Na pomolu novi rat! Mogao bi da počne već krajem avgusta, niko neće moći da ga zaustavi

Postoje ozbiljni pokazatelji da bi Izrael mogao da pokrene novi oružani sukob sa Iranom pre kraja godine, a moguće već i krajem avgusta, piše američki portal "Foreign Policy".

Teheran se, prema dostupnim informacijama, intenzivno priprema za eventualni napad. Tokom prethodne krize Iran je birao strategiju strpljivog reagovanja, uz pažljivo odmerene raketne odmazde i pripremu za dugotrajan rat. Ovog puta smatra se da će Teheran od početka krenuti oštrije, kako bi jasno poručio da se "neće pokoriti". Potencijalni sukob mogao bi biti razorniji nego prethodni.

Ako američki predsednik Donald Tramp ponovo popusti pred zahtevima iz Izraela i uključi se u operacije, Sjedinjene Američke Države mogle bi da se suoče sa "totalnim ratom" protiv Irana.

Prema pisanju "Foreign Policy", izraelska ofanziva iz juna nije imala za glavni cilj samo iranski nuklearni program, već i preuređivanje političke mape Bliskog istoka. Nuklearna pitanja bila su značajna, ali nisu predstavljala ključnu tačku.

Više od dvadeset godina Izrael pokušava da ubedi Vašington da vojno deluje protiv Irana, s namerom destabilizacije i postizanja nove regionalne ravnoteže koja bi išla u korist izraelskim interesima, što sam ne može da sprovede.

U tom okviru junsku kampanju pratile su tri osnovne namere: uvlačenje SAD u direktan oružani sukob sa Iranom, uklanjanje iranskog rukovodstva i pretvaranje te zemlje u prostor koji bi Izrael mogao da bombarduje bez straha od posledica, slično Siriji ili Libanu. Od svega toga, ostvaren je samo jedan cilj.

Profimedia

Tramp nije "neutralisao" nuklearne kapacitete Irana niti vratio situaciju u stanje u kom bi se smatrala rešenom. Rezultat izraelskih udara bio je tek delimičan uspeh. Izrael je priželjkivao punu američku vojnu mobilizaciju, uključujući napade na iranske regularne snage i ekonomsku infrastrukturu. Ipak, iako Tramp preferira brze i odlučne vojne akcije, bio je oprezan prema riziku od totalnog rata, pa je strategiju oblikovao tako da ograniči, a ne proširi sukob.

Kratkoročno gledano, Tramp je postigao svoje ciljeve, što je izazvalo nezadovoljstvo u Izraelu, ali dugoročno je ostavio prostor da ga Izrael uvlači u dalju eskalaciju. Kako je sukob odmicao, Izrael je trpeo ozbiljne gubitke - protivvazdušna odbrana mu je bila narušena, dok su iranski projektili postajali sve precizniji. Iako bi Tel Aviv verovatno produžio rat uz punu američku podršku, postalo je jasno da su Trampovi udari ostali jednokratni.

Time je Izrael uspeo da uključi SAD u sukob, ali ih nije zadržao u dužem angažmanu. Ostala dva cilja, rušenje iranskog rukovodstva i dugotrajno onesposobljavanje nuklearne infrastrukture, nisu ostvarena. I pored inicijalnih uspeha, među kojima su i likvidacije "30 visokih komandanta i 19 nuklearnih stručnjaka", efekat je bio privremen. Za manje od jednog dana Iran je popunio većinu tih upražnjenih mesta.

Izraelske procene da će početni udari izazvati haos u vrhu iranske vlasti i ubrzati njen pad nisu se ostvarile. Suprotno očekivanjima, eliminacija komandnog kadra Islamske revolucionarne garde nije dovela do masovnih protesta ili pobune protiv režima. Naprotiv, različite političke struje u Iranu ujedinile su se oko nacionalnih simbola, a zemlja je zahvatila snažna talas nacionalnog ponosa. Izrael nije uspeo da kapitalizuje postojeće nezadovoljstvo među Irancima.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi