Kako je došlo do gladi u Gazi? Izrael optužuje Hamas, ali je realnost potpuno drugačija
27.08.2025 | 21:09
Sprečavanje ulaska robe u izolovano enklavu definitivno je glavni faktor
Copyright Tanjug/AP Photo
Integrisana klasifikacija faze bezbednosti hrane (IPC), koju podržavaju Ujedinjene nacije, vodeći svetski pratilac gladi, proglasila je prošle sedmice glad u gradu Gazi.
Njena procena da pola miliona ljudi, četvrtina Palestinaca u Pojasu Gaze, pati od gladi šokantna je iz više razloga.
Primarno je to što se u izveštaju naglašava da je ova situacija "potpuno veštački stvorena" dok humanitarne organizacije optužuju Izrael za "sistematsku opstrukciju" ulaska hrane u Pojas Gaze.
U izveštaju IPC-a navodi se da je otkriveno da ljudi koji žive u oblasti grada Gaze doživljavaju uslove "gladovanja, siromaštva i smrti".
Takođe se navodi da se glad brzo širi - očekuje se da će glad biti dominanta u većem delu ostatka Gaze u septembru, prema trenutnim trendovima.
Izveštaj je došao do ovog zaključka putem tri ključna indikatora:
- glad: najmanje 1 od 5 domaćinstava suočava se sa ekstremnim nedostatkom hrane;
- neuhranjenost: otprilike 1 od 3 ili više dece je akutno neuhranjeno;
- smrtnost: najmanje 2 na 10.000 ljudi umire svakodnevno zbog potpune gladi ili kombinacije neuhranjenosti i bolesti.
Kada se dostignu dva od ova tri indikatora, IPC prepoznaje da je u pitanju glad. IPC kaže da je procenio da su u Gazi sva tri praga dostignuta.
IPC kaže da se indikator "smrtnosti" ne prikazuje u dostupnim podacima zbog kvara sistema za praćenje. Veruje se da se većina netraumatskih smrti ne beleži.
Na osnovu postojećih dokaza i stručne procene, IPC je zaključio da je prag "smrtnosti" od gladi dostignut.
Izveštaj je objavljen nakon što je Ministarstvo zdravlja Gaze zabeležilo dva nova smrtna slučaja od neuhranjenosti, čime je ukupan broj smrtnih slučajeva porastao na 273, uključujući 112 dece.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je više puta negirao da se u Gazi gladuje i rekao je da je tamo gde ima gladi to krivica humanitarnih agencija i Hamasa.
Izrael je optužio međunarodne humanitarne agencije poput UN da ne preuzimaju pomoć koja čeka na granici Gaze, ukazujući na stotine kamiona koji stoje puni.
"Potpuno veštački stvorena"
Nakon nedelja u kojima je svet gledao slike izgladnele dece, sa nadutim stomacima i kostima koje su se mogle videti ispod kože, mnogi su primetili da su znaci gladi odavno bili očigledni.
Mogućnost Palestinaca da pristupe hrani bila je komplikovana tokom skoro dvogodišnjeg rata u Gazi.
Izrael je dugo uvodio ograničenja na robu koja ulazi u Gazu, a ta ograničenja su se povećala nakon početka rata 7. oktobra 2023. godine, izazvanog smrtonosnim napadom Hamasa na Izrael.
Međutim, od marta 2025. godine, situacija se brzo pogoršala nakon što je Izrael uveo skoro tromesečnu blokadu robe koja ulazi u Gazu.
Pod značajnim međunarodnim pritiskom Izrael je krajem maja počeo da dozvoljava ulazak ograničene količine robe u Gazu. Takođe je uveo novi sistem distribucije hrane kojim upravlja kontroverzna grupa pod nazivom Humanitarna fondacija za Gazu (GHF) kako bi zamenio prethodni sistem distribucije hrane koji su vodile UN.
GHF ima četiri mesta za distribuciju hrane u militarizovanim zonama do kojih Palestinci moraju da pešače dugo izloženi riziku, koja su zamenila 400 mesta za distribuciju pod sistemom UN-a.
Pronalaženje hrane postalo je smrtonosan poduhvat za Palestince i oni redovno govore da moraju da biraju između gladi i smrti, misleći na gotovo svakodnevne pucnjave na ljude koji pokušavaju da dobiju pomoć na mestima za distribuciju GHF-a.
Ujedinjene nacije su zabeležile ubistvo najmanje 994 Palestinaca u blizini lokacija GHF-a od kraja maja, a najmanje 1.760 je ranjeno dok je pokušavalo da dođe do pomoći.
UN kažu da je većinu ubila izraelska vojska, što potvrđuju očevici i lekari u Gazi. Izrael je više puta odbacio ove optužbe.
U okviru ovog sistema, koji nadgleda Izrael, glad u Gazi se proširila.
Kako je pritisak na Izrael da dozvoli uvoz više hrane nastavljao da raste, krajem jula je počeo da dozvoljava ulaz sve većeg broja kamiona pomoći u Gazu svakog dana i uvodio je "taktičke pauze" u borbama kako bi omogućio prolazak većeg broja konvoja pomoći kroz teritoriju.
Više pomoći je ušlo poslednjih nedelja, a astronomske cene nekih proizvoda na pijacama su donekle smanjene, mada je to za mnoge Palestince i dalje preterano skupo. Ponekad je cena brašna dostizala preko 85 dolara (8.500 dinara) za kilogram, mada je ta cifra počela da se smanjuje.
UN i humanitarne organizacije kažu da, uprkos tome što je Izrael ublažio neka od svojih ograničenja u vezi sa unosom hrane u Pojas Gaze, i dalje postavlja značajne prepreke i opstruiše prikupljanje i distribuciju pomoći.
Organizacije kažu da je potrebno da u Gazu uđe 600 kamiona robe dnevno kako bi ljudi zadovoljili svoje osnovne potrebe, a trenutno je dozvoljeno d aih uđe upola manje.
Izrael je takođe počeo da dozvoljava vazdušne dopreme pomoći, što je kritikovano kao neefikasno i opasno.
Izraelska optužba da je Hamas odgovoran za glad takođe je kritikovana. Višestruki izveštaji, uključujući interni izveštaj vlade SAD, otkrili su da nema dokaza da Hamas sistematski preusmerava pomoć.
Postoji široko rasprostranjena pljačka kamiona koji ulaze u Gazu, ali agencije za pomoć kažu da većinu pljački izvode gomile očajnih Palestinaca i neke organizovane grupe koje pokušavaju da ostvare profit od preprodaje.
Na kraju krajeva, agencije za pomoć mesecima ponavljaju da, kako bi se sprečila glad, Gaza mora biti preplavljena pomoći koja ulazi drumom, a trenutno Izrael i dalje nameće ograničenja.
Odgovor Izraela
Više izraelskih vladinih zvaničnika odbacilo je izveštaj IPC-a.
Izraelsko ministarstvo spoljnih poslova optužilo je IPC da je objavio "izmišljeni izveštaj skrojen tako da se uklopi u lažnu kampanju Hamasa".
Izraelsko vojno telo pod nazivom Kogat (Koordinator vladinih aktivnosti na teritorijama), koje je odgovorno za upravljanje graničnim prelazima u Gazu, nazvalo je izveštaj IPC-a "lažnim i pristrasnim, zasnovanim na delimičnim podacima koji potiču od terorističke organizacije Hamas".
Između ostalih kritika, Izrael kaže da je IPC "promenio svoj globalni standard" prepolovivši prag onih koji se suočavaju sa glađu sa 30 na 15 odsto, kao i da je "potpuno ignorisao svoj drugi kriterijum stope smrtnosti".
IPC je odbacio optužbe i rekao da je koristio dugo uspostavljene standarde koji su ranije korišćeni u sličnim situacijama.
Izraelska optužba da je IPC koristio "podatke Hamasa" izgleda se odnosi na to da neki od izveštaja o neuhranjenosti u Gazi dolaze od tamošnjeg Ministarstva zdravlja. Međutim, podaci ministarstva o smrtnim slučajevima i povredama smatrani su pouzdanim tokom celog rata.
Reakcije na izveštaj agencija UN i međunarodnih lidera bile su snažne.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš rekao je da Izrael, kao okupaciona sila, "ima nedvosmislene obaveze prema međunarodnom pravu - uključujući dužnost da obezbedi hranu i medicinske zalihe stanovništvu" i da "ne možemo dozvoliti da se ova situacija nastavi nekažnjeno".
Šef humanitarne pomoći UN Tom Flečer rekao je da je glad direktna posledica "sistematske opstrukcije" ulaska pomoći u Gazu od strane Izraela.
U petak je šef UN za ljudska prava Folker Tirk rekao da je "ratni zločin koristiti gladovanje kao metod ratovanja, a posledična smrt može se smatrati i ratnim zločinom namernog ubistva".
Invazija grada Gaze
Izrael je prošle sednice odobrio poziv desetina hiljada rezervista radi sprovođenja kontroverzne invazije i okupacije grada Gaze, područja na kom je IPC proglasio glad.
Netanjahu kaže da je preuzimanje vlasti najbolja opcija za poraz Hamasa, okončanje rata i vraćanje izraelskih talaca iz Gaze.
Invazija bi prisilno raselila procenjenih milion Palestinaca koji žive u gradu i okolnim područjima.
Zajedničko saopštenje brojnih organizacija UN, uključujući UNICEF, Svetski program za hranu i Svetsku zdravstvenu organizaciju, izrazilo je zabrinutost zbog planirane ofanzive, rekavši da bi "to imalo dalje razarajuće posledice po civile tamo gde već postoje uslovi gladi".
Bonus video