U ovoj zemlji mrtve svinje oblače u ljudsku odeću i tako ih sahranjuju: Za to postoji dobar razlog

U Meksiku se sprovodi neuobičajeno, ali ključno istraživanje - naučnici koriste leševe svinja, oblače ih u ljudsku odeću, uvijaju u plastične folije, prekrivaju ćebadima, spaljuju, zakopavaju, seku, zatrpavaju ih krečom ili ostavljaju u vrećama.

Sve to rade da bi simulirali raspadanje ljudskih tela i analizirali tragove koje ostavlja smrt. Ove procedure pomažu u usavršavanju metoda za pronalaženje masovnih grobnica u zemlji u kojoj su nasilje i nestanci ljudi posledica dugogodišnjeg delovanja narko-kartela.

Porodice nestalih već godinama tragaju za svojim bližnjima, često bez ikakve institucionalne pomoći. Upravo zbog toga, istraživači, uz podršku države, koriste savremene tehnologije, od satelita i dronova do geofizičkih instrumenata, kako bi preciznije locirali moguće grobnice ili delove tela, prenosi Asošijejted pres.

Profimedia

Masovni nestanci su se intenzivirali nakon 2006. godine, kada je tadašnji predsednik Felipe Kalderon pokrenuo vojnu kampanju protiv narko-kartela. Ubijanjem njihovih vođa, kriminalne grupe su se podelile i započele krvave borbe za prevlast, što je dovelo do još veće nesigurnosti.

- Karteli su shvatili da je korisnije da ljudi "nestanu" nego da ostave telo koje može poslužiti kao dokaz - piše agencija.

Dok je 2013. broj nestalih iznosio oko 26.000, danas ta cifra premašuje 130.000 - više nego u bilo kojoj drugoj zemlji Latinske Amerike. Prema Ujedinjenim nacijama, ovaj fenomen mogao bi ukazivati na sistemski problem.

U mnogim slučajevima upravo članovi porodica, bez ikakvih stručnih sredstava, pronalaze tela svojih najmilijih, oslanjajući se na anonimne dojave i improvizovane metode poput ubadanja metalnih šipki u tlo i prepoznavanja mirisa raspadanja. Od 2007. godine pronađeno je oko 6.000 skrivenih grobnica, ali veliki broj žrtava još nije identifikovan.

Profimedia

U državi Halisko, gde deluje moćni kartel "Nova generacija", registrovano je najviše nestalih - čak 15.500. Na jednoj farmi povezanoj sa kartelom pronađeni su brojni ljudski ostaci i komadi odeće, ali vlasti su demantovale da se radi o masovnoj grobnici.

Zašto svinje?

U ovom projektu učestvuje i istraživač Hose Luis Silvan iz instituta "CentroGeo", koji sarađuje s univerzitetima iz Meksika i Velike Britanije. Cilj je upotreba naprednih tehnika, među kojima su termalne i hiperspektralne kamere, lasersko skeniranje terena, dronovi i satelitski snimci. Kanadski forenzičar i stručnjak za geografske informacione sisteme, Derek Kongram, pohvalio je metodologiju, iako ističe da "90 odsto rezultata i dalje dolazi od svedoka i ručnog kopanja".

Profimedia

Za eksperimentalne potrebe koriste se svinje jer dele oko 98 odsto DNK sa ljudima, a i anatomski su im veoma slične. Naučnici beleže promene u zemljištu koje nastaju tokom raspadanja - posebno ih zanimaju elementi poput fosfora, azota i kalijuma, koje kamere mogu registrovati.

Iskustva sa Balkana, iz Ukrajine i Kolumbije dodatno su oblikovala metode koje se sada primenjuju u Meksiku. Analiziraju se podaci o strukturi tla, podzemnim radarima i snimcima iz vazduha. Na posebno određenim mestima, nazvanim "poligoni za grobnice", proučavaju se i hemikalije koje kriminalci koriste za prikrivanje tela, poput kreča, kiselina i spaljivanja. Primećeno je i da se često biraju mesta u senci, ispod stabala sa dubokim korenjem, kako bi se zaklonile aktivnosti kopanja.

U nekim fazama istraživanja učestvuju i članovi porodica nestalih, naročito majke, koje uz pomoć posmatranja vegetacije i promena u zemljištu uspevaju da prepoznaju potencijalne lokacije.

Lokalne vlasti u Halisku su počele da primenjuju nove tehnologije, ali ostaje neizvesno da li će država imati političku volju i resurse da ovaj model proširi na celu zemlju.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi