Ponovo pokrenuto pitanje priznavanja države Palestine: Šta to tačno znači i šta bi moglo da promeni?
02.08.2025 | 21:06
Nekoliko zapadnih zemalja sve glasnije poziva na povratak rešenju sa dve države
Copyright Tanjug/AP Photo/Kirsty Wigglesworth
Velika Britanija, Kanada i Francuska planiraju da priznaju Palestinu kao državu u septembra, a i Portugal razmatra da li da uradi isto, što je velika promena politike.
Tri zemlje su saopštile da će to zvanično saopštiti na Generalnoj skupštini UN, ali Velika Britanija i Kanada kažu da bi taj potez mogao biti zaustavljen ako Izrael ispuni nekoliko uslova.
Postoje i uslovi koje Hamas treba da ispuni ako želi da se proces priznavanja nastavi.
Evo šta treba da znate o značaju priznavanja palestinske države, šta je Izraelu i Hamasu rečeno da moraju da urade i kada će odluka biti doneta.
Šta znači priznavanje države Palestine?
Prema Konvenciji u Montevideu iz 1933. godine, postoji nekoliko kriterijuma koje treba ispuniti pre nego što Palestina može da se prizna kao suverena država prema međunarodnom pravu.
Proces zahteva da država ima:
• stalno stanovništvo;
• definisanu teritoriju;
• efikasnu vladu i međunarodne odnose;
• formalne diplomatske procese, uključujući ambasade, ambasadore i sporazume.
Od 193 države članice Ujedinjenih nacija, 147 već priznaje Palestinu kao državu od marta 2025. godine.
To uključuje Rusiju, Kinu i Indiju, kao i više od desetak država u Evropi, uključujući Španiju, Irsku i Norvešku.
Kako UN primaju nove države članice?
Zemlje se obično prijavljuju generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija, koji šalje zahtev Savetu bezbednosti na početnu procenu i potencijalno glasanje.
Za odobrenje je potrebno najmanje devet glasova za i da nema veta Velike Britanije, SAD, Francuske, Rusije ili Kine.
Ako Savet odobri zahtev, on ide Generalnoj skupštini na odobrenje, gde je potrebna dvotrećinska većina.
Država ne može da se pridruži UN bez podrške i Saveta bezbednosti i Generalne skupštine.
Šta se desilo sa palestinskim zahtevom 2011. godine?
Savet bezbednosti je nekoliko nedelja razmatrao zahtev kako bi utvrdio da li ispunjava uslove za članstvo. Međutim, nije uspeo da postigne jednoglasan stav, tako da formalno glasanje nikada nije održano.
Čak i da je odobrio ovaj korak, SAD su saopštile da planiraju da stave veto na zahtev.
Zašto su zapadne zemlje reagovale sada?
Britanski premijer Kir Starmer kaže da je sada vreme za priznanje Palestine jer će to imati najveći uticaj, pošto je nada u rešenje sa dve države, "bezbedan" Izrael uz "održivu" palestinsku državu, ugrožena.
On kaže da je to deo "plana od osam delova", o kome se već razgovaralo sa Francuskom i Nemačkom, ali negira da predstavlja zaokret nakon pritiska poslanika Laburističke stranke, rekavši da je umesto toga uvek bio deo plana za priznanje Palestine.
Nakon obraćanja na samitu UN o rešenju sa dve države, ministar spoljnih poslova Velike Britanije Dejvid Lami opisao je ono što se dešava u Gazi kao "užasno" i pozvao na prekid vatre.
- Došlo je vreme da se ti taoci oslobode i da se ublaže patnje palestinskog naroda, da im se obezbedi pomoć, medicinska oprema i zalihe koje su im potrebne - dodao je on.
Francuski predsednik Emanuel Makron mesecima je bio sklon priznavanju palestinske države u okviru nastojanja da se ideja o rešenju sa dve države održi u životu, uprkos pritisku drugih zemalja da to ne učine.
Šta je rešenje sa dve države?
Rešenje sa dve države podrazumevalo bi uspostavljanje nezavisne palestinske države pored postojeće države Izrael - čime bi oba naroda dobila sopstvenu teritoriju.
Palestinci hoće nezavisnu državu na okupiranoj Zapadnoj obali, anektiranom istočnom Jerusalimu i u Pojasu Gaze, teritorijama koje je Izrael okupirao od Šestodnevnog rata 1967. godine.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu i većina izraelske političke klase dugo su se protivili palestinskoj državnosti i tvrdili da bi to nagradilo militante nakon napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine.
Jedna od najvećih prepreka rešenju sa dve države bila bi odlučivanje o tome kakve bi bile granice potencijalne palestinske države.
Mnogi veruju da bi one trebalo da budu iste one koje su postojale pre 1967. godine, ali od tada je sve veći broj izraelskih naselja osnovan unutar Zapadne obale, sa oko 600.000 Izraelaca koji sada žive tamo i u okupiranom istočnom Jerusalimu.
Šta je Izraelu i Hamasu rečeno da urade?
Kada je Starmer objavio da će se Velika Britanija pridružiti Francuskoj u priznavanju države Palestine, ponudio je Izraelu izlaz, rekavši da može da zaustavi taj potez ako ispuni sledeće uslove:
• preduzme suštinske korake za okončanje "užasne situacije u Gazi"
• dogovori se o prekidu vatre;
• obaveže se na dugoročni održivi mir - oživljavanje perspektive rešenja sa dve države;
• dozvoli UN da ponovo pokrenu isporuku pomoći;
• ne sme biti aneksija na Zapadnoj obali.
Postoje i uslovi sa druge strane ako Hamas želi da palestinska država bude priznata.
Hamasu je rečeno da mora da oslobodi sve taoce, razoruža se i javno se odrekne svake vladajuće uloge u Gazi.
Kako su Izrael i Palestinci reagovali?
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je oštro osudio ovaj potez, rekavši da bi priznavanje palestinske države sada bilo "lansirna stanica za uništenje Izraela - a ne za život u miru pored njega".
Njegova vlada kaže da odluka "predstavlja nagradu za Hamas i šteti naporima da se postigne prekid vatre u Gazi i okvir za oslobađanje talaca".
U međuvremenu, palestinski predsednik Mahmud Abas u Jerusalimu je izrazio "zahvalnost i priznanje" zapadnim zemljama.
Nakon objave Kanade Ministarstvo spoljnih poslova Palestinske samouprave je u saopštenju objavljenom na Iksu saopštilo: "Ova hrabra i principijelna odluka označava značajan korak ka pravdi, miru i dugo očekivanom ostvarivanju neotuđivog prava palestinskog naroda na samoopredeljenje".
Šta je sa drugim zemljama?
Nakon objave Velike Britanije, predsednik SAD Donald Tramp rekao je novinarima da bi priznavanje palestinske države nagradilo Hamas.
- Nagrađujete Hamas ako to radite. Ne mislim da bi trebalo da budu nagrađeni - izjavio je on.
Nakon francuske objave Tramp je rekao da "ono što Emanuel Makron kaže nije važno".
Kao odgovor na francusku odluku, nemačka vlada je saopštila da Berlin i dalje podržava rešenje dve države, ali da za sada neće priznati palestinsku državu, umesto toga ističući potrebu za prekidom vatre u Gazi, oslobađanjem talaca i hitnom humanitarnom pomoći.
Australijski premijer Entoni Albaniz, opisao je situaciju u Gazi kao "humanitarnu katastrofu" i rekao da je njegova zemlja "posvećena budućnosti u kojoj i izraelski i palestinski narod mogu da žive u miru i bezbednosti unutar sigurnih i međunarodno priznatih granica".
Italijanski ministar spoljnih poslova rekao je da priznavanjem palestinske države mora takođe da prizna Izrael kao država.
- Palestinska država koja ne priznaje Izrael znači da problem neće biti rešen - rekao je Antonio Tajani u Rimu na sastanku svoje konzervativne stranke Napred, Italijo.
Španija, koja već priznaje palestinsku državnost, pozdravila je Makronovu objavu.
- Zajedno moramo zaštititi ono što Netanjahu pokušava da uništi. Rešenje o dve države je jedino rešenje - napisao je premijer Pedro Sančez u saopštenju na Iksu.
Ministarstvo spoljnih poslova Saudijske Arabije takođe je saopštilo da "pohvaljuje ovu istorijsku odluku" i pozvalo je druge zemlje da preduzmu "slične pozitivne korake".
Bonus video