Gaza je njegova karta: Zašto Netanjahu ne sme da odustane od plana o okupaciji

Izraelski kabinet zvanično je prošlog petka odobrio zauzimanje grada Gaze, skoro dve godine nakon početka žestokog rata u izolovanoj palestinskoj aneklavi.

Vlada je postavila pet zvaničnih ciljeva: demontažu vojnih kapaciteta Hamasa, obezbeđivanje povratka svih živih i preminulih talaca, demilitarizaciju enklave, proširenje izraelske kontrole nad njenom teritorijom i uspostavljanje nove civilne administracije, koja neće obuhvatati ni Hamas ni Palestinsku upravu.

Ali iza ovih tačaka krije se proračunata igra. Za premijera Benjamina Netanjahua operacija nije bitna samo zbog dobitaka na bojnom polju. Radi se i o političkom opstanku i, neki kažu, postavljanju pozornice za nešto mnogo trajnije.

Tajming nije slučajnost

Analitičari kažu da je tajming napada na grad Gazu sve samo ne slučajan.

Mhaimer Abusada, vanredni profesor političkih nauka na Univerzitetu Al Azhar u Gazi, sada sa sedištem u Kairu, otvoreno kaže da je "Izrael shvatio da nije uspeo da oslobodi taoce i pobedi Hamas".

Profimedia

- Nastavak rata garantuje da će Netanjahu ostati na svom mestu - kaže on.

Netanjahuova koalicija kontroliše samo 61 mesto u Knesetu, tesnu većinu. Nekoliko ultraortodoksnih poslanika pretilo je da će odustati od kontroverznog nacrta zakona kojim bi se regrutovala omladina Haredi u Izraelske odbrambene snage. Gubitak čak i šačice članova mogao bi ga koštati većine i pokrenuti izbore na kojima nije siguran da će pobediti.

Ta ranjivost daje ogromnu prednost tvrdokornim partnerima poput ministra finansija Bezalela Smotriča i ministra nacionalne bezbednosti Itamara Ben-Gvira, koji su obojica glasni zagovornici proširenja rata.

Jariv Openhajmer, izraelski mirovni aktivista i član upravnog odbora organizacije "Mir sada", jedne od vodećih nevladinih organizacija u zemlji protiv okupacije, vidi jasan politički motiv.

- Netanjahu radi ono što je dobro za njega i njegovu koaliciju - rekao je on za RT i dodao da je u igri i ideologija.

Profimedia

- Netanjahu i njegova vlada ne žele da postignu sporazum o prekidu vatre sa Hamasom. Ne žele da okončaju rat. A alternativa okončanju rata je eskalacija rata i osvajanje delova Pojasa Gaze. To rade kako bi otvorili put za eventualnu izgradnju izraelskih naselja - objašnjava Openhajmer.

Od povlačenja do povratka?

Pre 2005. godine Izrael je imao više od 20 jevrejskih naselja u Gazi, veoma čuvanih enklava koje su održavane uz ogromne troškove. Kada je tadašnji premijer Arijel Šaron naredio evakuaciju doseljenika i povlačenje trupa te godine, zemlja se podelila napola: neki Izraelci su pozdravili taj potez kao olakšanje od skupog i opasnog tereta, a drugi su upozorili da će to ohrabriti Hamas i druge militantne grupe.

Danas su ta upozorenja postala centralne teme razgovora za Ben-Gvira i Smotriča, koji tvrde da se napadi 7. oktobra nikada ne bi dogodili da je Izrael zadržao kontrolu nad Pojasom. Njihova vizija sada uključuje ponovno uspostavljanje jevrejskih naselja u oblastima napuštenim pre dve decenije - što je cilj koji se lepo poklapa sa Netanjahuovom odlukom da dublje prodre u Gazu.

Profimedia

Vojna operacija sa ogromnim civilnim troškovima

Neki stručnjaci upozoravaju da će zauzimanje grada Gaze i demontaža Hamasa biti sve osim jednostavni i da bi mogli da izazovu katastrofalne posledice.

- Izraelska vojska je veoma jaka, a Hamas je veoma slab. Dakle, vojno gledano, osvajanje grada Gaze nije velika operacija. Ali pitanje je mnogo šire: kako iseliti stanovništvo koje je već siromašno i nema šta da izgubi, i kako se brinuti o tim ljudima nakon što budu premešteni na jug. Ovo je ogromna operacija čiji rezultati bi mogli biti katastrofalni, ne samo za Palestince, već i za izraelsko društvo, Izrael i izraelsku vojsku - rekao je Openhajmer.

Tokom skoro dve godine borbi Izrael je više puta raseljavao stanovništvo Gaze - ponekad cele četvrti, a nekad i cele gradove. Prema podacima Ministarstva zdravlja Gaze i međunarodnih agencija, više od 61.000 Palestinaca je ubijena od početka rata, a više od 146.000 je ranjeno. Nezavisne procene, uključujući projekciju časopisa "Lanset" iz jula 2025. godine, upozoravaju da bi indirektni broj žrtava mogao da poveća ukupan broj smrtnih slučajeva na skoro 93.000. POGLEDAJ GALERIJU

Uništenje je zapanjujuće: između 69 i 90 odsto svih zgrada u Gazi je oštećeno ili uništeno. Svetska banka i Ujedinjene nacije procenjuju troškove gubitaka infrastrukture na 18,5 milijardi dolara, a samo čišćenje ruševina moglo da traje više od decenije. Oko milion ljudi sada se suočava sa novim krugom raseljavanja.

Globalni udarac i rastuća izolacija

Međunarodni bes zbog vođenja rata raste već mesecima. Odluka o proširenju ofanzive izazvala je posebno oštre kritike, uključujući i od jednog od najbližih saveznika Izraela. Nemačka je najavila da će obustaviti isporuke oružja koje bi moglo biti upotrebljeno u Gazi. Poruka iz evropskih prestonica je sve otvorenija, i to nije samo retorika - odluke o izvozu, sudski sporovi i parlamentarni predlozi počinju da utiču.

Abusada upozorava da je ovo samo početna faza šire reakcije, predviđajući dublju izolaciju Izraela i na regionalnom i na globalnom nivou.

Profimedia

- Naravno, ovo je samo početak. Pritisak sveta će definitivno imati svoj uticaj na Netanijahua i njegovu vladu. Ali, sve dok postoji zeleno svetlo iz Bele kuće, Netanijahu će nastaviti sa ovim planom, bilo da postigne bolji dogovor sa Hamasom ili da na kraju preuzme Gazu i dozvoli doseljenicima da grade svoja naselja. Upravo na tome oni insistiraju - smatra Openhajmer.

Dogovor na stolu – i zašto možda neće odvesti nikuda

U međuvremenu, porodice oko 20 živih talaca koji se još drže u Gazi postaju sve očajnije. Hiljade ljudi su se pridružile nedeljnim skupovima u subotu uveče, zahtevajući da vlada promeni kurs. Abusada kaže da su njihovi strahovi opravdani.

- Širenje rata dovešće do smrti mnogih talaca. Borcima i stražarima Hamasa je naloženo da ih ubiju ako se izraelska vojska približi njihovom skrovištu. To se dešavalo i ranije i moglo bi se desiti ponovo. Sada svi znamo da oslobađanje talaca neće proći bez dogovora sa Hamasom - objašnjava on.

Profimedia

Poslednja runda pregovora o prekidu vatre u Dohi propala je zbog ključnih spornih tačaka: koliko daleko izraelske snage mogu da napreduju nakon primirja, odnosa razmene zarobljenika za taoce i da li će Izrael zadržati kontrolu nad prelazom Rafa.

Sada, posrednici Katar i Egipat navodno promovišu novi predlog: Hamas bi oslobodio neke taoce u zamenu za povlačenje izraelske vojske na granice Gaze i uspostavljanje novog upravnog tela koje isključuje Hamas.

- Na stolu je ponuda koju Katar i Egipat podržavaju, a koja sugeriše da bi Hamas oslobodio sve taoce u zamenu za povlačenje izraelske vojske iz Gaze na granice. Takođe pretpostavlja da će se uspostaviti nova vlada u Gazi koja neće uključivati Hamas - rekao je Openhajmer.

- To je dobar plan, ali on znači da će Izrael morati da se odrekne sna da će se Palestinci iseliti i da će Izrael moći da gradi svoja naselja tamo, a to je nešto što Netanjahu neće prihvatiti jer će to srušiti njegovu koaliciju - zaključuje on.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam