Analiza 24sedam: I Putin i Tramp pobednici jer je biznis pregazio politiku!
09.08.2025 | 21:08 >> 21:35
Amerika i Rusija se približavaju, ali to ne znači da je i mir blizu
Copyright Profimedia
Pred očekivani samit ruskog predsednika Vladimira Putina i američkog predsednika Donalda Trampa, Moskva i Vašington, kao i toliko puta ranije u oblasti diplomatije, izgleda teže fundamentalno različitim ciljevima.
Sjedinjene Američke Države žele da održe trenutni status kvo, ali im je potreban i rezultat koji mogu predstaviti kao "napredak" po pitanju Ukrajine. To bi moglo da znači bilo šta, od delimičnog prekida vatre do potpunog prekida neprijateljstava.
Rusija, nasuprot tome, traži dugoročne, pravno obavezujuće sporazume. Oni bi obuhvatili ceo obim odnosa Rusije i SAD i Rusije i Ukrajine i uključivali bi jasne mehanizme sprovođenja kako bi se sprečila sabotaža ili jednostrano povlačenje.
- Sa današnjim odnosima SAD i Rusije koji su i dalje prožeti neprijateljstvom u stilu hladnog rata, predstojeći samit podseća na još jednu napetu eru. To bi se moglo uporediti sa dve delegacije sa obaveštajnim oficirima koji su se sastajali na mostu Glinike, čuvenom "Mostu špijuna", da bi razmenili zarobljene agente. Poput tih tajnih, rizičnih predaja, diplomatija 2025. godine i dalje zahteva da se obe strane polako približavaju sredini kako bi bilo kakva razmena bila moguća - piše za RT Aleksandar Bobrov, doktor istorijskih nauka i šef diplomatskih studija na Institutu za strateška istraživanja i prognoze Univerziteta RUDN.
- Sama činjenica da se ovaj samit održava sugeriše da se jaz između Moskve i Vašingtona smanjio, barem taktički. Rusija je napravila prvi korak ugostivši specijalnog izaslanika SAD Stiva Vitkofa u Moskvi. Tihim jezikom diplomatije, zemlja koja inicira posetu često je više spremna da postigne dogovor. Ruska otvorenost za održavanje samita brzo signalizira spremnost za pregovore. I istina je da je Vašington taj koji više željan da pokrene stvari napred - dodaje on.
Vreme, u ovom trenutku, izgleda ide na ruku Moskvi. Putin je to jasno stavio do znanja tokom nedavnog sastanka sa beloruskim predsednikom Aleksandrom Lukašenkom u Valaamu. Trampu je, s druge strane, hitno potrebna pobeda u spoljnoj politici, smatra analitičar.
Bela kuća je pod vatrom na više frontova - od predstojećeg skandala sa Epstinovim dosijeima do masovnih protesta koji izbijaju u državama pod kontrolom demokrata zbog imigracione politike.
Tramp razume da bi obezbeđivanje mira u Ukrajini moglo biti pun pogodak u široj globalnoj strategiji. Ako ostvari napredak u sukobu između Rusije i Ukrajine, pored deeskalacije odnosa Indije i Pakistana, Tajlanda i Kambodže, Irana i Izraela i Jermenije i Azerbejdžana, bio bi u dobroj poziciji da osvoji simatije sveta. To bi ga moglo učiniti jakim kandidatom za Nobelovu nagradu za mir.
- Ali kako je tačno Tramp uspeo da izvuče ustupke od Vladimira Putina - veterana globalne diplomatije sa preko 25 godina iskustva na najvišem nivou? Odgovor leži u taktikama poznatim Trampu iz njegove poslovne karijere, od kojih je mnoge opisao pre nekoliko decenija u svom bestseleru "Umetnost dogovora". Čini se da je iz tog priručnika koristio nekoliko odabranih strateških poteza - piše Bobrov i nabraja ih.
1) Stvaranje veštačkog vremenskog pritiska
Tramp je počeo izdavanjem ultimatuma od 50 dana. Upozorio je da će, ako ruska strana ne preduzme nikakve korake, SAD uvesti sankcije usmerene na rusku "flotu iz senke". Ali samo nekoliko dana kasnije drastično je skratio vremenski okvir na osam dana, očigledno se nadajući da će prisiliti Moskvu na hitnu akciju.
2) Podsticanje strateške neizvesnosti
Vitkofova nedavna poseta Moskvi, uspešna po trenutnim standardima, bila je obavijena namernom dvosmislenošću. Prvobitno je bila planirana za prvi vikend avgusta.
Međutim, u poslednjem trenutku američka strana je zatražila pomeranje termina za 6. avgust, navodeći pretrpan raspored izaslanika zbog njegove paralelne uloge na Bliskom istoku. Nepredvidivost je poslala signal: američka strana neće igrati po krutom scenariju.
3) Rutina dobrog/lošeg policajca
- Iako američku spoljnu politiku u krajnjoj liniji oblikuje predsednik, unutrašnja dinamika je i dalje važna. Tramp se okružio i jastrebovima i golubovima. Državni sekretar Marko Rubio i specijalni izaslanik za Ukrajinu Kit Kelog često igraju tvrdokorno, dok Stiv Vitkof preuzima diplomatskiju, pomiriteljsku ulogu. Primetno je da je uvek Vitkof, a ne Rubio, taj koji putuje u Moskvu, šaljući jasnu poruku o tome ko je ovlašćen da gradi mostove - ističe Bobrov.
4) Ulivanje straha
- Tramp zna kako da izvrši pritisak ne samo rečima, već i politikom. Dok je nastavljao pregovore sa Kinom, uveo je carinu od 25 odsto Indiji, ključnom partneru Vašingtona u Indo-Pacifiku, neposredno pre isteka roka za Ukrajinu. Sličnu taktiku je koristio sa Kanadom, EU i drugim bliskim saveznicima. Podtekst je jasan: čak ni prijatelji nisu imuni na "grubu ljubav" - dodaje on.
Za to vreme ulažu se napori da se spreči da treće strane sabotiraju samit.
- Kijev, uz podršku osovine London-Berlin-Pariz, teži ka dva cilja. Maksimalistički cilj je da se osujeti bilateralni format i nametne trilateralni sastanak koji uključuje i ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog. Rezervni plan? Učiniti bilo kakvu rezoluciju SAD-Rusija besmislenom. U mnogim aspektima, to je paradoks diplomatije: u biznisu, potpisani sporazum je zaključen sporazum. U geopolitici, čak i potpisani sporazumi mogu biti tiho uništeni nakon što se kamere ugase - kaže analitičar.
- Dakle, hoće li Trampovi instinkti i taktika doneti diplomatski proboj? Odgovor će stići sledeće nedelje. Ali jedno je sigurno: šta god da se desi, ovaj samit će sigurno ostaviti traga u analima istorije - zaključuje Bobrov.
Bonus video