider neće biti među 26 šefova država i vlada koji će prisustvovati paradi sledeće nedelje, osim Roberta Fica, premijera Slovačke, prema kineskom Ministarstvu spoljnih poslova.

Putin, koga traži Međunarodni krivični sud, poslednji put je putovao u Kinu 2024. godine.

Severna Koreja, formalni saveznik Kine, pod sankcijama je Saveta bezbednosti UN od 2006. godine zbog razvoja nuklearnog oružja i balističkih raketa. Kim je poslednji put posetio Kinu u januaru 2019. godine.

Među prisutnima na paradi povodom zvanične predaje Japana tokom Drugog svetskog rata biće i predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko, predsednik Irana Masud Pezaškijan, predsednik Indonezije Prabovo Subijanto i predsednik Narodne skupštine Južne Koreje Vu Von-šik, rekao je pomoćnik kineskog ministra spoljnih poslova Hong Lej na konferenciji za novinare.

Paradi će, kako se navodi, prisustvovati i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali to još nije zvanično potvrđeno.

Tanjug/Jadranka Ilić

Ujedinjene nacije će predstavljati zamenik generalnog sekretara Li Džunhua, koji je ranije bio na različitim pozicijama u kineskom Ministarstvu spoljnih poslova, a bio je i kineski ambasador u Italiji, San Marinu i Mjanmaru.

Tog dana predsednik Kine Si Đinping gledaće desetine hiljada vojnika na Trgu Tjenanmen zajedno sa stranim zvaničnicima i visokim kineskim liderima.

Na paradi, koja će biti jedna od najvećih u Kini u poslednjih nekoliko godina, biće predstavljena najsavremenija oprema poput borbenih aviona, sistema protivraketne odbrane i hipersoničnog oružja.

Milioni Kineza su poginuli tokom dugotrajnog rata sa carskim Japanom 1930-ih i 1940-ih godina, koji je postao deo globalnog sukoba nakon napada Tokija na Perl Harbor 1941. godine.

Komunistička partija Pekinga poslednjih godina je održala niz značajnih događaja kako bi obeležila svoj otpor tokom rata, zavetujući se da Kina nikada više neće biti bačena na kolena na takav način.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam